grejanje

Potrošači protiv Toplane!

Efektivi se u prethodnih godinu dana obratilo desetak potrošača iz Pančeva (naravno, mnogo više iz Beograda, ali tema je sada pančevačka toplana), koji ne žele uslugu centralnog grejanja ali su, suprotno Zakonu o obligacionim odnosima i Zakonu o zaštiti potrošača, praktično zaključani u odnos sa gradskom toplanom, jer su im nametnuti gotovo nemogući uslovi za raskid, a bez obzira da li imaju ili nemaju uslugu centralnog grejanja odnosno da li imaju ili nemaju zaključen pisani ugovor o toj usluzi, oni su obavezni da plaćaju račune na ime „fiksnih troškova“ toplane u iznosu od 31,01 dinara po metru kvadratnom stana ili poslovnog prostora.

Zbog ovih problema, a u pratnji jednog od teško oštećenih potrošača, predstavnik Efektive otišao je na sastanak sa rukovodstvom toplane – Javnog komunalnog preduzeća Grejanje čiji je osnivač lokalna samouprava, Grad Pančevo. Ne može se reći da smo zadovoljni rezultatima razgovora, osim sa činjenicom da smo seli za sto i konstatovali probleme, ali se ne može ni reći da nismo očekivali ono što smo od sagovornika čuli – da se JKP Grejanje rukovodi gradskim odlukama, i da je Grad Pančevo kao osnivač JKP Grejanje prava adresa za rešavanje problema koje smo istakli, uključujući nesaglasnost dotičnih odluka sa Zakonom o zaštiti potrošača i Zakonom o obligacionim odnosima.

Složili smo se da je obraćanje lokalnoj samoupravi svakako jedan od načina da se krene u rešavanje problema, ali smo takođe upozorili sagovornike da je najmanje deset potrošača iz Pančeva preko Efektive inciralo pokretanje postupka zaštite kolektivnog potrošačkog interesa. Upozorili smo i da je oštećeni potrošač u čijoj smo pratnji došli, a koji je od 2007. godine stalno na udaru izvršnih postupaka zbog neplaćanja usluge koju ne prima i povodom koje nema zaključen pisani ugovor sa toplanom, ispunio sve uslove za obraćanje Međunarodnom sudu za ljudska prava u Strazburu. Takođe smo skrenuli pažnju sagovornicima da je Srbija, kao kandidat za članstvo u Evropskoj uniji, otvorila pristupno Poglavlje 28 koje se tiče zaštite potrošača, i da teško može očekivati da zatvori to poglavlje ako toplane i lokalne samouprave ne poštuju Zakon o zaštiti potrošača, koji je u potpunosti usklađen sa odgovarajućim evropskim direktivama.

Takođe smo istakli da je Vrhovni sud Hrvatske još 2013. godine zabranio ustanovljavanje nemogućih uslova za isključenje sa mreže i naplatu tzv pasivnog grejanja po osnovu prolaska toplovodnih cevi kroz stanove ili po osnovu toplote koja dolazi od komšija kroz zidove. (Sud je u odluci naveo da „za svaku prodatu energiju mora postojati obračun sa izraženim količinama“, da „vlasnik stana nije dužan da se priključi, a nije dužan ni da ostane priključen na način koji diktira trgovac“, da se „za isključenje sa grejanja ne mora tražiti saglasnost ostalih suvlasnik“ i da „vlasnik stana za uslugu koju ne koristi nije u obavezi da plaća račune“). Složili smo se sa opaskom sagovornika da je Hrvatska druga zemlja, ali smo ukazali na to da je Hrvatska članica Evropske unije, sa zakonima koji su veoma slični onima u Srbiji, pored ostalog zbog zajedničke jugoslovenske prošlosti, te da zato navedena odluka signalizira kako će, pre ili kasnije, stvari kretati u Srbiji s obzirom na njenu kandidaturu za članstvo u EU.

Na kraju sastanka, oštećeni potrošač je upitan da li se obraćao Veri Vidi (predsednici Centra potrošača Srbije – CEPS), koja, kako su kazali predstavnici toplane, jednom mesečno dolazi u JKP Grejanje da se bavi problemima potrošača!? Potrošač je odgovorio da joj se uzalud obraćao za pomoć pre više godina. A Efektiva se pita kakvim se to problemima potrošača bavi udruženje potrošača CPES, kao tradicionalno jedan od najvećih korisnika sredstava Ministarstva trgovine kad svakog meseca dolazi u JKP Grejanje, a da korisnici usluga JKP Grejanje, kao i većine toplana u Srbiji, sve vreme imaju horor probleme sa pasivnim grejanjem, „zaključavanjem u ugovoru“ i prinudnom naplatom nedugovanog, iako su svi ti problemi još 2013. godine rešeni u Hrvatskoj, na osnovu pravnih argumenata koji važe i u Srbiji, s obzirom na veoma sličan zakonodovni okvir?

Prava potrošača u Srbiji se ne mogu poboljšati dokle god Ministarstvo trgovine izdaje licnence i finansira kvazi udruženja potrošača, koja primaju novac od komunalnih preduzeća, a sve iz razloga zataškavanja problema potrošača i zaštite interesa trgovaca! Da li je relano očekivati da će potrošača zaštiti udruženje potrošača koje finansira to isto komunalno preduzeće?