U članku koji je preuzet sa portala S-Media, predstavnici UBK Efektiva iznose argumente za pokretanje tužbi protiv banaka. Nasuprot toga je pokušaj da se gradjani odvrate od zaštite svojih prava.
Ono na šta posebno ukazujemo pažnju, je izjava g-dina Uzelca, koji nasuprot mišljenju jednog profesora prava, iznosi teze o potrebama pisanja prigovora bankama kao načinu rešenja problema. Svi koji su uputili prigovore bankama i dobili odgovore, znaju da od toga nema ništa i da niko na taj način nije rešio svoj problem. Čak i NBS, na kraju tog procesa, upućuje na to da gradjani zaštitu svojih prava potraže na Sudu. Zatim, govori o dužini i mogućnosti zastarevanja sudskih sporova. Očito g-din Uzelac poznaje neku sudsku praksu sa kojom mi nismo upoznati.
Postavlja se pitanje, ako je već tako, ako i banke znaju da će sporovi biti rešeni u njihovu korist, ZAŠTO BI ONDA PRISTALE DA PROBLEM REŠE “MIRNIM PUTEM”? Zašto bi na prvom koraku “poklekle” i popustile ako već znaju da je krajnji ishod u njihovu korist?
Pozivamo g-dina Uzelca da nam, ako već ima neku pozitivnu praksu i rešen slučaj u korist korisnika kredita, pomogne u pisanju tih prigovora, a obzirom na pozitivan ishod u tom slučaju, ne verujemo ni da će gradjanima problem biti iznos od 3.000 din, koliko portal kamatica.com pisanje prigovora naplaćuje. Ipak je to mali iznos kada se uzme u obzir da je povraćaj novca min od 1.500 chf pa na gore.
Očigledno je potrebno i na ovakve neodgovorne izjave ukazivati i objašnjavati njihovu suštinu, kako bi gradjani shvatili srž problema i način njegovog rešavanja. Pisanje prigovora je, kao opcija za rešenje, odavno izgubilo svoj smisao, vreme je da preduzmemo sledeći korak, a on je odlično objašnjen u tekstu koji sledi.
BANKE SE NEOSNOVANO BOGATILE NA RAČUN “POLITIKE KUĆE”
Stupio je na snagu Zakon o zaštiti korisnika finansijskih usluga prema kome će banke morati da vrate kamatne stope na nivo na kom su bile kada je ugovor o kreditiranju potpisan. Klijenti zaduženi kreditima su zabrinuti jer se u Zakonu ne pominje šta je sa kamatama koje su godinama plaćali na osnovu politike banke.
Predsednik Udruženja Efektiva Dejan Gavrilović kaže za S media portal da su se u udruženje javili mnogi građani koji smatraju da su do sada oštećeni visokim kamatama.
– Broj ljudi koji se javljaju da učestvuju u grupnim tužbama se povećava svaki dan. Uglavnom oni ljudi koji su oštećeni za iznos od po četiri do šest hiljada švajcarskih franka su zainteresovani za pokretanje spora, dok oni kojima je računica pokazala da je taj iznos do 1.000 švajcaraca, oni se još premišljaju, ali većina hoće da tuži.
Da li je tužba rešenje?
Gavrilović kaže i da Efektiva okuplja građane koji hoće da učestvuju u grupnim tužbama koje će podnositi, kao i da se te tužbe pišu.
– Predmet tužbi će biti povraćaj tog, kako mi smatramo nezakonito stečenog novca, da se vrati građanima, odnosno da se odbije od glavnice kredita – rekao je Gavrilović.
Profesor prava Dijana Marković Bajalović kaže za S media portal da klijenti treba da tuže banke i da traže povraćaj novca koji im je kako kaže „neosnovano uzet“.
– Tužićemo banke za neosnovano bogaćenje. Na osnovu toga što nisu poštovali ugovor koji su sami potpisali i sastavili. Nisu postupali u skladu sa ugovorom, nisu obračunavali kamatu onako kako je predviđeno. Libor se od početka 2009. pa sve do danas smanjivao, što je značilo da je banka trebalo da snizi kamate, odnosno da smanji ratu, ali banke to nisu radile, što znači da su naplaćivale više nego što je trebalo i na taj način su se neosnovano obogatile – objasnila je Bajalović.
Bolje prigovor nego tužba!
Direktor sajta kamatica.com Dušan Uzelac smatra da bi bilo bolje da klijenti bankama upute prigovor, umesto da tuže banke, jer kako je ocenio to je sigurniji način da povrate pare.
– Suština u svakom odnosu između klijenta i banke je upravo ta ravnopravnost koja mora da se ispoštuje i ugovor koji mora da bude usaglašen sa zakonom. Ako se od tog da kažem zakonskog okvira odstupa, onda svaki klijent ima pravo da tuži banku i da traži obeštećenje, ako je oštećen u nekom trenutku- kaže Uzelac.
Uzelac kaže da bi bilo bolje da oštećeni klijenti pišu prigovor bankama i da traže povraćaj novca, jer kako je rekao ovo je zemlja Srbija i tužba bi, naročito protiv banke koja ima jak fnansijski i pravni tim, mogla da završi zastarevanjem slučaja.
– To je lepa teorijska priča, ali praktično u zemlji Srbiji na brdovitom Balkanu tužiti nekoga znači parnica i tu je problem ako je sa druge strane banka. Oni su i finansijski i pravno timski daleko jači i tu bi onda uspela ona strategija koja kod nas obično uspeva, a to je dugoročnost svih tih procesa, kaže Uzelac i dodaje:
– Neko rešenje koje se nalaže je koncept pisanja prigovora samoj banci na koji je banka obavezna da odreaguje po zakonu i upravo u tom prigovoru ako klijent da do znanja i dokaže da je oštećen banka najčešće izlazi sa predlogom da se sve to reši da kažem „mirnim putem“, odnosno da se klijentu vrate njegova prava koja su mu možda oduzeta sa nepoštovanjem ugovora i da se ako je to kamatna stopa vrati na postojeći nivo.
Klijente oštetila kamata?
Bajalović je ocenila da su pojedini klijenti oštećeni sa oko pet hiljada franaka na ime kamate, što ima reperkusije i na buduće rate koje će klijenti plaćati od danas.
– Ljudi su više plaćali na osnovu kamata, odnosno manje su glavnice otplatili, tako da će sada prema novom zakonu opet na veći iznos glavnice plaćati kamatu koja je sada smanjena, ali glavnica je ostala uvećana jer su u prethodnom periodu banke naplaćivale više kamatu.
Upitana da li će banke u slučaju da ih klijent tuži moći da se vade na osnovu toga što su klijenti potpisali ugovor kakave jeste, Bajalović je objasnila:
– Ne mogu da se vade na ugovor. Jeste potpisali ugovor, ali tim ugovorom oni su se obavezali kako će da se obračunava kamata. Svi se oni vade, kao jeste ali mi smo predvideli da će odredbom u ugovoru moći da se menja kamatna stopa saglasno izmenama poslovne politike. Takva odredba ugovora koja sa jedne strane daje pravo da ona samovoljno menja uslove ugovora je ništavna. Znači nijedan sud neće uvažiti takvu odredbu ugovora.
– Drugo čak i da su imale pravo da tako postupaju, banke su bile dužne da obaveštavaju klijente da je došlo do promene poslovne politike, da to rade pismenim putem preporučeno, što nijedna od banka nije radila , već je samo onako samoinicijativno povećavala kamatu, odnosno naplaćivala rate onako kako je njoj odgovaralo. Tako da to na sudu, pod uslovom da verujemo da je sada sudstvo stručno i nezavisno, ta tužba 99.9 odsto uspeva.
Najviše kršenja ugovora kod kredita u švajcarcima
Uzelac ocenjuje da je najviše kršenja ugovornih odredbi bilo prilikom stambenih kredita i to u švajcarskim francima, jer je kako je ocenio švajcarac prošao kroz jedno jačanje koje nije prijalo građanima Srbije.
– Ali ni banke nisu računale na tu mogućnost i nisu se zaštitile od tog rasta niti su se dovoljno dobro vezale tim ugovorima da one ne budu oštećene. Iz tog razloga su aktivirale te klauzule bespravno, koje su omogućavale bankama da po nekoj poslovnoj politici banke podignu te kamatne stope. Upravo je to ono što treba klijent da identifikuje odnosno da vidi da li je postupano prema ugovoru koji je potpisan ili je mimo njega postupano. Ako je postupano mimo njega i ako za to nije bilo osnova u smislu neke procedure ili zakona onda klijent ima pravo da piše prigovor, a taj prigovor se najčešće rešava tako što banka vrati tu kamatnu stopu- ocenjuje Uzelac.
Bajalović smatra i da su banke dužne da novac vrate sa zateznim kamatama, koje, kako kaže, nisu male.
– Za svaku ratu koju je više naplatila od dana kada je naplaćeno do dana isplate ona duguje zateznu kamatu koja nije mala, jer smo mi rate plaćali u dinarima i na njih se obračunava zakonska zatezna kamata, po stopi koja je utvrđena zakonom i koja uopšte nije mala, a koje je banka dužna da vrati klijentima. Klijent će odlučiti šta će sa tim novcem da uradi.
| Da li ima krivične odgovornosti? |
|---|
| Bajalović je dodala i da ako se uzme u obzir da je samo Hipo banka odobrila oko 5.000 kredita u švajcarcima i da ako je svakom uzela četriri do pet hiljada franaka dobija se iznos od 20 miliona više naplaćenih rata. -Po meni to je ne samo odgovornost za štetu, koja je naneta klijentima već i krivična odgovornost zato što su banke i odgovorno lice u bankama to radile svesno potpuno u saznanju da naplaćuju više kamatu, znači organizovano, znači tu ima posla i za tužilaštvo za borbu protiv organizovanog kriminala. |