Banke štite sebe na račun klijenata

Prenosimo još jedan tekst iz arhive, ovog puta dnevnog lista „Danas“, koji je objavljen u julu 2006. a koji nedvosmisleno pokazuje šta je tadašnje rukovodstvo NBS-a mislilo i preduzelo nakon podizanja kamatnih stopa na kredite u otplati od strane banaka, pod izgovorom povećanja obaveznih rezervi. Ono što je svakako čudno je poredjenje odlučnosti tadašnjeg rukovodstva NBS-a da ovakvim stvarima odmah stane na put i  sadašnjeg odsustva volje da se bilo šta učini, a sve pod izgovorom da NBS nema ovlašćenja za to. Izgleda da je 2006 . rukovodstvo NBS-a prekoračilo svoje nadležnosti…

 

 

Narodna banka Srbije dobila je prvu rundu u okršaju sa dvema uglednim poslovnim bankama koje su nakon majskih i junskih mera centralne banke povećavale svojim klijentima kamate na kredite čija je otplata u toku uz obrazloženje da se to čini zbog povećanja obavezne rezerve sa 40 na 60 odsto. Pretnja NBS da će protiv ovih banaka pokrenuti krivični postupak rezultirala je javnim izvinjenjem i vraćanjem kamata na raniji nivo, a NBS je odustala od tužbe. Da li je međutim time stvar zaista rešena, da li su korisnici kredita zaštićeni od nekih sličnih mera u budućnosti, a monetarna politika od kontraudara?

– Naša je ocena da bi NBS, i država uopšte, morala da ima znatno radikalniji pristup i da je nešto što liči na tužbu zbog uvrede poslednje što u ovakvim slučajevima treba činiti. Nismo uspeli da nađemo još neku zemlju u kojoj je moguća ovakva klauzula, kojom banka postaje institucionalni rentijer sa lažnim uspehom, umesto da bude igrač na tržištu. Rasprostranjenost ove klauzule na ugovore koje sačinjava većina banaka u zemlji upozorava na to da postoji u najmanju ruku prećutni kartel – kaže Stojan Stamenković, urednik Mesečnih analiza i trendova.

On smatra da nije sporna promenljiva kamata sama po sebi, ali ona mora biti vezana za neki jasan kvantitativni kriterijum – kao što je euribor, ili neka domaća ponderisana kamatna stopa, sa različitim dodacima zavisno od unapred procenjenog rizika za određene kredite. Nije sporno ni određivanje kamate u zavisnosti od poslovne politike banke za nove kredite, ali ostavljanje neograničene slobode za kredite koji su u toku je nedopustivo. Teorijski gledano, to daje mogućnost nekoj banci da kredit koji je ugovoren sa početnom kamatom od, recimo, pet odsto, već sledećeg meseca optereti kamatom od 15 ili 20 odsto i da klijentu, koji nije u stanju da to plati, aktivira hipoteku ili neki drugi oblik zaštite kredita, tvrdi Stemenković.

 

Pravosudni organi da se pozabave kamatama

Mislim da je vreme da se ugovorima koje banke sklapaju sa svojim klijentima prilikom odobravanja kredita zaista pozabave pravosudni organi i da ispitaju valjanost klauzula koje omogućavaju bankama da u svakom trenutku povećaju kamatne stope a da klijent praktično ne zna koliko i zbog čega. To što piše u ugovorima koje klijenti potpisuju sa bankama da se primenjuje promenljiva kamatna stopa je u redu. Ali u tom slučaju mora da stoji u kom slučaju se to čini, a ne da piše “u skladu sa poslovnom politikom banke ili merama NBS i tržišnim uslovima”, i naravno koliko je moguće povećanje – izričita je Kori Udovički, bivši guverner NBS.