MW-DB054_greece_ZG_20141209074543

Paralela: Grčka kriza i 4 rešenja!

Grčka Vlada zvanično odbija da vrati dug svojim kreditorima pod izgovorom da su ih ovi opljačkali. Traži se od građana da na referendumu odbace novi dogovor o produžavanju pomoći putem novim zajmova.

Ima li to veze sa nama, sa korisnicima CHF kredita u Srbiji? Naravno da ima, makar kroz paralelu naših obaveza prema kreditorima. Na koji način?

Građani u Srbiji, korisnici CHF kredita takođe smatraju da su ih njihovi kreditori opljačkali i to na nekoliko načina, s tim što za neke od tih načina postoje i dokazi u vidu pravnosnažnih sudskih odluka. Govorimo o nezakonitom podizanju kamatnih stopa tokom otplate kredita. Tu je još i pljačka kroz naplatu kredita po prodajnom kursu (primer: u NBS je prodajni kurs za EVRO ili CHF 120 din, u bankama je išao i do 130 din (sky is the limit), i to samo onaj koji se obračunava za rate kredita), naplata raznih provizija (najfantomskija je provizija za praćenje kredita – gde banka naplaćuje uslugu koju ne obavlja (šta je praćenje kredita?)), nezakonit obračun zatezne kamate koji uvećava dug do astronomskih visina (primer: Prokredit banka naplaćuje 0,5% DNEVNO na evro indeksiran kredit, Eurobanka 0,1% DNEVNO itd…).

Drugi razlog zašto građani misle da su opljačkani su krediti indeksirani u švajcarskim francima. Franak je 2008. vredeo oko 50 din. Danas vredi oko 117 din, što je povećanje za skoro 2,5 puta, za koliko su se približno povećale i rate kredita. Banke se pritom nisu zaduživale u francima, već u evrima kod svojih matica u inostranstvu i dinarima kod NBS. Građani ih sve teže plaćaju, država nemo posmatra pljačku milenijuma a NBS donosi “spasonosna rešenja” u vidu 4 modela.

Da li su to zapravo rešenja ili kupovina vremena od strane NBS kako bi se bankama omogućilo da još malo pljačkaju ovaj narod, dok sve ne ode u propast?

U ovom trenutku, od 21.000 korisnika ovih kredita samo oko 800 je prihvatilo neki od modela, čime su građani jasno rekli NE ovim “kvazi rešenjima”! U Grčkoj se iz sličnog razloga održava referendum. Pitanje je skoro pa identično: Da li prihvatiti rešenje koje samo produžava agoniju i vodi u još veći problem?

Grci kažu NE, CHF dužnici u Srbiji kažu NE. Isti je razlog: kreditori su nas opljačkali a sad žele da nas pljačkaju još malo!

Još jedna paralela: Grci smatraju da svojim kreditorima ne treba da vrate dug. Među našim kreditorima su i Grčke banke. Da li to znači da imamo legitimno pravo da razmišljamo isto, iz gore pobrojanih razloga?

Bankomati u Grčkoj su prazni, “živog” novca nema, uvodi se kontrola kapitala! U Srbiji Grčke banke pojačavaju kampanju štednje, novim povoljnim uslovima. Ima li tu neke paralele? Zašto im sada trebaju depoziti i kome da ih plasiranju kada kreditno sposobnih klijenata skoro da i nema, problematični krediti beleže konstantan rast, dok te iste banke zatvaraju ekspoziture i smanjuju broj zaposlenih (može se videti golim okom)?

Saosećamo sa grčkim narodom koji prolazi kroz period teške krize, koju mi njima ni na koji način nismo uzrokovali niti smo joj doprineli. Zauzvrat, Grčke banke u Srbiji nisu imale nikakav saosećaj sa nama, već su nam gulile kožu sa leđa, i još uvek to rade. Primera je bezbroj, eno ih na početku teksta…

Selo gori a baba se češlja! Prepoznajte babu…