Izveštaj Evropske komisije (EK) o napretku Srbije ka članstvu u Evropskoj uniji dotakao se i potrošačke zaštite koja je, kao i zaštita zdravlja, obuhvaćena pregovaračkim poglavljem 28. Kako se navodi u izveštaju, Srbija je na tom planu “umereno pripremljena”, a napredak je tek “ograničen”.
U svom kratkom komentaru, pisanom krutim birokratskim rečnikom, EK kaže da su njene preporuke od prošle godine “implementirane u ograničenom opsegu, i da stoga i dalje u glavnini ostaju na snazi.“
EK nam priznaje da smo na planu potrošačke zaštite usvojili izmene Zakona o zaštiti prava korisnika finansijskih usluga. Ne pominje ništa više. Dakle, nije bilo ničeg drugog za poslednjih godinu dana.
EK zatim ponavlja svoje preporuke od prošle godine u vezi sa zdravstvenom zaštitom i zaštitom potrošača, tj traži da Srbija naročito uradi sledeće:
– da dalje uskladi svoje zakonodavstvo sa pravnim tekovinama EU u vezi sa supstancama ljudskog porekla, pravima pacijenata u prekograničnoj zdravstvenoj zaštiti, kontroli duvana i lekovima za ljudsku i veterinarsku upotrebu;
– da izmeni propise o zdravstvenim kartonima i dokumentaciji kako bi se obezbedilo da su oni potpuno usklađeni sa evropskim propisima o zaštiti podataka i pravnih tekovinama EU;
– da se dalje uskladiti sa pravnim tekovinama EU u vezi sa zaštitom potrošača i opštom bezbednosti proizvoda.
U prevodu sa birokratskog na srpski jezik, Evropska komisija na poručuje da smo vrlo malo toga uradili na području poglavlja 28.
Udruženje Efektiva se ne bavi zaštitom prava pacijenata, pa će se isključivo osvrnuti na ono što EK kaže o zaštiti potrošača i do koje mere je napredak Srbije na tom planu ograničen, tj neambiciozan. Isto tako ćemo se osvrnuti na ono što Srbija planira brzopoteznim izmenama Zakona o zaštit potrošača da uradi.
Evropske pravne tekovine su propisi koji su zajednički za sve članice Evropske unije. Ti propisi su poslednjih godina značajno izmenjeni i dopunjeni u oblasti digitalnih usluga, nepoštene poslovne prakse, zaštite čovekove okoline, kolektivne sudske zaštite potrošača. Naročito su potencirani:
– pravo potrošača na popravku,
– dostupnost rezervnih delova za popravku,
– pristupačnost cene rezervnih delova
– borba protiv prodaje tehničke robe sa isprogramirano ograničenim rokom trajanja (tzv “ugrađeni kvarovi”).
O svemu tome su naši mediji ospežno pisali, O tome smo i mi detaljno pisali u aprilu 2023. godine u tekstu “Predlog EU direktive o pravu na popravku uređaja!” (https://efektiva.rs/aktuelnosti-efektiva/potrosaci-aktuelnosti/predlog-eu-direktive-o-pravu-na-popravku-uredaja/), a imali smo i više televizijskih nastupa na tu temu.
Iako se radi o direktivama potpune harmonizacije, dakle direktivama koje se moraju usvojiti takve kakve pišu, i koje se, budući da su direktive, moraju usvojiti sve, Republika Srbija, kojoj se – praksa nam govori – uopšte ne žuri sa članstvom, izabrala je da od svega toga implementira samo evropske propise o digitalnim uslugama, i nju je ubacila u nacrt novog Zakona o zaštiti potrošača.
Za kolektivnu sudsku potrošačku zaštitu, Republika Srbija se pravi mrtva, a nezvanično čujemo da na tom polju postoji neusaglašenost Ministarstva unutrašnje i spoljne trgovine i Ministarstva pravda kao nadležnog za izmene Zakona o parničnom postupku. Koje je ministarstvo nadležno za šta i ko šta treba da uradi, to potrošače to ne interesuje. Potrošači traže od REPUBLIKE SRBIJE, a ne od pojedinačnih ministarstava, kolektivnu sudsku potrošačku zaštitu, naročito radi zaštite od nepoštene poslovne prakse koja je u Srbiji pravi pravcati kancer. Podsećamo da se po članu 90 Ustava Srbije potrošačima jemči zaštita od svih nečasnih radnji na tržištu.
Iz nacrta novog Zakona o zaštiti potrošača je, dalje, evidentno da je Republika Srbija uradila tek kozmetičke promene onoga što tamo već stoji, bez značajnijeg unapređenja mehanizama da se proklamovana zaštita obezbedi u praksi, iako je znala sa čime se sve moramo uskladiti i u kojim rokovima se moramo uskladiti i da je praksa takođe deo obaveze našeg usaglašavanja. Povrh svega, zakonodavac je načinio sada već legendarni, javno osuđeni pokušaj da u brzopoteznoj “javnoj raspravi” vođenoj u najmrtvijem delu letnje sezone 2025. godine, Zakonu o zaštiti potrošača ukine status sistemskog i krovnog zakona. Ispravio se samo donekle, o čemu smo pisali 15. oktobra u tekstu “Ministarstvo tek malo popustilo!” (https://efektiva.rs/aktuelnosti-efektiva/potrosaci-aktuelnosti/ministarstvo-tek-malo-popustilo/)
ZAKLJUČAK
Kada se:
(1) pogleda spisak onoga što potpada pod birokratsku rečenicu “dalje usklađivanje sa pravnim tekovinama” iz izveštaja EK,
(2) kada se taj spisak uporedi sa ono malo što je od svega toga ubačeno u nacrt Zakona o zaštiti potrošača,
a naročito kada se uzmu u obzir:
(3) tendencija zakonodavca da potrošačima kroz izmenu statusa Zakona o zaštiti potrošača umanji dostignuta prava kroz davanje preimućstva drugim, za potrošače nepovoljnijim zakonima (npr Zakon o energetici, Zakon o komunalnim delatnostima, Zakon o elektronskim komunikacijama), što Evropska unija uopšte od Srbije ne zahteva, niti igde u njenim propisima piše da se tako mora raditi (videti naš tekst: “Ministarstvo tek malo popustilo!”),
(4) katastrofalna praksa sa neprimenjivanjem ili izigravanjem Zakona o zaštiti potrošača, naročito u oblasti zaštite potrošača usluga od opšteg ekonomskog interesa (komunalije, struja, telekomunikacione usluge),
onda se postavlja pitanje da li su namere Republike Srbije iskrene i poštene na prvom mestu prema potrošačima u Republici Srbiji, a onda i prema zahtevima Evropske unije koji se tiču usklađivanja sa njenim pravnim tekovinama i praksom.
Ističemo na posletku da se zaštita potrošača ne radi samo kroz Zakon o zaštiti potrošača i da se svi propisi moraju menjati usklađeno prema zahtevima iz pravnih tekovina EU o potrošačkoj zaštiti. Aevidentno je da se to u Republici Srbiji ne čini, iako se iz šturog izveštaja vidi da se od Republike Srbije traži upravo to.