Novi pravilnik – novi nameti!

Novim Pravilnikom o tehničkom pregledu vozila, vozači ne dobijaju ništa, osim dodatnog nameta. Suštinski, osim promene cene tehničkog pregleda (TP) i ograničavanja trajanja pregleda na minimum 30 minuta, kvalitet kontrole vozila se ne povećava. Tehnički pregledi zadržavaju postojeće tehničke i stručne kapacitete koje su i do sada koristili, pa nije jasno kako ovaj Pravilnik može uticati na povećanje bezbednosti u saobraćaju.

Iz ugla potrošača, a vozači u ovoj situaciji jesu korisnici usluge pregleda vozila, čitav ovaj problem se mora posmatrati i kroz primenu Zakona o zaštiti potrošača, čiji odredbe sadržane u članu 3, definišu da se prava potrošača definisana ovim Zakonom, ne mogu umanjivati drugim zakonima niti odlukama.

Po tome, saobraznost pružene usluge važi minimum 24 meseca (2 godine), što znači da pružalac usluge za kvalitet iste faktički garantuje u tom periodu. Postavlja se pitanje, da li tehnički pregledi za kvalitet svoje pružene usluge mogu da garantuju i tih 12 meseci, koliki je vremenski razmak između dva pregleda?

Kontrolom vozila, osim ovih novouvedenih kozmetičkih izmena (da li auto ima rđe na sebi), između ostalog predviđeno je merenje sile kočenja, ali ne i kvalitet kočionih uređaja i creva na samom vozilu. Tako se može desiti da uređaji na TP izmere adekvatnu silu kočenja u trenutku ispitivanja, ali da isto vozilo već pola sata nakon izlaska sa TP, zbog pucanja trulih kočionih creva, može doživeti nezgodu sa teškim posledicama.

Drugi primer: Gotovo ni jedan TP nema sistem za kontrolu ispravnosti amortizera, a upravo njihov kvalitet jeste od presudong značaja za ponašanje vozila u krivini pri bržoj vožnji. Zar je bitnije obraćati pažnju na malo rđe na limariji od ispravnosti amortizera?

U tom i sličnim slučajevima, takođe se otvara pitanje odgovornosti TP za eventualnu pričinjenu štetu prilikom nezgoda. Ako je ideja vodilja tvorca ovog Pravilnika bila briga za bezbednost saobraćaja, onda je trebalo krenuti od poboljšanja tehničke opremljenosti vršilaca usluge TP, stanja puteva u Srbiji, pa tek onda preći na obaveze vozača, koji u smislu povećanja bezbednosti saobraćaja, na ovu temu ne mogu da učestvuju ni na koji način, osim da plate veću globu za potpuno istu uslugu koju će dobiti kao i godinama unazad.

Dakle, vozačeva obaveza jeste da održava vozilo u tehnički ispravnom stanju, ali sa postojećim kvalitetom puteva u Srbiji, i novo vozilo ubrzo postaje manje bezbedno zbog udarnih rupa, ali i kolotraga, koji takođe utiču na sam kvalitet vožnje i događaje na putu.

Svakako treba podržati potrebu da se iskorene registracije vozila bez odlaska na TP, ali pod tim izgovorom ne treba bez bitnog razloga uvoditi dodatni novčani teret vozačima, jer srazmerno povećanju cene oni zauzvrat ne dobijaju ništa. Čak ni vremensko ograničenje ispitivanja vozila na minimum 30 minuta ne utiče na kvalitet pregleda, jer je isti usko uslovljen isključivo kvalitetom tehničkih i stručnih kapaciteta pružalaca usluge TP.

Treba podsetiti da TP ostvaruju veći prihod od provizije za prodaju obaveznog osiguranja, kroz registraciju vozila koju obavljaju, pa je potpuno nepotrebno bilo kakvo unificiranje i povećanje cene samog pregleda, jer je i do sada taj prihod predstavljao samo manji deo prihoda koji TP ostvare.

Na kraju, jedan od razloga povećanja cene pregleda je i finansiranje softvera u Agenciji za bezbednost saobraćaja, a koji će služiti za praćenje i skladištenje podataka o obavljenim pregledima. To znači da mi u ovaj proces ulazimo prilično nepripremeljni od strane krovnog kontrolora, te da će se zapravo sistem unapređivati prilivom sredstava koje će vozači plaćati kroz uvećanu cenu TP, a što je još jedan dokaz da se u pojačanu brigu za bezbednost saobraćaja ušlo na obrnut način od onog koji je logičan i koji bi od starta garantovao veći kvalitet i bezbednost!