Kada je zbog neispravnog funkcionisanja izvršena zamena stvari ili njena bitna opravka, garantni rok počinje teći ponovo od zamene, odnosno od vraćanja opravljene stvari.
Često nam se javljaju potrošači koji muku muče sa trgovcima (prodavcima ili izdavaocima garancije, a to su predstavnici proizvođača i ovlašćeni servisi) koji im po osnovu garantnog lista reše reklamaciju tako što im reklamiranu robu zamene za novu – ali im ne daju novi garantni list već insistiraju na tome da garantni rok nastavlja da teče kao da do zamene robe nije došlo.
Poslednji put kada smo imali ovakav slučaj, potrošač-kupac nam je ispričao da je pre usmenog odbijanja njegovog zahteva čuo kako jedan zaposleni u prodavnici prezrivo govori drugom zaposlenom: “Šta bi ovaj tvoj? Da posle stalno menja robu, i da mu stalno izdajemo novu garanciju?”.
To što postoje potrošači koji zloupotrebljavaju svoja prava nije nikakvo opravdanje za ovakvo ponašanje trgovca, tim pre što bi ono na Zapadu – sa daleko razvijenijom kulturom odnosa prema potrošačima – bilo nezamislivo.
Ne samo što je odbijanje izdavanja novog garantnog lista sa novim garantnim rokom suprotno dobroj trgovačkoj praksi koja vlada npr u zemljama Evropske unije, sa kojom smo dužni da harmonizujemo i propise i praksu u oblasti zaštite potrošače, već je ono i u suprotnosti sa zakonima Republike Srbije, i to ni manje ni više nego sa Zakonom o obligacionim odnosima koji je na snazi još od 1978. godine.
Član 503 Zakona o obligacionim odnosima glasi:
(1) U slučaju manje opravke, garantni rok se produžava onoliko koliko je kupac bio lišen upotrebe stvari.
(2) Međutim, kad je zbog neispravnog funkcionisanja izvršena zamena stvari ili njena bitna opravka, garantni rok počinje teći ponovo od zamene, odnosno od vraćanja opravljene stvari.
(3) Ako je zamenjen ili bitno opravljen samo neki deo stvari, garantni rok počinje teći ponovo samo za taj deo.
Dakle, kao što se iz priloženog može videti, ako potrošaču bude zamenjena roba koju je po osnovu garantnog lista reklamirao ili mu bude izvršena bitna popravka robe (tj suštinska popravka poput zamene ekrana na televizoru ili zamene procesora u laptopu), trgovac je PO ZAKONU DUŽAN da mu za zamenjenu (novu) robu odnosno za robu na kojoj je izvršena bitna popravka IZDA NOVI GARANTNI LIST, a GARANTNI ROK POČINJE DA TEČE PONOVO od zamene, odnosno od vraćanja opravljene stvari.
Pređimo sad na praksu.
Potrošačima kojma trgovac odbije da izda novi garantni list kad je reklamacija rešena zamenom robe ili bitnom popravkom, predlažemo sledeći metod borbe:
(1) da potrošač u pisanom ili elektronskom obliku pošalje trgovcu REKLAMACIJU sa upozorenjem na trgovčeve obaveze iz člana 503 Zakona o obligacionim odnosima, pa ako trgovac to odbije,
(2) da se potrošač u pisanom ili elektronskom obliku obrati tržišnoj inspekciji po osnovu člana 185 stav 1 tačka 13 Zakona o zaštiti potrošača. A taj član ovlašćuje tržišnog inspektora da proveri da li trgovac izdaje potrošaču garantni list, pa ako utvrdi da ovaj to ne čini – da mu naloži da nezakonitost ispravi i da ga eventualno kazni.
Jeste, nezakonitosti ima na sve strane, ali ko se za sebe ne pobuni – teško da će mu iko pomoći. A kad već postoje sistemske poluge za pritisak na prekršioce, valja ih koristiti što više. Samo će se tako ovdašnja trgovačka praksa dovesti dotle da bude kao u zapadnim zemljama.