Gramaže se smanjuju na sve strane, a cene i izgled pakovanja ostaju isti. Decenijama je npr. čokolada imala 100 grama, a onda ste otkrili da za istu cenu dobijate 80 grama. Jedini trag promene je podatak o gramaži. Dizajn omota je ostao isti, a ako se i veličina omota smanjila, teško da biste to primetili.
Godinama slušamo neistinu da je možda ružno i nepošteno to što, u okolnostima inflacije i smanjene kupovne moći, proizvođači/trgovci smanjuju gramažu a ostavljaju istu cenu, ali da je sve to legalno jer oni o smanjenju gramaže obaveste potrošača time što novu gramažu napišu na omotnici.
Ne, nije legalno. To je nepoštena poslovna praksa, tačnije obmanjujuća poslovna praksa. Po zakonskoj definiciji.
Član 18. stav 1. Zakona o zaštiti potrošača kaže: “Pod obmanjujućom poslovnom praksom, u smislu ovog zakona, smatra se poslovna praksa trgovca kojom navodi ili preti da navede potrošača da donese ekonomsku odluku koju inače ne bi doneo, tako što mu daje netačna obaveštenja ili stvaranjem opšteg utiska ili na drugi način, čak i kada su obaveštenja koja daje tačna, dovodi ili preti da dovede prosečnog potrošača u zabludu u pogledu (tačka 2) osnovnih obeležja proizvoda, kao što su obeležja koja se odnose na… količinu. “
Kada potrošač godinama kupuje isti proizvod koji ima isti dizajn, i onda mu se naprasno po istoj ceni servira isti taj proizvod sa potpuno istim dizajnom na kojem je samo jedan podatak promenjen – gramaža – onda trgovac (kao strana koja je odgovorna potrošaču za nepravilnosti kupkjene robe) ne može da se vadi na to je o svemu obavestio potrošača i da je ispunio svoju obavezu potpunog predugovornog informisanja samim tim što je naznačio izmenjenu gramažu. Kao što se iz zakonske definicije vidi, potrošač se može dovesti u zabludu čak i kad su obaveštenja tačna, ali dovođenje u zabludu ili opasnost od dovođenja u zabludu potiče od stvaranja opšteg utiska da se ništa nije promenilo. Pakovanje ostaje isto, dizajn ostaje isti, a nema ni upozorenja tipa “ovaj proizvod je ranije imao 100 grama a sada ima 80”. Takvo jedno upozorenje bi bilo u skladu sa zakonom, ali bi bilo veoma nepopularno kod potrošača – prodaja proizvoda bi se sasvim izvesno smanjila. Bolje je kad potrošač, vođen potrošačkim impulsima i navikama, samo kupuje, ne obraćajuži pažnju na “sitnu” izmenu jednog podatka – o gramaži.
Kako se sa ovom nepoštenom poslovnom praksom boriti u Srbiji, u kojoj od decembra 2021. godine nema više zaštite kolektivnog potrošačkog interesa, tj nema više mogućnosti da se pred Ministarstvom trgovine pokrene ili inicira spor protiv trgovca koji svojim ponašanjem primenjuje nepoštenu poslovnu praksu na veliki broj potrošača, već se sve svodi na pojedinačne prijave tržišnim inspektorima, u pojedinačnim slučajevima?
Pre svega, moramo ukazati na činjenicu da je Srbija zemlja kandidat za članstvo u Evropskoj uniji, a Zakon o zaštiti potrošača je u najvećoj meri usklađen sa njenim pravnim tekovinama, što znači da je ono što predstavlja nepoštenu poslovnu praksu u npr. Francuskoj i Italiji predstavlja, po definiciji, nepoštenu poslovnu praksu i u Srbiji. Naš zakonodavac je samo prepisao ono što piše u direktivama Evropske unije, i ostaje samo da se to primeni.
A nije ni da je šrinkflacija pošast koja pogađa samo Srbiju. Pomenuli smo Francusku i Italiju, jer je upravo tamo krenula institucionalna borba protiv šrinkflacije kao – nepoštene poslovne prakse.
U Italiji se od 1. aprila svaki proizvod sa smanjenom količinom u nepromenjenoj ambalaži mora obeležiti nalepnicom sa obaveštenjem da je došlo do smanjenja gramaže.
U Francuskoj se insistira na jasnijem iskazivanju količine proizvoda po ceni, a inspekcije idu u redovne kontrole radi suzbijanja šrinkflacije bez adekvatnog obaveštavanja potrošača.
Sve se to može primeniti u Srbiji – ako država to hoće. Nije teško doneti uredbu kojom bi se naložilo trgovcima da stavljaju nalepnice sa obaveštenjem “gramaža ovog proizvoda je smanjena”, i ta uredba bi bila u skladu sa Zakonom o zaštiti potrošača ali i sa Zakonom o oglašavanju koji zabranjuje obmanjujuće oglašavanje. Sadašnje ponašanje trgovaca koji pribegavaju smanjenju količine svojih proizvoda u nepromenjenoj ambalaži po istoj ceni predstavlja, jasno, prekršaj po oba zakona. Kazna je po oba zakona ista – od 300.000 do 2.000.000 dinara.
Predlažemo potrošačima da masovno prijavljuju šrinkflaciju tržišnoj inspekciji. Zatrpajmo je prijavama, kako bi se stvari pomerile sa mrtve tačke.
Pozivamo i Ministarstvo unutrašnje i spoljne trgovine da pođe primerom Francuske i Italije i stane za vrat nepoštenoj trgovačkoj praksi, jer propisi su isti i tamo i ovde – samo treba imati političku volju da se oni primene, kad već postoje.
