Banke preprodaju naše dugove

Većina banaka od klijenata traži napismenu saglasnost da mogu da ustupe zaostala potraživanja.

Pa tako ukoliko žele da koriste dozvoljeni minus, kada potpisuju ugovor građani pristaju i na stavku da banka ako ne može da naplati potraživanje može da ga ustupi drugoj banci i da u tom slučaju ne mora da poštuje prava tajnosti podataka.

Do stupanja na snagu novog Zakona o zaštiti korisnika finansijskih usluga, marta 2011. godine, u svakom ugovoru o kreditu ili dozvoljenom minusu nenaplaćena potraživanja su mogla biti prodata bankama, ali i agencijama za uterivanje dugova i advokatskim kancelarijama. Za sve zajmove uzete posle tog datuma važi moratorijum na prodaju uterivačima. Njih, međutim, mogu da angažuju banke da, uz proviziju, rade kao „medijatori“.

– Trećim licima, odnosno agencijama ili advokatskim kancelarijama, moguće je prodati nenaplative dugove firmi, preduzetnika i poljoprivrednika – objašnjavaju za „Blic” u Eurobanci.

Inače, kako piše u zakonu, u slučaju ustupanja potraživanja, korisnik dozvoljenog minusa ili kredita zadržava sva prava koja su ugovorena. To znači kamatna stopa i rok otplate ostaju kao što su prvobitno bili ugovoreni. Ovo pravo se ne gubi ni kada je reč i o mogućnosti prigovora građana. Prema slovu zakona, druga banka ne može klijentu da nametne lošije uslove zajma, niti korisnik sme biti izložen dodatnim troškovima.

Takođe, banka potraživanje iz jednog ugovora može da ustupi samo jednoj banci i ona je dužna da korisnika o tome i obavesti.

– Ako bi došlo do prodaje dozvoljenog minusa ili kredita, banka bi morala da obavesti klijenta, u najmanju ruku i zato da bi klijent mogao da zna kome sutra duguje – objašnjava za „Blic” Dejan Gavrilović iz Udruženja „Efektiva”.

On kao primer navodi prodaju potraživanja klijenata KBC banke Sosijete ženeral banci.

Zajmove koje su, s druge strane, banke dale privredi mogu da se ustupe specijalizovanim agencijama koje se time bave ili advokatskim kancelarijama. Cenovnik je takav da banka za kredit koji kasni godinu dana dobija najviše pet odsto njegove vrednosti, a često se dešava i da taj iznos bude sveden na jedan odsto.

 

Izvor: Blic, 5.1.2014