Sa platama koje u Srbiji prima menadžment poslovnih banaka ne može se meriti apsolutno niko.
Plate i naknade za pet članova Izvršnog odbora tako su Poljoprivrednu banku, Agrobanku ad Beograd, tokom 2010. koštale 95,6 miliona dinara bruto ili 1,5 miliona dinara mesečno prosečno po jednom članu Izvršnog odbora. Za pretpostaviti je naravno da je predsednik tog tela imao višu platu od ostalih.
Na ovaj iznos obračunava se porez od 12 odsto. A na iznos od pet prosečnih plata u Republici i doprinosi. Onda otprilike ispada da je svaki član Izvršnog odbora Agrobanke imao mesečna primanja od oko 11.000 evra. Devet članova Upravnog odbora koštali su istu banku mnogo manje 15,6 miliona dinara bruto tokom iste godine. Kad se i od njihovih bruto primanja oduzme porez i doprinosi, ispada da su primali oko 1.000 evra prosečno mesečno neto.
Ove plate nisu ni malo neobične za bankarski sektor, na protiv uobičajene su za članove izvršnih odbora. Tako je Komercijalna banka za neto zarade pet članova svoga Izvršnog odbora 2010. isplatila 55,7 miliona dinara ili oko 11 miliona po članu godišnje. Menadžeri banaka sa stranim kapitalom primaju, ne računajući i bonuse, i više plate od ovih. Neobično je jedino što je Agrobanci, čiji je najveći pojedinačni vlasnik Republika Srbija, uvedena prinudna uprava zbog lošeg menadžmenta.
Prema Zakonu o tržištu hartija od vrednosti i Pravilniku o sadržini i načinu izveštavanja javnih društava i obaveštavanju o posedovanju akcija sa pravom glasa, podaci o platama bankarskog menadžmenta su javni podatak.
Evropske poslovne banke su prvu nedelju nove godine započele traljavo. Na snagu su 1. januara stupila pravila za sistemski relevantne banke, odnosno banke suviše velike da bi smele da propadnu ili još tačnije za banke čija bi propast uzdrmala svetski finansijski sistem. Prošle godine osnovani Savet za finansijsku stabilnost utvrdio je 29 banaka u svetu koje se smatraju takvim i one su dužne da za ovu godinu obezbede kapitalnu adekvatnost višu nego za sistem nebitne banke. Među ove banke spada i najveća italijanska Unicredit banka, koja mora da prikupi 7,5 milijardi evra svežeg kapitala. Kako bi joj to pošlo za rukom ta banka je prošle srede investitorima ponudila popust na akcije od čitavih 43 odsto. Time ne samo što je izazvala pad sopstvene akcije na berzama, nego i pad ostalih bankarskih akcija za prosečno 4 odsto.
Izvor: Dnevni list “Danas”, 09.01.2012.