Koliko banke poštuju Zakon o radu

Poslednjih mesec dana nas je kontaktirao odredjeni broj zaposlenih nekoliko banaka, koji su nam se požalili na načine otkazivanja Ugovora o radu, prekovremenom a neplaćenom radu, i tražili savet na koji način da postupe u slučaju da dodju u situaciju da im banka otkazuje Ugovor, koje je propisano radno vreme itd. Na osnovu toga smo napravili kratko i praktično pojašnjenje Zakona o radu, nekoliko saveta šta učiniti i koje su zakonske mogućnosti.

 

Radno vreme i odmori

Puno radno vreme, ujedno i maksimalno u toku jedne radne nedelje od 5 dana iznosi 40 radnih sati (član 50), ili 8 sati dnevno. Poslodavac ima pravo da, u slučaju povećanog obima posla, zahteva od radnika da ostane i duže od tog vremena ali ne duže od ukupno 8 sati nedeljno, niti duže od 4 sata dnevno (član 53), s tim što svaki prekovremeni rad mora platiti u iznosu od minimalno 26% od osnovice (član 108).

Dnevni odmor za puno radno vreme iznosi minimalno 30 minuta (član 64), a godišnji je minimum 20 radnih dana (član 69).

 

Prestanak radnog odnosa

Ako izuzmemo one opcije gde prestanak radnog odnosa nastaje kao posledica isteka Ugovora o radu na odredjeno, odlaskom u penziju itd (član 175), dve bitne i najčešće opcije su:

–         Sporazumni raskid ugovora

–         Otkaz ugovora od strane poslodavca

Do sporazumnog raskida ugovora dolazi kada zaposleni sam odluči da okonča radni angažman.

Otkaz ugovora od strane poslodavca počinje upućivanjem pismenog upozorenja zaposlenom (član 180) o razlozima za postojanje mogućnosti o prekidu radnog odnosa (u bankama Warning letter), o kom je zaposleni dužan da se izjasni u roku od 5 dana. Takodje, poslodavac mora upozorenje proslediti i sindikatu na mišljenje (član 181), ukoliko je zaposleni njegov član i ukoliko sindikat postoji  (u bankama ga uglavnom nema). Nakon toga sledi ili vraćanje na posao ili uručivanje Rešenja o otkazu.

Rešenje o otkazu se uručuje pismeno a zaposleni je dužan da sutradan pismeno obavesti poslodavca ukoliko želi da pokrene spor pred Sudom za poništenje tog Rešenja (član 185).

Ono što se u praksi dešava i o čemu imamo odredjena saznanja, je da banke uglavnom nude Sporazumni raskid ugovora o radu i u opcijama kada je to njihova jednostrana volja, tj kada samovoljno žele da nekog otpuste. Razlog za to je što nakon potpisivanja Sporazumnog raskida, zaposleni nema pravo na sudsku zaštitu jer se sve kvalifikuje kao obostrana volje dve strane.

U slučaju uručenja Rešenja o otkazu, zaposleni ima rok od 90 dana da pokrene sudski spor (član 195) za njegovo poništavanje i vraćanje na radno mesto. U slučaju da je otkaz bio nezakonit i da banka izgubi spor, što se dešava i o čemu imamo dosta konkretnih saznanja, u obavezi je da nadoknadi sva primanja zaposlenom u periodu vodjenja spora, kao i da ga vrati na radno mesto, ukoliko on to želi.

 

Šta je naša preporuka?

 

Preporuka je da se ne potpisuje Sporazumni raskid ugovora o radu ukoliko je on samo želja banke, već da se zahteva uručenje Rešenja o otkazu, kako zbog mogućnosti sudske zaštite, tako i zbog mogućnosti dobijanja novčane naknade od Nacionalne službe za zapošljavanje, koja se ne može ostvariti u slučaju Sporazumnog raskida.

Pozivamo sve zaposlene (kao i bivše zaposlene) u bankama da nam se jave u slučaju da se nadju u gore opisanoj situaciji ili ako imaju odredjenih saznanja o nezakonitim postupcima banaka u procesima smanjivanja radne snage.

Kao što smo već rekli, imamo odredjena, prilično šokantna saznanja I dokaze o načinu na koji to pojedine banke rade I u narednom periodu ćemo nastaviti da pratimo situaciju u tom delu i obaveštavati javnost o svemu.