1.312 dana za razgovore sa klijentima!

Udruženje banaka Srbije, odnosno predstavnik tog udruženja gospodin Dugalić, apeluje na korisnike kredita u švajcarskim francima da prestanu sa štrajkovima, da odustanu od zahteva za donošenje sistemskog rešenja za ove kredite, već da se okrenu pojedinačnim razgovorima sa svojim bankama u cilju pronalaženja prihvatljivog rešenja, naročito za ugrožene kategorije ovih korisnika.

Dakle, namera bankarskog sektora u Srbiji nije da trajno reši ovaj problem i svoje korisnike prevede iz diskriminatorskog u ravnopravan položaj sa svim ostalim klijentima banaka, već da kroz ovu svoju ponudu zapravo pomogne samom sebi, tako što će olakšice dati samo onim korisnicima koji već nisu u stanju da redovno plaćaju svoje obaveze, odnosno onima od kojih banke već ne naplaćuju ništa.

Svi ostali, koji još uvek koliko-toliko uredno plaćaju svoje obaveze, biće bankama i dalje izvor odličnog prihoda. U Srbiji ima oko 21.000 korisnika kredita u švajcarskim francima, a ukupan ostatak ovih kredita je nešto manji od milijardu franaka. Neka je prosečna kamata na ovim kreditima 4% godišnje, to znači da banke samo na ime kamate mesečno inkasiraju oko 2 miliona franaka (ne računamo one nenaplative). Zašto bi onda prihvatale bilo kakvo sistemsko rešenje kada je zarada odlična? Pritom, ovde ne govorimo o zaradi od špekulativne primene CHF klauzule, koja se meri milionskim iznosima na mesečnom nivou.

Drugo, pojedinačni razgovori sa bankama su samo klasična spin priča koja služi da javnosti prikaže spremnost banaka da “iskreno” pomognu svojim klijentima. Ipak, ti razgovori nisu mogući. Rekli smo da u Srbiji ima oko 21.000 kredita. Ako za jedan kvalitetan razgovor sa klijentom, službeniku banke treba oko pola sata, to bi značilo da bi banke, kada bi razgovarale sa svakim korisnikom, ukupno potrošile na to oko 10.500 sati, ili 1.312 dana (8 sati radni dan).

U skladu sa svime gore navednim, činjenicom da su sve zemlje u region sistemski rešile ovaj problem, apelujemo još jednom na državu da sprovede ono što je već uspešno primenjeno u region i natera banke na konverziju ovih kredita u evro. Napominjemo da su CHF dužnici zaključani u svojim ugovorima, da su im glavnice kredita veće nego što su bile, da su vrednosti nekretnina manje, da CHF krediti u Srbiji ne postoje od 2011. i da oni svoje obaveze ne mogu refinansirati nekom drugom povoljnijom ponudom.