Sa rastom Euribora, tj ukupne kamatne stope koja se obračunava na stambenim kreditima, značajno je otežana mogućnost za podizanje kredita, radi rešavanja stambenog pitanja.
Od početka prošle godine do danas, 6m Euribor je porastao sa -0,55 do cca 3, koliko iznosi danas, a pre svega par dana je iznosio i cca 3,4. Ako uzmemo da je prosečna marža banke, koja čini drugi deo kamatne stope (marža + 6m Euribor), negde oko 3, dolazimo do računice da je kamata sa 2,5%, od početka prošle godine, porasla na skoro 6%.
U istom periodu, cene nekretnina beleže značajana rast, pa se recimo, u Beogradu, čak i na perifernim delovima, cena po kvadratu teško može naći za ispod 1.700 e/m2.
Gledajući te parametre, za stan od 60m2, na perfireriji grada, potrebno je podići kredit od minimum 100.000 evra. Po sadašnjim uslovima, taj iznos sa rokom toplate od 300 meseci (25 god) i kamatom od 6%, donosi mesečnu ratu od 645 evra. Pod tim uslovima, nakon isteka perioda otplate od 300 meseci, dužnik će banci vratiti još oko 94.000 evra kamate (ako bi ostale ove kamatne stope). Za stan bliže centru, potreban je veći iznos, čime bi i rata kredita bila značajno veća.
Prosečna neto zarada u Srbiji u poslednjem kvartalu 2022. iznosila je oko 80.000 din ili 680 evra. To znači da bi jedna porodica, sa primanjima od dve prosečne plate, gotovo čitaavu jednu celu morala da izdvaja za ratu kredita, i to pod uslovom da Euribor ne nastavi svoj rast. Prosečna potrošačka korpa u decembru prošle godine, bila je za oko 10.000 din veća od prosečne neto zarade, što znači da preostala plata drugog supružnika, ne bi bila dovoljna ni za statistički život na mesečnom nivou.
Ove brojke govore da će se građani sa prosečnim primanjima, u narednom periodu, teže odlučivati za podizanje stambenog kredita. Pretpostavka je da će i oni sa nešto višim primanjima, takođe biti oprezniji, jer kamatne stope mogu nastaviti da rastu, dok bi oni sa značajno većim primanjima, mogli planski da odlože kupovinu nekretnine putem kredita, u očekivanju pada cena stanova.
A to bi moglo da usledi upravo zbog pada broja novih kreditnih kupaca, čime se smanjuje tražnja za stanovima. Takođe, oni građani, koji su kredit podigli pre samo dve godine, a čije mesečne obaveze su porasle i za 150 evra, mogli bi da posegnu za prodajom svog stana (što se dešavalo u prethodnom periodu), s obzirom da je njegova cena porasla za poslednje dve godine, a kako bi iskoristili još uvek povoljnu klimu viših cena nekretnina, što bi na tržiše iznelo dodatni broj stanova. Kombinacijom ova dva efekta, dolazi do smanjenja tražnje i jačanja ponude, što bi logično, moralo dovesti do pada cena stanova, koje u ovom trenutku, jesu nerealne.
Na sve ovo, treba dodati nadolezeći rizik nestabilnosti bankarskog sistema u SAD i Evropi, što bi moglo dodatno da utiče na oprez naših građana, koji razmišljaju o stambenom kreditu.