Podizanje kamata na stambenim kreditima u CHF II-deo

Kako je to radila HYPO Banka

 

U nastavku prikazivanja načina na koji su banke povećavale marže u kreditima u otplati, pokazaćemo kako je to radjeno u slučaju HYPO banke, koja po nekim našim informacijama, ima najviše plasiranih stambenih kredita u CHF valuti. Podsećamo da smo krajem oktobra 2011. obavili razgovor sa predstavnicima HYPO banke na kom smo ih upoznali sa ovim nepravilnostima, predložili im da banka vrati novac koji je naplaćen kroz povećanje marži, ali su oni to odbili, tvrdnjom da je postupanje HYPO banke bilo u skladu sa zakonom.

 

Uzeli smo dva plana otplate, ugovora o kreditu koji su zaključeni polovinom 2006, odnosno polovinom 2007 godine.

 

Prvi primer je kredit u iznosu od 110.000 chf, u kom je ukupna kamatna stopa definisana kao zbir šestomosečnog CHF Libor-a (zaokruženog na gornju četvrtinu) uvećanog sa fixnu maržu od 2,88%, što je u trenutku isplate kredita bilo: 1.57 (nije zaokruženo na gornju četvrtinu) +2,88 = 4.45%.

Od početka otplate ovog kredita, pa sve do početka 2009, banka je nominalnu kamatnu stopu (NKS) uskladjivala samo sa promenama vrednosti 6M Libor-a, koji je od trenutka isplate do kraja 2008 učestvovao u NKS u iznosu od 1,57% do 3%. Banka u tom periodu nije vršila korekcije marže, već se ona zadržala u ugovorenom nivou od 2,88%.

Početak 2009. i nova obračunska vrednost 6M Libor-a od 0.82%, što zaokruženo na prvu gornju četvrtinu iznosi 1%, donosi sa sobom i prvu korekciju bančine fixne marže, koja se sa 2,88% povećava na 4.5%, što ukupno daje zbir od: 1 + 4.5 =5,5%.

Libor je nastavio da slabi, pa se ukupna NKS u sledećem polugodištu smanjila na 5.25%, zatim na 5% i u poslednja tri polugodišta na 4,75%, gde je marža sve vreme iznosila 4,5%.

Na ovaj način, povećanjem marže, banka je u periodu od skoro 3 godine, naplatila dodatnog novca u iznosu od 2.856 CHF, i uzrokovala smanjenje u otplati glavnice kredita u iznosu od 1.633 CHF.

 

Drugi primer je kredit od 126.000 chf , u kom je ukupna kamatna stopa definisana kao zbir šestomosečnog CHF Libor-a (zaokruženog na gornju četvrtinu) uvećanog sa fixnu maržu od 5.2%, što je u trenutku isplate kredita bilo: 3 (zaokruženo na gornju četvrtinu) +5.2 = 8.2%.

I u ovom primeru banka nije menjala maržu sve do osetnijeg pada Libor-a, tj do kraja 2008. godine. Od početka 2009 ukupna NKS iznosi 6M Libor od 0.82 (zaokruženo na gornju četvrtinu je 1%) uvećano za novi iznos marže od 7.2% daje zbir od 8.2%.

Libor je nastavio da slabi, pa se ukupna NKS u sledećem polugodištu smanjila na 7.95%, zatim na 7.7% i u poslednja tri polugodišta na 7.45%, gde je marža sve vreme iznosila 7.2%.

Na ovaj način, povećanjem marže, banka je u periodu od skoro 3 godine, naplatila dodatnog novca u iznosu od 4.695 CHF, i uzrokovala smanjenje u otplati glavnice kredita u iznosu od 2.197 CHF.

 

Po nekim našim informacijama, HYPO banka je odobrila oko 4.500 ovakvih kredita. Treba uzeti u obzir da je tu verovatno bilo mnogo više kredita sa manjim iznosima, ali ovi primeri mogu pokazati srazmerno koliko novca je gradjanima naplaćeno kroz povećanje marži.