Zaštita potrošača u Vlasotincu!

U Vlasotincu su nedavno povećane cene komunalnih usluga: voda se plaća skuplje za 7,5 odsto a odnošenje smeća za neverovatnih 92 odsto. Astronomsko poskupljenje smeća u ovom gradiću na jugu Srbije ujedno je najveće pojedinačno poskupljenje neke komunalne usluge na teritoriji cele Republike Srbije otkad je počela pandemija koronavirusa.

Vest smo saznali iz lokalnih medija, kao što smo saznali da Vlasotince već neko vreme ima krupan problem sa pružanjem usluge odnošenja smeća. Saznali smo i da je u aprilu 2021, uoči poskupljenja, izvedena građanska akcija sakupljanja smeća na pet lokacija u Vlasotincu, u organizaciji udruženja Sevap.

Koliko loša mora biti usluga i kakav je nivo potrošačke zaštite u Vlasotincu kad građani moraju sami da zavrnu rukave i očiste svoj grad od đubreta?

Ovo ističemo zato što Vlasotince sve vreme ima svoju lokalnu organizaciju za zaštitu potrošača, koja za više od 19 godina postojanja nije uspela da napravi svoj veb sajt ili makar fejsbuk stranicu (najjeftiniji, praktično besplatan način za javnu komunikaciju sa potrošačima), i za kojom u medijima gotovo da ne postoje tragovi nekakvih aktivnosti u poslednjih 10 godina.

Međutim, Opštinska organizacija potrošača Vlasotince dobila je prošle godine 1.100.000 dinara na konkursu Ministarstva trgovine, turizma i komunikacija. Time je ova članica saveza potrošačkih organizacija NOPS postala potrošačko savetovalište za region južne i istočne Srbije, zajedno sa Centrom za zaštitu potrošača Forum iz Niša.

Šta to znači? Da je Vlasotince od prošle godine formalno postalo važan regionalan punkt potrošačke zaštite u Republici Srbiji.

Šta to još znači? Da država po osnovu projektnog finansiranja plaća Opštinsku organizaciju potrošača Vlasotince da pomaže potrošačima iz celog regiona južne i istočne Srbije.

Dakle, kad potrošači iz južne i istočne Srbije imaju problem sa, na primer, prodavcima patika i tehničke opreme, turističkim agencijama, EPS-om, telekomunikacionim operatorima i lokalnim komunalnim preduzećima, njih Ministarstvo prvenstveno upućuje na Centar za zaštitu potrošača Forum iz Niša i Opštinsku organizaciju potrošača Vlasotince.

Primere problema nismo izabrali slučajno. To su problemi koji se u Srbiji najteže rešavaju, kad uopšte mogu da se reše. To su masovni potrošački problemi sa sistemskim uzrokom. Za te probleme svi znaju, ali sve ostaje na nivou uzaludnog, povremenog pominjanja u medijima.

Očigledan razlog je nezainteresovanost države, dužne po Ustavu i zakonu da štiti potrošače. A država se Sporazumom o asocijaciji i pridruživanju sa Evropskom unijom obavezala da će to činiti jer je zaštita potrošača pravna tekovina EU. 

Država je institucionalni centar za zaštitu potrošača smestila u Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija. Dakle, na istom mestu se rešava o interesima krupnih trgovaca i interesima potrošača koji su po zakonu ekonomski slabija strana u odnosu sa trgovcem, što je svojevrsni apsurd!!! Čiji interesi pobeđuju pokazuje protivzakonita uredba o turističkim putovanjima, koja je sav teret krize u turističkom sektoru usled pandemije koronavirusa prebacila na – potrošače.   

Ali tu su potrošačke organizacije da svojim delovanjem uspostave balans. One su tu da vrše pritisak kako bi se rešavali problemi od kolektivnog potrošačkog interesa. Njihov posao je da javnim delovanjem, edukacijama i inicijativama teraju institucije da rade svoj posao. Njihov posao nije da ćute već da se javno protive, tj da “galame i grizu” onda kad se trgovci ponašaju bahato i gaze potrošačka prava a država to ne vidi ili se pravi da ne vidi. Tako se to barem radi na Zapadu.

Pretragom javno dostupnih izvora informacija nismo otkrili tragove bilo kakvog reagovanja Opštinske organizacije potrošača Vlasotince na astronomsko poskupljenje odnošenja smeća u Vlasotincu i to usred pandemije koronavirusa. Nismo otkrili ni tragove upozoravanja javnosti na probleme potrošača zbog neodnošenja smeća.

Štaviše, nismo otkrili tragove nijedne akcije ove organizacije koja bi bila usmerena na zaštitu kolektivnih prava potrošača u Vlasotincu u poslednjih 10 godina. Poslednja vest na ovu temu, kažu Google i Yahoo, potiče iz novembra 2011. godine i tiče se istraživanja sprovedenog među žiteljima Vlasotinca o cenama proizvoda i trgovačkim maržama.       

Otada, Opštinska organizacija potrošača Vlasotince pominje se samo kao dobitnik opštinskih podsticajnih sredstava u iznosu od 360.000 dinara (2017. godine), i kao dobitnik sredstava na konkursu Ministarstva trgovine u iznosu od 1,1 miliona dinara na osnovu kojeg je postalo regionalno potrošačko savetovalište za južnu i istočnu Srbiju (2020. godine).

Dakle, potrošačkoj organizaciji koja uprkos dobijenom novcu i dalje nema ni sajt ni fejsbuk stranicu, o čijem delovanju na planu zaštite potrošača nema vesti čitavu deceniju, i koja se ne oglašava javno povodom ekstremno visokog poskupljenja komunalija u sopstvenom gradu, treba da verujemo da je u stanju da rešava probleme potrošača iz cele južne i istočne Srbije i da će se javno oglasiti kad primeti da se njihova prava masovno krše?

Nije to sve. Ova i ovakva organizacija dobila je 2017. godine čast da njen predsednik zauzme jednu od pet stolica namenjenih potrošačkim organizacijama u Nacionalnom savetu potrošača.

To telo se do sada nijednom nije sastalo, ali je do dana današnjeg ostalo nepoznato ko je predložio njegov sastav, kako se to moglo desiti mimo Saveta potrošača u kojem sede predstavnici 30 potrošačkih organizacija, i po kom kriterijumu su od pet stolica za potrošačke organizacije savezu NOPS pripale četiri stolice a savezu CEPS jedna.

Najveća je enigma čime je Opštinska organizacija potrošača Vlasotince zaslužila da zauzme jednu od tih pet stolica – osim po tome što je članica privilegovanog, monopolističkog NOPS-a – a možemo samo da pretpostavljamo po kom kriterijumu je ta organizacija dobila 1,1 milion dinara od Ministarstva trgovine, koje u poslednjih deset godina najviše novca daje upravo NOPS-u, CEPS-u i njihovim članicama. Preko 100 miliona dinara je ulupano u ove paradržavne organizacije, koje gotovo da prstvom nisu mrdnule kako bi popravile položaj potrošača. Naprotiv, paralelno sa tim, one dobijaju novac i od komunalnih preduzeća, kojima često aminuju nezakonit rad na štetu potrošača.

Zašto se Efektiva bavi potrošačkim organizacijama kao što je ta iz Vlasotinca? Pretovareni bitkom sa bankama, komunalnim preduzećima, itd valjda imamo pametnija posla?

Pa, bavimo se njom zato što je upravo ta za odbranu potrošačkih prava neagilna organizacija nedavno u Savetu potrošača glasala za brisanje Efektive iz registra evidentiranih potrošačkih organizacija iako je i sama, usred vanredne situacije uzrokovane pandemijom koronavirusa, napravila isti proceduralni propust kakav su napravile Efektiva i još pet potrošačkih organizacija. Naime, nije u predviđenom roku (do 31.3.2021.) poslala izveštaj o svom radu i godišnji finansijski izveštaj.

Pri svemu tome, NOPS-u i CEPS-u naklonjeno Ministarstvo trgovine pokušalo je da sakrije činjenicu da su organizacija potrošača iz Sente kao članica CEPS-a i Opštinska organizacija potrošača Vlasotince kao članica NOPS-a (i dobitnica milion dinara na konkursu) prekoračile rok za dostavljanje izveštaja. Do ovog trenutka ove dve organizacije još uvik NISU OBRISANE iz evidencije, iako su napravile isti prekršaj kao Efektiva.

Razotkrili smo ih kroz zahtev za informacije od javnog značaja u kojem smo zatražili podatak ko je i kada predao izveštaj. Zato je po našem brisanju iz registra, koje je imalo apsolutnu podršku članica NOPS-a i CEPS-a, upriličeno novo glasanje u Savetu potrošača, tokom kojeg se organizacija iz Vlasotinca jeftino izgovarala za svoj propust, pokušavajući da izbegne da se ono što je, po direktivi šefova iz NOPS-a, tražila za Efektivu i još četiri organizacije – striktna primena zakona – ne primeni na nju.

Da se razumemo, ne podržavamo ničije brisanje iz registra potrošačkih organizacija u doba ove pandemije koja se kao velika ljudska nesreća vrlo negativno odrazila na funkcionisanje svih organizacija civilnog društva pa i potrošačkih organizacija. Međutim, takođe smatramo da licemerje, glasanje po direktivi i uživanje državne zaštite ne mogu i ne smeju da se prećutkuju, tim pre što se radi o nekom ko se zaštitom potrošača bavi samo na papiru.

Nedopustivo je da organizacija koja svoj osnovni posao ne radi glasa za naše brisanje pozivajući se na zakon, a da se posle buni što i nju moraju po istom tom zakonu da brišu u istom paketu sa nama zbog identičnog proceduralnog propusta.  

Ako ćemo se po nečemu meriti to je ono zbog čega i postojimo – zaštita potrošača. Svako ko poseti sajt i fejsbuk stranicu Efektivu, svako ko iole prati medije može videti kako i koliko obavljamo taj posao iako ni dinar od države ne dobijamo.

Ko svoj posao ne radi ne zaslužuje da bude evidentiran kao organizacija za zaštitu potrošača a kamoli da dobija pare od države i još da bude član Nacionalnog saveta potrošača. 

Na samom kraju, obaveštavamo potrošače i medije da je akcijom brisanja iz evidencije potrošačkih organizacija, zaštiti prava potrošača u Srbiji naneta ogromna šteta, usred pandemije koronavirusa.

Da li su za to krive kadrovskim smanjenjima/kadrovskim gubicima/promenama ustaljenog načina rada sluđene organizacije u okolnostima pandemije ili necelishodno pokazivanje mišića od strane ostrašćenih činovničića Ministarstva trgovine ured te iste pandemije – neka prosude i domaća i međunarodna javnost.

I neka prosude ko je u poslednjih 10 godina branio zakon u korist potrošača a ko se za njegovu primenu nije borio ili ga je opstruirao na štetu potrošača, uprkos preuzetim obavezama iz potpisanog Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju sa EU.  

Ovim tekstom smo malo doprineli da trag o postojanju Udruženja potrošača iz Vlasotinca ostane na internetu zauvek!