Jedne od češćih zabluda potrošača koji nam se javljaju jeste razlika između saobraznosti i garancije. Treba imati na umu da su ova dva pojma razlikuju i nezavisna su jedan od drugog.
Saobraznost podrazumeva obaveznost trgovca da u zakonski predviđenom roku (od dve godine na novu i godinu dana na polovnu robu/uslugu) pod određenim uslovima osposobi/održava određeni proizvod ili uslugu dok garancija sa druge strane predstavlja posebne pogodnosti koje trgovac nudi sa određenom robom ili uslugom.
Garancija nije obavezna već predstavlja dobru poslovnu praksu trgovca. Ona 
može nuditi samo dodatne pogodnosti po potrošača i može trajati vremenski duže u odnosu na saobraznost. Njom trgovac zapravo daje obećanje, u pisanoj formi (garantni list) u vezi sa prodatom robom ili uslugom, kojim se obavezuje da će u određenom roku vršiti otklanjanje kvarova nastalih na prodatoj robi.
VAŽNO: Saobraznost podrazumeva da ukoliko se u proizvod ili usluga uslovno rečeno pokvare u roku od prvih šest mseci od kupovine, potrošač ima prava da bira između popravke, zamene ili raskida ugovora odnosno povraćaja novca.
U slučaju da je u saobraznom roku proizvod već bio popravljan, sledeća popravka je moguća samo uz izričitu saglasnost potrošača. Ukoliko je određeni proizvod ili usluga korišćenjem izazvao neku štetu u zakonski određenom roku, potrošač ima prava da zahteva i nadoknadu šetete od trgovca.
Raskid ugovora je takođe moguć ukoliko trgovac ustanovi da određeni proizvod ne može popraviti ili ne ispoštuje vremenske okvire predviđene za otklanjanje nesaobraznosti.
VAŽNO: Potrošač, međutim, ne može raskinuti ugovor ako je nesaobraznost robe neznatna, odnosno ako nesaobraznost ne umanjuje osnovne osobine, namenu, opšti estetski izgled robe i slično.
Po isteku obavezne garancije koja kako smo već naveli traje dve godine, počinje da važi komercijalna garancija koju daje trgovac odnosno proizvođač. Od dana stupanja komercijalne garancije na snagu počinju da važe posebni uslovi koji su njome propisani.