Pojedini predatorski prodavci, koji uz primenu nepoštene poslovne prakse zovu telefonom penzionere da bi im uvaljivali magnetne prostirke, masažere, ćebiće, usisivače,
prečišćivače vazduha itd po cenama koje su desetinama puta veće od tržišnih, posežu za vrlo perfidnim manipulacijama kada te proizvode prodaju na rate – sa ciljem da njihove žrtve ostanu bez zakonskog prava da u roku od 14 dana odustanu od kupovine.
Suština manipulacije je u tome da se potrošaču tobož „izlazi u susret“ time što mu se odobrava da na veliki broj rata plati apsurdno visoku cenu, ali se tekst ugovora ili okolnosti zaključenja ugovora „šteluju“ tako da potrošač ostane bez svojih prava iz Zakona o zaštiti potrošača, i da se cela stvar nadalje rešava po pravilima Zakona o obligacionim odnosima koji je – nepovoljan.
Naime, rok od 14 dana za odustajanje od ugovora postoji samo u Zakonu o zaštiti potrošača, i to kad se trgovina obavlja na daljinu (onlajn) ili izvan poslovnih prostorija, što je omiljeno polje delovanja predatorskih trgovaca. Zakon o obligacionim odnosima, na snazi od davne 1978. godine, ne poznaje ni trgovinu na daljinu ni trgovinu izvan prostorija trgovca, ni rok od 14 dana za odustajanje od takvih ugovora. Doduše, poznaje pravo kupca da odustane od kupovine sa obročnim plaćanjem cene (prodaja na rate) – ali je rok za to samo tri dana!
Jasno je koliko je potrošač oštećen kada mu se, pri prodaji proizvoda na rate, ključne činjenice o njegovim pravima prećutkuju ili mu se saopštavaju činjenice koje su – netačne. Takvo postupanje predstavlja nepoštenu poslovnu praksu i valjalo bi da tržišni inspektori obrate naročitu pažnju na ove igrarije sa rokovima čiji je cilj da potrošač, pod dejstvom zablude, ne posegne za svojim pravom na odustajanje od kupovine proizvoda.
DVA OBLIKA MANIPULACIJE
Jedna predatorska firma, po zlu poznata među potrošačkim organizacijama, navlači penzionere lažnim obećanjima o poklonima na promocije, a te promocije se, međutim, ne odvijaju u nekom restoranu ili kafani, već u njenim poslovnim prostorijama. Ispostavlja se da pokloni imaju neku drugu prirodu, nude se specijalni popusti, samo u ovoj prilici, i obavlja klasična trgovina – ali kod te trgovine ne važe pravila iz Zakona o zaštiti potrošača koja se odnose na kupovinu izvan poslovnih prostorija prodavca, već se primenjuju pravila o kupovini sa obročnim otplatama cene (plaćanje na rate) koja ne predviđaju pravo na odustajanje od ugovora u roku od 14 dana. Predatorski prodavac je toga savršeno svestan, što se vidi iz teksta samog ugovora i činjenice da on potrošaču ne uručuje obrazac za odustajanje od ugovora. Međutim, predatorski prodavac nigde u ugovoru ne pominje da kupac ima pravo da odustane od kupovine u roku od tri dana, iako zakon to izričito zahteva.
Drugu vrstu manipulacije sa prodajom na rate primenjuje nekoliko trgovaca usisivačima i prečišćavačima vazduha. Oni penzionere ne navlače u svoje poslovne prostorije, već celu „operaciju“ obavljaju u stanovima žrtava. Sve ove firme imaju identične ugovore. Svaka primenjuje istu matricu koje se zasniva na (svesno?) pogrešnom tumačenju da regulativa prodaje proizvoda na rate iz Zakona o obligacionim odnosima eliminiše primenu regulative iz Zakona o zaštiti potrošača koja se odnosi na prodaju izvan poslovnih prostorija prodavca. Predatori u ugovoru lukavo i vrlo uočljivo pominju rok od tri dana za odustajanje od kupovine a u jednom od sporednih dokumenata sitnim slovima pominju rok od 14 dana iz Zakona o zaštiti potrošača. Onaj ko uopšte primeti igrariju sa rokovima biva zbunjen. Koji rok se primenjuje? Onaj od tri ili onaj od 14 dana? Pri svemu tome, ove firme u većini slučajeva ne ostavljaju potrošačima obrazac za odustajanje od ugovora, čime direktno krše zakon i sebe izlažu mogućnosti prekršajnog gonjenja.
ANALIZA PRAVA NA ODUSTAJANJE OD UGOVORA SA PRODAJOM NA RATE
Iz priloženog vidimo da zakonski regulisano pravo potrošača da odustane od kupovine nekog proizvoda ne postoji samo kod trgovine na daljinu i trgovine izvan poslovnih prostorija, već i kod plaćanja na rate, nezavisno od toga da li je kupovina proizvoda obavljena u poslovnim prostorijama prodavca ili izvan njih, i nezavisno od toga da li kupac ima svojstvo potrošača (fizičko lice koje pribavlja proizvod u lične, nekomercijalne svrhe) ili je preduzetnik, zemljoradnik, pravno lice.
Iako neki misle da je odustajanje od ugovora u Srbiji počelo da postoji 2010. godine, od kada se primenjuje nova, sa evropskim pravilima usklađena koncepcija Zakona o zaštiti potrošača, taj institut zapravo postoji još od doba SFRJ. Zakon o obligacionim odnosima ga predviđa kod prodaje pokretnih stvari sa obročnim otplatama cene (kupovina na rate). Važi za sve vrste kupaca.
Dakle, ko kupuje nešto u prodavnici na rate, uživa, doduše vrlo kratkotrajno, zakonsko pravo da odustane od ugovora. Doduše, predatorski trgovci vrlo lukavo organizuju prodaju masažera, ćebadi, magnetnih prostirki itd u svojim poslovnim prostorijama, pa posle potrošačima negiraju pravo na odustanak od ugovora, jer ono, tobož u toj situaciji ne postoji, ali je istina sasvim drugačija. Bilo koji kupac – prema tome i potrošač – kad kupuje stvar na rate u prostorijama prodavca, njega prodavac u pisanom obliku, kroz ispravu o ugovoru, mora obavestiti o njegovom pravu da odustane od ugovora u roku od tri dana, pod pretnjom ništavosti celog ugovora!
Citiramo član 544 stav 2 Zakona o obligacionim odnosima: „Isprava o ugovoru mora pod pretnjom ništavosti saržati odredbu da kupac može odustati od ugovora ako to pismeno saopšti prodavcu u roku od tri dana od potpisivanja ispave i da se ovog prava kupac ne može odreći unapred“.
Zakon ne poznaje nikakav izuzetak od ovog pravila, i prodavac nikako ne može isključiti kupčevo/potrošačevo pravo na odustajanje od kupoprodaje na rate kada je ona ugovorena u poslovnim prostorijama prodavca. Izuzeci su predviđeni Zakonom o zaštiti potrošača, naravno za potrošače kod kupovine na daljinu i izvan poslovnih prostorija, ali njih Zakon o obligacionim odnosima ne predviđa. Kada se stvar kupuje na rate u prodavnici, nikakvo prodavčevo pozivanje na to da je „roba prilikom probe otpečaćena“ ne može da isključi pravo kupca da odustane od kupovine ako on posegne za njim u roku od tri dana.
U slučaju kada je potrošački ugovor o kupovini proizvoda na rate zaključen na daljinu ili izvan poslovnih prostorija prodavca, na kupoprodaju se ne primenjuje rok za odustajanje od tri dana, već rok za odustajanje od 14 dana, kao i sva druga pravila odustanka od ugovora zaključenih na daljinu i izvan poslovnih prostorija prodavca koje predviđa Zakon o zaštiti potrošača.
Valja imati i na umu da je kod kupoprodaje na rate zabranjeno predviđati ugovornu kaznu za kupca koji želi raskid takvog ugovora ili kada kupac kasni sa isplatom nekog obroka cene. To pravilo iz člana 548 Zakona o obligacionim odnosima važi i u situacijama kad je ugovor o kupoprodaji na rate zaključen na daljinu ili izvan poslovnih prostorija prodavca.
Ovo pravilo ističemo jer primećujemo da predatorski prodavci masažera i sličnih hokus-pokus gluposti ugovaraju sebi pravo na naknadu štete za slučaj raskida ugovora, čime se ne samo obesmišljava pravo potrošača/kupca da odustane od ugovora, već se ide i na izigravanje zakona i na obmanu potrošača, time što se umesto izraza „ugovorna kazna“ koristi izraz „naknada štete“.
Ovakvo ponašanje trgovca predstavlja, dakle, nepoštenu-obmanjujuću poslovnu praksu, jer potrošač kada vidi ovu „naknadu“ štete i ne razmišlja o tome da odustane od ugovora, iako na njega ima pravo, iako kod odustajanja od ugovora mora da dobije nazad sav novac koji je uplatio na ime cene.
Napisao: Jovan Ristić, pravnik u udruženju Efektiva