Izvršiteljka jača od zakona!

KAD NENADLEŽNA IZVRŠITELJKA SPROVODI IZVRŠENJE (PRIČA ILUSTROVANA DOKUMENTIMA)

Očigledno je bilo potrebno da neki medij objavi priču o izvršnom postupku koji neovlašćeno, paralelno sa Osnovnim sudom u Kragujevcu, sprovodi javna izvršiteljka Ivana Žugić, a koji je 19.2.2020. godine kulminirao ilegalnim oduzimanjem imovine našoj članici Dragane Ignjatović, pa da se konačno neki kontrolni organ oglasi po podnetim pritužbama na rad Ivane Žugić posle sedam i po meseci potpune tišine. A kako se oglasio – bolje da se nije oglasio.

DOPIS KOMORE

Dopis Komore javnih izvršitelja koji nosi datum 20.8.2020. naša članica je primila prošle sedmice, preciznije 8.10.2020. – dakle čitavih 49 dana pošto je stvarno ili navodno sačinjen, a članak, u kojem je Efektiva iznela niz teških optužbi na račun javne izvršiteljke Ivane Žugić, objavljen je na sajtu Nove ekonomije 24.9.2020 (https://novaekonomija.rs/vesti-iz-zemlje/efektiva-nadle%C5%BEni-mesecima-%C4%87ute-o-problemati%C4%8Dnom-izvr%C5%A1enju-u-kragujevcu). Izgleda da je posle ovog članka dopis Komore prestao da bude kao ona kiša što obilazi Kragujevac, pa je stigao na odredište.

U pomenutom dopisu br Kp 116/20 od 20.8.2020, disciplinski tužilac Komore javnih izvršitelja Goran Škero obaveštava Draganu Ignjatović da „iz spisa predmeta, navoda pritužbe i izjašnjenja javnog izvršitelja Ivane Žugić ne proizilazi osnovana sumnja da je javni izvršitelj učinio lakšu disciplinsku povredu propisanu članom 65. Statuta Komore javnih izvršitelja ili težu disciplinsku povredu propisanu članom 527 Zakona o izvršenju i obezbeđenju“.

Posle ovolikog čekanja da se Komora oglasi na pritužbu, koja joj je poslata još 1. marta,, nalaz gospodina Škera je potpuno neverovatan, i što je najvažnije netačan. Naime, Ivana Žugić je prema dokumentaciji koju posedujemo jasno i glasno učinila tešku disciplinsku povredu iz člana 527 stav 1 tačka 1 Zakona o izvršenju i obezbeđenju iz 2015. godine (izmenjen i dopunjen 2019. godine), a to je „sprovođenje izvršenja iako javni izvršitelj nije bio nadležan za to“.

I to nije sve. Ivana Žugić je učinila još jednu tešku disciplinsku povredu (iz stava 1 tačka 12 člana 527 Zakona o izvršenju i obezbeđenju) a to je „ponavljanje disciplinskih povreda pre no što je već izrećena disciplinska mera brisana iz evidencije.“ Da podsetimo javnost ali i gospodina Škera: Ivana Žugić je već dva puta disciplinski kažnjavana, i to što ona vodi upravni spor sa Ministarstvom pravde pokušavajući da poništi disciplinsko rešenje o jednogodišnjoj suspenziji svog rada ne znači da je to rešenje i poništeno. Samo je njegovo izvršenje odloženo, a dokaz se nalazi na sajtu Ministarstva pravde. O svemu tome smo pisali u martu 2020. godine: http://efektiva.rs/aktuelnosti-efektiva/potrosaci-aktuelnosti/demanti-dela-objave/

Usput, na ovaj slučaj se primenjuje i Zakon o izvršenju i obezbeđenju iz 2011. godine, a po njemu svaka povreda službene dužnosti od strane javnog izvršitelja predstavlja osnov za pokretanje disciplinskog postupka.

Međutim, pošto je gospodin Škero napisao šta je napisao, sprovešćemo temeljnu pravnu analizu tobožnje nadležnosti Ivane Žugić – uz prilaganje relevantne dokumentacije. Da se jasno vidi ko je tu stvarno nadležan, ko je tu koga odredio, kako ga je odredio, da li ga je uopšte odredio i može li se određivanje pretpostavljati.

OSNOVNE ČINJENICE O IZVRŠENJU

Dakle, dana 19.02.2020. godine u Kragujevcu, nad imovinom naše članice Dragane Ignjatović a u pravnoj stvari izvršnog poverioca Grada Kragujevca, izvršenje je sprovela javna izvršiteljka Ivana Žugić.

Ona je to učinila iako (1) za sprovođenje izvršenja NIJE bila nadležna ona već SUD, tj nije bila formalno određena za postupajućeg izvršitelja od strane izvršnog poverioca, pri čemu je (2) prekršila temeljno načelo formalnog legaliteta u izvršnom postupku jer je Osnovni sud u Kragujevcu više puta utvrdio da između objekta iz izvršne isprave (presude) i korespondirajućeg rešenja o izvršenju i objekta na terenu ne postoji identitet. Kako se izvršna isprava mora sprovesti doslovno, izvršenje je u ovom slučaju nesprovodivo, jer 25 metara kvadratnih sa jednom prostorijom iz presude nije isto što i 33 metara kvadratnih sa dve prostorije u stvarnosti. Iz nekog razloga Ivana Žugić ima problema sa ovom notornom činjenicom, a kao javni izvršitelj je dužna da poznaje zakone po kojima postupa.

OSNOVNE ČINJENICE IZ PARNICE

Dragana Ignjatović je vanknjižni vlasnik, investitor i graditelj lokala od 33 metra kvadratnih u centru Kragujevca koji je predmet izvršenja. Taj lokal je ona još 1993. godine izgradila u prizemlju poluruinirane, neodržavane kuće iz 19. veka u vlasništvu Republike Srbije (tako kažu podaci iz katastra) koju je neovlašćeno koristio Grad Kragujevac za izdavanje prostorija. Kako je došlo do urušavanja prostorije od 25 metara kvadratnih koju je Dragana Ignjatović prethodno koristila, ona je njene ostatke potpuno uklonila (jer se prostorija usled neuslovnosti više nije mogla koristiti niti opraviti) i na tom mestu je izgradila potpuno nov lokal sa dve prostorije površine 33 metara kvadratnih pošto je prethodno od vlasnika objekta, Republike Srbije, dobila i građevinsku i upotrebnu i lokacijsku dozvolu. Te dozvole – koje su po zakonu javne isprave – postale su pravnosnažne. Međutim, gradu Kragujevcu je veoma stalo da prigrabi objekat, ne osvrće se na ove javne isprave i uporno pokušava da predstavi Draganu Ignjatović kao zakupca objekta, navodeći površinu objekta koji više ne postoji, iako je Dragana Ignjatović sve vreme investitor, graditelj i vanknjižni vlasnik potpuno novog i većeg lokala sa jednom prostorijom više.

ĆUTANJE NADLEŽNIH, VOLUNTARIZAM MOĆNIH

Po vladavinu prava i pravnu sigurnost građana veoma je porazno to što Komora javnih izvršitelja sedam meseci nije reagovala a Ministarstvo pravde još ne reaguje na podnete pritužbe koje je Dragana Ignjatović podnela na rad javne izvršiteljke nakon ilegalnog izvršenja od 19.2.2020. Što je još gore, IPV veće Osnovnog suda u Kragujevcu uporno ne postupa po nekoliko podnetih zahteva za otklanjanje nepravilnosti u postupanju javnog izvršitelja, uključujući poslednji zahtev koji je sudu, na osnovu člana 74 Zakona o izvršenju i obezbeđenju iz 2011. godine podnet 5.3.2020, a nakon što se Ivana Žugić na taj zahtev nije izjasnila (njoj je zahtev podnet 28.2.2020). Veoma bismo voleli da nam neko od nadležnih objasni kako je to moguće i šta je ovde kočioni element, jer nečinjenje kontrolnih organa i suda građanstvu šalje poruku da ih od voluntarizma moćnika ne može spasiti ništa ako su moćnici, poput grada Kragujevca i javne izvršiteljke Ivane Žugić, nešto odlučili da sprovedu.

ŠTETA OD IZVRŠENJA, TROŠKOVI POSTUPKA

Kako je Dragana Ignjatović preduzetnica i kako je deposediranjem iz lokala je ostala bez posla i prihoda, a za oduzeti lokal i dalje mora da plaća porez i komunalije, ona se s punim razlogom oseća sasvim bespomoćno. I vi biste se tako osećali da ste na njenom mestu. I bili biste veoma, veoma potrešeni kad biste od javne izvršiteljke dobili zahtev za isplatu pozamašne svote novca na ime troškova postupka koji je ona sprovela ilegalno, nanevši vam štetu od preko 8,5 miliona dinara. Na meti izvršenja više nije samo lokal Dragane Ignjatović. Na meti izvršenja su sada i stvari u njenom domu zbog tobož nastalih troškova izvršenja, koji uključuju troškove angažovanja tridesetak policijaca i vatrogasaca prilikom izvršenja iako za njihovu ispomoć nisu bili ispunjeni uslovi iz Zakona o izvršenju i obezbeđenju i Zakona o policiji (Ivana Žugić nikada nije sama pokušala da sprovede izvršenje a kamoli da utvrdi identitet objekta). A zašto se sve ovo dešava? Zbog nečinjenja nadležnih, koji sedam meseci ništa ne preduzimaju po podnetim pravnim sredstvima, odnosno koji posle sedam meseci tišine, poput disciplinskog tužioca Komore javnih izvršitelja, ne nalaze ništa problematično u više nego očigledno ilegalnom postupanju javne izvršiteljke.

DVE KRIVIČNE PRIJAVE, JEDNA ZA ORGANIZOVANI KRIMINAL

Nekakva nada oštećenoj su eventualni uspeh u sporu sa Republikom Srbijom, koja joj je 1993. dozvolila da izgradi novi objekat na mestu prostorije koja se u neodržavanom objektu iz 19. veka urušila a koji joj je potom, preko Ivane Žugić, oduzeo grad Kragujevac bez ikakve naknade (iako je Dragana Ignjatović graditelj, investitor i vanknjižni vlasnik novog objekta). Tu su i dve krivične prijave protiv Ivane Žugić koje su podnele advokatske kancelarije iz Beograda i Kragujevca. Jedna od njih je podneta i protiv NN lica i u njoj se implicira organizovani kriminal. Pošto nam praksa govori da se brzina ovakvih postupaka u Srbiji odvija po principu „pusti pužu rogove“ i „ne lipši magarče do zelene trave“, odlučili smo da obelodanimo dokumente iz ovog slučaja. To smatramo društveno korisnim radom kojim pomažemo gospodinu Škeru da bolje prouči dokumentaciju iz postupka, a Ministarstvu pravde, nadležnom sudu i javnom tužiocu pomažemo da se ubrzaju, jer kad ovaj predmet stigne do Strazbura – a izvesno je da hoće – zbog ilegalnog deposediranja vanknjižnog vlasnika plaćaće se goleme odštete iz budžeta, tj odštetu će da plate građani; naravno da je neće platiti oni koji su situaciju zamesili.

(NE)NADLEŽNOST IZVRŠITELJKE – PRIČA ILUSTROVANA DOKUMENTIMA

U narednim izlaganjima ćemo se baviti nenadležnošću javne izvršiteljke Žugić za sprovođenje izvršenja, i to kroz pet dokumenata, koje smo označili brojevima radi lakšeg praćenja.

DOKUMENT 1 je rešenje o obustavi izvršenja od 21.12.2017.

01 resenje o obustavi i odredjivanju izvrsitelja

U stavu 1 toga rešenja se navodi da se „obustavlja sprovođenje izvršenja po rešenju o izvršenju I-5308/13 od 15.07.2013. Nije obrazloženo zašto je to učinjeno, ali konstatujemo da je to učinjeno po pravilima obustave bez pristanka izvršnog dužnika. Konstatujemo i da je u pomenutom rešenju o izvršenju iz 2013, a na osnovu poveriočevog predloga za izvršenje (videti dokumente 3 i 3A), za sprovođenje izvršenja određen SUD.

U stavu 2 rešenja o obustavi se „određuje sprovođenje izvršenja po rešenju I-5308/13 pd 15.07.2013. godine preko izvršitelja Ivane Žugić iz Kragujevca“. Nije obrazloženo na osnovu čega se Ivana Žugić određuje za postupajućeg izvršitelja.

Ne znamo kojim se aršinima gospodin Škero vodio kad je utvrdio da ovde nema mesta vođenju disciplinskog postupka, ali znamo da je rešenje o obustavi od 21.12.2017. krajnje problematično – iz čak sedam razloga. A oni upućuju na zaključak da Ivana Žugić nikada nije smela da postupa u ovom predmetu, bez obzira na to što se njeno ime pominje u spornom rešenju.

Prvo, rešenje o obustavi ne može istovremeno imati funkciju rešenja o izvršenju – što je ovde definitivno slučaj, iako to nije napisano. Rešenje o obustavi i rešenje o izvršenju su dva odvojena pravna akta. I postoje veoma dobri razlozi zašto je to tako.

Drugo, dejstvo obustave postupka je njegovo okončanje, pri čemu se ukidaju sve sprovedene izvršne radnje ako se time ne dira u stečena prava trećih lica – barem tako kažu članovi 35 i 76 Zakona o izvršenju i obezbeđenju iz 2011. godine koji se primenjuje u ovom slučaju. A ovako sročenim rešenjem se postupak zapravo nastavlja a da za to prethodno nisu ispunjeni formalni zakonski uslovi – da je taj nastavak predložen i da je taj predlog usvojen pošto izvršni sudija proceni da je on uredan, dozvoljen i zakonit.

Treće, čak i da se prihvati (a ne može da se prihvati) da rešenje o obustavi izvršenja može imati funkciju rešenja o izvršenju, nikako, ali baš nikako ne može sudija da odredi postupajućeg izvršitelja, a formulacija stava 2 ovog mutantnog, defektnog rešenja o „obustavi“ izvršenja nas upućuje na zaključak da je to upravo uradio izvršni sudija Božidar Milutinović. Nema nikakvog i ničijeg predloga. Postupajuća izvršiteljka se određuje. Dakle, nju po ovom aktu nezakonito određuje sudija. A sve što po takvom aktu proistekne je – ništavo.

Četvrto, postupajućeg izvršitelja može da predloži isključivo poverilac, putem jednog vrlo formalnog akta koji se zove „predlog za izvršenje“. Prema članu 35 ZIO iz 2011, u tom aktu se obavezno naznačavaju izvršni poverilac i izvršni dužnik sa njihovim adresama iz lične karte, izvšna ili verodostojna isprava i obaveza izvršnog dužnika. U njemu se navode sredstva i predmeti izvršenja ili zahtev da se izvršenje sprovede na celokupnoj imovini izvršnog dužnika. U njemu se mora naznačiti da li će izvršenje sprovoditi sud ili izvršitelj. Nigde se u ovom kusom i defektnom rešenju ne pominje predlog za izvršenje kao osnov za određivanje Ivane Žugić za postupajućeg izvršitelja. Ako ga vi vidite – javite nam.

Peto, prema članu 35 ZIO iz 2011, postupak izvršenja će se obustaviti bez pristanka izvršnog dužnika ako izvršni poverilac povuče predlog za izvršenje u celini ili delimično. Dakle, zakonska posledica obustave postupka je povlačenje predloga. O tome se u ovom rešenju ne govori. Iz kasnijih izlaganja ćemo videti da „postupajuća“ javna izvršiteljka Ivana Žugić koristi stari predlog za izvršenje iz 2013. godine koji je ona na zanimljiv način preradila (pravi naziv za to je krivotvorila) ali iz njega nije izbacila veoma bitan detalj – da se poverilac opredelio za to da izvršenje sprovodi sud. Dakle, rešenje o obustavi se u ovoj situaciji nije moglo doneti bez povlačenja starog predloga za izvršenje, bilo u celosti bilo delimično. A stari predlog se i dalje nezakonito pojavljuje u opticaju. Novog nema.

Šesto, poverilac može da promeni izbor o načinu sprovođenja izvršenja, tj da promeni subjekat koji sprovodi izvršenje – ako ispuni formalne uslove za to. A mi nigde iz ovog rešenja ne vidimo da poverilac zahtevao promenu subjekta (da umesto suda izvršenje nadalje sprovodi izvršitelj), niti to smemo da pretpostavljamo, niti je sudija smeo da uzima zdravo za gotovo da će svi koji pročitaju njegovo bizarno rešenje pretpostaviti da iza odluke o promeni subjekta koji sprovodi izvršenje stoji poverilac. Moramo pritom ukazati da je ZIO iz 2011. godine u članu 76 stav 2 isključivo predviđao mogućnost da izvršni poverilac, kojem izvršenje sprovodi javni izvršitelj, „promeni izbor o načinu sprovođenja izvršenja tako što predloži da izvršenje sprovede sud“. Nije, dakle, predviđao obrnuto. Dakle, strogo zakonski gledano, nije se nikako moglo desiti da sprovođenje izvršenja sa suda pređe na javnog izvršitelja. Pri tome su 2016. godine svi poverioci kojima je izvršenje sprovodio sud dobili priliku da se izjasne da li žele da ta izvršenja i dalje sprovodi sud ili da se predmeti prebace na izvršitelje. A Grad Kragujevac se jasno i glasno opredelio za to da se izvršenje nastavi pred sudom. Otud je i sa te strane neopravdano da se godinu i po dana kasnije dozvoli predomišljanje. A i kada bi se, radi popunjavanja zakonske rupe, primenila analogija sa članom 76 stav 2 opet se dolazi do zaključka da promeni subjekta mora da prethodi poveriočev predlog. Dakle, izvršni poverilac, kojem izvršenje sprovodi sud, može da promeni izbor o načinu sprovođenja izvršenja samo tako što će predložiti da izvršenje sprovede izvršitelj, a ZIO nam jasno govori da se ovo predlaganje ne može učiniti usmeno ili telefonom, već samo i isključivo predlogom za izvršenje kao formalnim aktom. Čak i kad bi se iz rešenja o „obustavi“ nekako videlo da izvršni poverilac želi da se izvršenje nastavi pred izvršiteljem, to bi svakako moralo biti formalizovano kroz predlog za izvršenje, i on bi morao da se pomene u rešenju, kao osnov za njegovo donošenje. A ima li toga? Nema.

Sedmo, potpis sudije Milutinovića je veoma zanimljiv – obična štiklica – tim pre što smo videli druge njegove odluke u kojima se on potpisuje punim imenom i prezimenom, i to štambiljem svog potpisa.

DOKUMENT 2 je predlog za izvršenje iz 2013. godine koji Ivana Žugić koristi prerađen kao predlog za izvršenje iz 2017. godine. Njegov original je DOKUMENT 3, pa možete da uporedite.

02 predlog za izvrsenje falsifikovani 02a poledjina falsifikovanog predloga (štambilj rešenja)

03 predlog za izvrsenje originalni 03a poleđina originalnog predloga (štambilj rešenja)

Sadržina ova dva dokumenta potpuno je ista, uključujući naznaku da će „po podnetom predlogu za izvršenje postupati Osnovni sud u Kragujevcu“. Jedino što je drugačije je prijemni pečat u gornjem desnom uglu. Na originalnom predlogu (dokument 3) vidi se prijemni pečat Osnovnog suda u Kragujevcu sa datumom 10.07.2013. Na falsifikovanom predlogu tj njegovoj fotokopiji (dokument 2), taj prijemni pečat je uklonjen i na njegovo mesto je stavljen prijemni pečat javne izvršiteljke Ivane Žugić sa datumom 22.12.2017 i pod njenim zavodnim brojem I.I.478/17. Na poleđini oba dokumenta je isti štambilj-rešenje o izvršenju kojim Osnovni sud u Kragujevcu usvaja originalni predlog (dokumenti 2a i 3a). Tako Ivana Žugić paralelno sprovodi i sudski predmet broj I-5308/13 od 15.07.2013 i svoj predmet I.I.478/17 od 22.12.2017. protiv istog dužnika u istom obim i na isti način na koji postupa sud. O, zar se i to može? Može se, može u Kragujevcu gradu, naročito onda kad javni izvršitelj ne poseduje predlog za izvršenje kojim ga poverilac formalno određuje za postupajućeg izvršitelja.

DOKUMENT 4 predstavlja izjašnjenje izvršnog sudije Božidara Milutinovića od 22.07.2020. na pitanja koja mu je postavila Dragana Ignjatović u vezi sa postupanjem javne izvršiteljke Ivane Žugić.

04 obavestenje duzniku

Sudija Milutinović tvrdi da se pred Osnovnim sudom u Kragujevcu „vodio“ predmetni izvršni postupak (koristi se prošlo vreme), ali da je „s obzirom da sud nije sproveo izvršenje o izvršenju, izvršni poverilac tražio da se spisi predmeta ustupe javnom izvršitelju Ivani Žugić“ pa su „shodno zakonskim odredbama Zakona o izvršenju i obezbeđenju spisi predmeta prosleđeni na sprovođenje javnom izvršitelju Ivani Žugić“. Izbor reči koji sudija koristi veoma je indikativan. On uopšte ne koristi reč predložio, što bi morao da učini, jer se, kao što znamo, izvršni postupak pokreće (odnosno posle obustave izvršenja se ponovo pokreće) isključivo na osnovu predloga za izvršenje (načelo dispozicije izvršnog postupka). Ne može izvršni poverilac tek tako da „zahteva“, a posebno ne može da „zahteva“ da se „spisi predmeta ustupe javnom izvršitelju“. Ustupanje spisa je moguće tek posle propisane procedure, tj moguće je tek pošto izvršni sudija na osnovu predloga za izvršenje – za koji je prethodno utvrdio da je uredan, dozvoljen i zakonit, i u kojem se za postupanje imenuje vrlo konkretan javni izvršitelj – donese rešenje o izvršenju kojim se predlog za izvršenje usvaja. Bez ispunjavanja navedenih uslova, spisi predmeta se ni pod razno ne mogu proslediti nekom izvan suda. Na posletku, sudija Milutinović navodi da od momenta kad su spisi prosleđeni (06.09.2018.) „sud više nema nikakvih ingerencija niti u sprovođenju izvršenja, niti u bilo kakvim sugestijama javnom izvršitelju kako će postupati u sprovođenju izvršenja.“ Ovo je načelno nesporno. Međutim, sigurni smo da sudija Milutinović jako dobro zna da sud jeste nadležan za postupanje po pravnim lekovima i za postupanje po zahtevima za otklanjanje nepravilnosti u postupanju javnih izvršitelja. A to je upravo ono što se ne dešava, jer nijedan od tri zahteva za otklanjanje nepravilnosti koji je Dragana Ignjatović predala sudu nije stigao do IPV veća suda. Posle niza urgencija, koje nisu urodile plodom, Dragana Ignjatović se nedavno obratila predsedniku Višeg suda u Kragujevcu. Valjda će on znati kako da otkoči zaribale točkiće – gde god da su i iz kog god da su razloga zaribali. A potom će IPV veće morati da se suoči sa nezakonitim radnjama Ivane Žugić, naročito njenom nenadležnošću usled neposedovanja predloga za izvršenje kojim je formalno određena za postupajućeg izvršitelja. Bez formalnog predloga za izvršenje nema postupanja izvršitelja, nevezano za postojanje rešenja kojim se on „određuje“ (i to ilegalno). Ne može se pretpostavljati da je određivanje postupajućeg izvršitelja učinjeno na inicijativu poverioca (to se ne može raditi usmeno), i ne može sudija da odredi izvršitelja na sopstvenu inicijativu. Ako zakonodavac kojim slučajem hoće (a duboko verujemo da neće) da postupajuće javne izvršitelje određuje sudija na sopstvenu inicijativu (što je suprotno načelu dispozicije u izvršnom postupku) – onda će morati da promeni zakon, jer ni iz onog iz 2011. godine, ali ni iz onog iz 2015. i ovog najnovijeg iz 2019. godine ne proizilazi da je tako nešto moguće, uprkos onome što je demonstrirano u Osnovnom sudu u Kragujevcu. U međuvremenu, svi koji postupaju suprotno važećem zakonu moraće da odgovaraju.

DOKUMENT 5 je skrinšot toka predmeta po sudskom predmetu I-5308/13.

05 sudski tok predmeta i-5308-203

Iz toka predmeta sa portala sudova ne samo što se vidi da je za izvršenje i dalje nadležan sud, već da je njegov status „ožalben“. Videćete da tačka 10 u toku predmeta sumnjivo nedostaje. Videćete ono što smo već naveli – da se Grad Kragujevac 2016. godine opredelio za to da za sprovođenje izvršenja i dalje bude nadležan sud. I videćete da je 21.12. doneto „rešenje-ostalo“ koje se odnosi na obustavu. Određivanje javne izvršiteljke se ne pominje. Pronađite njeno ime bilo gde u toku predmeta koji dovodi javnost u zabludu, skrivajući nepravilnosti koje smo ovde dokumentovali.

PITANJE ZA KRAJ

I za kraj jedno pitanje za sud i izvršnog poverioca u ovom slučaju – da li je izvršni poverilac platio taksu za donošenje rešenja o izvršenju, s obzirom da predloga za izvršenje nema i da je postupak njegovog usvajanja pred sudom potpuno preskočen?

 

NASTAVIĆE SE…