Kako je Island pobedio krizu

Dobro čuvana tajna: Kad narod preuzme moć

 

Izvor: Danas.hr, 20.02.2012.

 

Islanđani koji su 2009. godine zasuli kamenjem zgradu parlamenta zahtevajući odgovornost političkih vođa i bankara za neviđeni ekonomski i finansijski slom zemlje, danas zadovoljno žanju plodove svog besa.

Piše to u svom članku ugledni Bloomberg, komentarišući vest da je rejtinška agencija Fitch podigla Islandu rejting iz statusa ‘smeća’ na BBB- sa stabilnom prognozom. Naime, Island je u 2011. ostvario rast BDP-a od 2,9 posto, a u 2012. mogao bi pasti na još uvek odličnih 2,4 posto. Deficit budžeta je sa 6,5 % u 2009, godini nakon sloma, smanjen na samo 0,5 % u 2011, a u 2012. se očekuje suficit budžeta.

Dakle, podaci govore da su Islanđani ispravno odlučili kada su na referendumu 2008. rekli ‘NE’ planu da sa 85 milijardi dolara saniraju tri propale privatne banke.

Zašto druge zemlje ne slede primer Islanda?

“Island je sledio uputstva iz priručnika o tome šta učiniti u krizi. Bilo koji ekonomista sa tim bi se morao složiti”, komentarisao je za Bloomberg Lars Christensen iz Danske Bank A/S. “Na kraju krajeva, ako su domaćinstva nelikvidna, onda banke jednostavno moraju to prihvatiti, bez obzira na to koji je interes banke”, dodao je Christensen komentarišući poteze islandskih vlasti.

Islandskim porodicama pomogao je dogovor između vlade i banaka da oproste dugove domaćinstvima u iznosu koji premašuje 110% njihove imovine. Uz to, Vrhovni sud je u junu 2010. godine odlučio da su krediti s valutnim klauzulama nelegalni, što je značilo da domaćinstva više ne moraju pokrivati gubitke krune. Bez toga, objašnjava Thorolfur Matthiasson, profesor ekonomije na Univerzitetu u Reykjaviku, dužnici bi se borili s dugovima koji su narasli 240% u odnosu na njihova primanja!

Takođe, islandske vlasti su pokrenule istragu protiv svih bankara upletenih u rizična poslovanja, a pod istragom je i bivši premijer Geir Haarde. Opuženo bi moglo biti 90-ak bankara.

“Pouka koju treba izvući iz islandske krize je da ako druge zemlje misle da je potrebno preuzeti dugove banaka, trebali bi pogledati koliko je uspešan bio sporazum 110 posto”, kazao je Matthiasson.