Kupiš auto, dobiješ hipoteku!

Prilikom kupovine vozila i mašina obavezno proverite da li je predmet slučajno založen kao obezbeđenje kredita, jer ukoliko je vlasnik neredovan platiša, a to ne znate, ostaćete bez imovine

Kada je preko oglasa kupio „fijat punto” novi vlasnik je bio vrlo zadovoljan. Osim dobre cene, vozilo je bilo redovno održavano, malo prešlo i osim novca za redovan servis nije bilo neplaniranih izdataka. Vozio ga je ipak samo dva meseca, u julu i avgustu, jer mu ga je već u septembru, prilikom rutinske kontrole u saobraćaju, policija, na njegovo zaprepašćenje – oduzela.

Sve je bilo u redu s vlasništvom vozila, brojem motora i šasije, ali ono što novi vlasnik nije znao, vlasnik je automobil založio za kredit, a pošto rate nije plaćao na vreme, banka je krenula u naplatu i tražila hipoteku da namiri dug. Kupac je proverio i, u neverici šta mu se događa, saznao da je  vozilo zaista založeno kao obezbeđenje kredita.

Ostao je i bez novca i bez automobila. Kako se pre kupovine nije informisao o ovom detalju, preostalo mu je samo da tuži vlasnika za nastalu štetu, a banku za nadoknadu novca koju je izdvojio za servisiranje automobila.

Ovaj primer neuspešne kupovine i neplaniranog troška ili vešte prevare nije usamljen na našem tržištu. Prema podacima udruženja potrošača, ali i velikih oglašivača za prodaju novih i polovnih vozila, motora i poljoprivrednih mašina, sve je više primera da se prodaju već založene stvari. Zato bi, pre bilo kojih transakcija, kupci trebalo da provere i ovu informaciju koja nije očigledna, jer nije naznačena u saobraćajnoj dozvoli, ali se, što je najvažnije, može proveriti.

Šta predstavlja zalog?

– Zalog na pokretnostima predstavlja vrstu hipoteke koju banka upisuje u Registar založnog prava kod Agencije za privredne registre i funkcioniše na sličan način kao hipoteka kod nekretnina. Ako klijent ne plaća ratu, banka oduzima zalog i prodaje ga. Provera hipoteke kod nekretnina vrši se u nadležnom katastru, a provera da li je neko motorno vozilo pod zalogom obavlja se na sajtu APR-a. Na ovaj način se mogu izbeći dalje komplikacije, a to je da policija oduzme novom vlasniku vozilo jer neki prethodni ne plaća svoje obaveze, savetuju u Udruženju „Efektiva” kome se i žalio vlasnik spornog vozila.

U Agenciji za privredne registre su upoznati sa ovakvim primerima i kažu da je važno pisati o ovoj temi, jer ima mnogo građana koji jednostavno prilikom kupovine vozila previde ovaj detalj i na kraju trpe ogromnu štetu.

– Registar zaloga je jedinstvena centralizovana elektronska baza podataka o založnim pravima na pokretnim stvarima i pravima, koja se, u skladu sa zakonom, upisuju u registar, na zahtev podnosioca registracione prijave. Počeo je sa radom 15. avgusta 2005. godine u Agenciji za privredne registre. Građanima je omogućen besplatan uvid u ove javne podatke, a pretraživanje može da bude vrlo detaljno. U slučaju vozila preko registarskih oznaka ili broja, marke, tipa i modela, broja šasije, motora ili preko proizvodne oznake ili serijskog broja mašine ili opreme, kažu u APR-u.

U Registar zaloga se, inače, upisuju sve promene podataka o registrovanom založnom pravu, započetom postupku namirenja, sporu, kao i podacima o drugim činjenicama i dokumentima koji su od značaja.

U ovom registru trenutno ima 128.792 upisana aktivna založna prava na osnovu kojih su obezbeđena potraživanja vrednosti od 44,6 milijardi evra.

Putnička vozila učestvuju sa 15,36 odsto, druge vrste vozila sa 33,52 procenta, mašine i oprema u 23,66, a životinje u 2,11, a prava (prava potraživanja, udeli, druga imovinska prava) u 14,76 odsto slučajeva.

Što je još interesantnije, banke su založni poverioci u 70,56 odsto slučajeva, a privredna društva zastupljena su sa 20,49, a druga pravna lica (udruženja građana, sindikati, sportska društva…) sa 1,57 procenata registrovanih založnih prava, kažu u APR-u i dodaju da je prema njihovim podacima među zalogodavcima najviše fizičkih lica, i to 54,28 odsto.

 

Izvor: Politika, Potrošač, 20.10.2014.