Brana lošoj bankarskoj praksi

Tekst preuzet sa Vesti portala Krstarica, objavljen dana 04.12.2011.

 

Beograd – Dugo očekivani Zakon o zaštiti korisnika finansijskih usluga, čija primena počinje danas i koji je izazvao brojne kritike bankara, ali i jednako snažne pohvale građana i udruženja za zaštitu potrošača, prema ocenama stručnjaka biće efikasan instrument za suzbijanje dosadašnje prakse mnogih banaka, koje su u poslednjih par godina navikle da zloupotrebljavaju podređeni položaj građana i da podižu kamate na kredite bez njihovog pristanka i suprotno dogovorenim uslovima.

Zakon ne dotiče samo pitanje beskrupuloznog povećanja kamata, odnosno profita banaka, već zabranjuje i mnoge druge nesavesne postupke finansijskih institucija. Više nema naplate gašenja računa, nema provizije od gotovo zelenaških tri ili čak četiri odsto za prevremenu otplatu kredita, nema obmanjivanja klijenata tvrdnjom da dobijaju kredit nula odsto kamate i nema naknada za podizanje sopstvenog novca sa računa.

Prema rečima viceguvernera Narodne banke Srbije Mire Erić Jović, novi zakon predviđa tri osnovna slučaja u kojima će banke od ponedeljka morati da primenjuju nove, niže kamate.

Prvi scenario vezan je za ugovore u kojima je originalno bilo definisano da je kamata promenljiva i da se određuje saglasno poslovnoj politici banke. Oni koji su zaključili ovakve ugovore dobili su anekse kojima je kamatna stopa pretvorena u fiksnu i to u iznosu koji nije veći od onog koji je važio u momentu zaključenja ugovora. Dakle, ako je neko originalno plaćao kamatu od pet odsto i sada će plaćati istu ili nižu kamatu, a nikako višu.

Drugi slučaj predstavljaju ugovori o kreditu u kojima je naznačeno da se kamata menja u skladu sa promenom referentne kamatne stope, ali nije navedena formula za njen obračun. U takvim slučajevima banka će morati da uzme visinu kamate koja je važila pri potpisivanju ugovora, da od nje oduzme visinu tada važeće referentne stope i da na taj način dobije iznos svoje marže. Tako dobijena marža koristiće se ubuduće za određivanje kamate, tako što će na nju biti dodavan iznos referentne kamatne stope, važeće na dan zaključenja aneksa.

Tamo gde je kamata ugovorena kao zbir referentne kamatne stope i fiksne marže sada će plaćati kamatu koja će se obračunavati takođe kao zbir referentne stope važeće na dan potpisivanja aneksa i iste marže koja je važila pri zaključenju originalnog ugovora.

Ova pravila važe i u slučaju da klijenti ne potpišu ponuđene anekse, jer će banke od ponedeljka po sili zakona biti obavezne da ugovore prilagode na ove načine. Zbog toga su pojedine banke u poslednjih nekoliko nedelja građanima slale anekse ugovora koji nisu suprotni zakonu, odnosno koji ne sadrže takozvane neodredive elemente, ali koji su nepovoljniji za klijenta u poređenju sa ugovorom koji je originalno potpisao. Primera radi, u slučaju da je banka u originalnom ugovoru predvidela kamatu od tri odsto plus euribor, ona će po sili zakona morati da sada kamatu opet vrati na taj nivo. Ali ako je u aneksu banka predvidela kamatu od četiri odsto plus euribor i klijent potpiše taj aneks, banka će mu ubuduće ratu računati po toj stopi. Zbog toga je po rečima stručnjaka, od najveće važnosti da građani pročitaju i ugovor i aneks pre nego što bilo šta potpišu.

– Stiče se utisak da jedan broj banaka raznim aneksima i tumačenjima pokušava da izvrda zakonske odredbe. Klijenti koji smatraju da su oštećeni treba da pokrenu proces arbitraže pred NBS. Ali, ako građani potpišu aneks kojim je predviđena viša kamata od one na koju su pristali prilikom potpisivanja ugovora, tu se priča završava, jer banka time dobija saglasnost klijenta za primenu više stope. Zato građani treba ili da dva puta pročitaju šta piše u ugovoru ili jednostavno da ne potpisuju aneks – savetuje profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Nikola Fabris.

Prema njegovom mišljenju, Zakon će sasvim sigurno na bolji način urediti odnose između klijenata i banaka i makar normativno eliminisati neke loše bankarske prakse.