U nastavku ovog dopisa ukazaćemo na slučaj sudije Privrednog suda u Nišu Vanje Serjević, koja je kršeći osnovni preduslov nezavisnosti sudskih organa, kršeći svoju Ustavnu obavezu, etičke principe i pravila ponašanja, na grub način pregazila dostojanstvenost svoje profesije, staviviši se na stranu jedne strane u postupku. Čak i preko toga, jer je presudu koju je donela u jednom prvostepenom postupku, odmah dostavila Udruženju banaka Srbije (UBS), na ruke generalnom sekretaru Veroljubu Dugaliću. Nakon toga, prekršila je i Zakon o parničnom postupku, nastavivši da lobira u interesu banaka pokretanjem postupka ujednačavanja sudske prakse pred Vrhovnim kasacionim sudom (VKS).
Sudija Vanja Serjević je bila postupajući sudija u predmetu broj 3P 784/17, u kom je predmet tužbenog zahteva bio postupak dokazivanja zakonitosti naplate troškove obrade kredita, tužioca pravnog lica protiv jedne domaće banke. Prvostepena presuda je doneta 1.2.2018. odbijanjem tužbenog zahteva, u korist banke. 20 dana nakon toga, 21.2.2018. sudija Serjević ovu presudu, uz propratni dopis na memorandumu Privrednog suda u Nišu, dostavlja Udruženju banaka Srbije, a koje NIJE STRANA u postupku!
Dokaz: Dopis sudije Serjević upućen UBS-u od 21.2.2018. (Prilog br 1).
Na ovaj način je sudija Serjević povredila pravo na pravično suđenje iz člana 32 Ustava, kojim je propisano da svako ima pravo da o njegovom zahtevu odluči nepristrasan i nezavisan sud. Dalje, sudija Serjević svojim postupanjem dovodi u sumnju svoju nepristrasnost, a koja je dužna da u svakoj prilici održi poverenje saglasno članu 3 Zakona o sudijama. Ovakvo postupanje suprotno je i Etičkom kodeksu sudija.
Takođe, dovela je sebe u sumnju za izvršenje krivičnog dela iz člana 360. Krivičnog zakonika Republike Srbije (KZRS) – „Kršenje zakona od strane sudije, javnog tužioca i njegovog zamenika”. Istim je propisano sledeće:
(1) Sudija ili sudija porotnik, javni tužilac ili njegov zamenik koji u sudskom postupku u nameri da drugom pribavi kakvu korist ili da mu nanese kakvu štetu, donese nezakonit akt ili na drugi način prekrši zakon, kazniće se zatvorom od šest meseci do pet godina.
(2) Ako je izvršenjem dela iz stava 1. ovog člana pribavljena imovinska korist ili je naneta šteta u iznosu preko četristopedeset hiljada dinara, učinilac će se kazniti zatvorom od jedne do osam godina.
(3) Ako vrednost pribavljene imovinske koristi ili nanete štete prelazi iznos od milion i petsto hiljada dinara, učinilac će se kazniti zatvorom od dve do dvanaest godina.
Krivična prijava će biti podneta Višem javnom tužilaštvu u Nišu pa ćemo nadležnim organima prepustiti dalju istragu na osnovu prezentovanih činjenica.
Javnost je već upoznata da je gospodin Dugalić, odmah po prijemu ove presude istu prosledio medijima u cilju unošenja nesigurnosti kod potencijalnih tužilaca koji su imali nameru ostvarivanja svojih prava, tačnije smanjenja broja potencijalnih tužbi protiv banaka.
Dalje, 5.3.2018. sudija Serjević podnosi Zahtev Vrhovnom kasacionom sudu za pokretanje postupka ujednačavanja sudkse prakse, a već sutradan, ovaj dopis advokati koji zastupaju banke u vidu podnesaka predaju sudovima širom Srbije, u sporovima koji se vode po istom osnovu.
Dokaz: Zahtev upućen VKS-u dana 5.3.2018. (Prilog br 2)
Dakle, postavlja se pitanje, kako su advokati koji zastupaju banke već sutradan imali ovaj dopis u svom posedu, ako ga je sudija Serjević dan ranije poslala Poštom. To znači da dopis još nije ni stigao na pisarnicu VKS a advokati banaka su ga već koristili. Naša je pretpostavka da je sudija Serjević, odmah nakon što je napisala i poslala dopis VKS-u, isti putem elektronske pošte prosledila i UBS, koje ga je dalje distribuiralo bankama, a kako je to već ranije uradila sa presudom koju je donela!
Ako je to tačno, sudija Serjević se ponovo stavila na stranu banaka, dajući im instrument za pokušaj zaustavljanja i odugovlačenja ovih postupaka!
Zanimljivo je da sudija Serjević u Zahtevu upućenom VKS, kao stav Privrednog suda u Nišu, nameće isključivo sopstvenu presudu donetu mesec dana ranije, po kojoj banka ima pravo da naplaćuje troškove obrade kredita, a da tužilac pogrešno zaključuje da je „zabranjeno ono što nije izričito dozvoljeno“! Dalje navodi druge zakone i njihove odredbe koji definišu način iskazivanja troškova, ali nigde ne precizira koji to član tačno dozvoljava naplatu troškova obrade, niti u kom se članu takva formulacija bar spominje.
Pritom, sudija Serjević, očito namerno, prečutkuje činjenicu da je ovaj isti Sud, samo 20 dana pre njene presude, 10.1.2018. doneo presudu U KORIST tužioca, usvojivši tužbeni zahtev za povraćaj novca naplaćenog provizijom za obradu kredita!
Dokaz: Presuda Privrednog suda u Nišu od 10.1.2018. (Prilog br 3)
Sudija Serjević je svojim postupkom prekršila član 180. Zakona o praničnom postupku, a na koji se poziva u svom Zahtevu VKS, jer je isti uputila nakon što je donela prvostepenu presudu, umesto da je to uradila tokom postupka, pre donošenja presude i određivanjem zastoja u ovom predmetu. Uzgred, iz sadržaja prvostepene presude proizlazi da je sudija u toku prvostepenog postupka bila upoznata sa postojanjem različitih sudskih odluka i o tome se detaljno izjasnila, pa je nejasno zašto nije zastala sa prvostepenim postupkom i pokrenula postupak za rešavanje spornog pravnog pitanja, već je donela prvostepenu odluku.
Sudija Serjević je prekršila Etički kodeks sudija koji u svom prvom članu kaže: Sudija je u vršenju sudijske funkcije nezavistan i potčinjen SAMO Ustavu i zakonu!
Takođe, sudija Serjević je narušila i deo Kodeksa koji propisuje nepristrasnost, u delu koji definiše da sudija u obavljanju sudijske funkcije, svojim ponašanjem u sudu i van njega, održava i jača poverenje javnosti i stranaka u postupku u NEPRISTRASNOST sudija i sudova!
Udruženje Efektiva smatra da sudije u svom radu treba da budu nezavisne i oslobođene bilo kakvih spoljnih uticaja, nepristrasne i časne, ali ovakav postupak sudije Serjević smatra skandaloznim i direktno potčinjenim bankarskim interesima, čime se u javnosti budi sumnja u koruptivno delovanje. Tražimo od nadležnih sudskih i pravosudnih organa da odmah reaguju i spreče urušavanje sudijske profesije, kako zbog građana Srbije, tako i zbog sudija koje svoja posao obavljaju časno i pošteno.
Mi smo već uputili dopise Predsedniku Privrednog suda u Nišu, Ministarstvu pravde, Visokom savetu sudstva, advokatskim komorama, a protiv ove sudije će biti podneta i krivična prijava zbog osnovane sumnje u izvršenje krivičnog dela – Kršenje zakona od strane sudije, javnog tužioca i njegovog zamenika.
Dopisi su u nastavku:
