Narodna banka Srbije nije ni narodna niti je banka. Narodna nije jer nije pod kontrolom svoga naroda, preko naših izabranih predstavnika, nego Narodnom bankom Srbije upravljaju birokrate iz MMF-a.
Izvor: Branko Dragaš
Priča o Narodnoj banci kao nezavisnoj instituciji je obična laž. Nezavisnost se odnosi na državu i vladu u kojoj ta Centralna banka posluje, dok je potpuna zavisnost od menjača lažnog novca. Narodna banka Srbije nije ni Centralna banka, ona je samo menjačnica.
Pošto guverner ne sedi na sednicama Vlade, što je potpuno nenormalna pojava, on ne zna šta Vlada sprema i nije zainteresovan za sprovođenje politike nacionalne vlade. Takav jedan guverner je potpuno uništio četiri državne banke i doprineo da strane banke dođu u Srbiju i monopolizuju tržište.
U razvijenim finansijskim tržištima država dozvoljava da strane banke imaju svega 20 odsto tržišta, dok su naši tržišni fundamentalisti postali veći neoliberali od samog Miltona Fridmana, tvorca neoliberalne teorije, i dozvolili su da strane banke zauzmu preko 80 odsto našeg finansijskog tržišta.
Kriminalna operacija pljačkanja države Srbije i njenih građana počinjala je tako što su naše devizne rezerve, koje su iz godine u godinu rasle, danas dostigle 12,054 milijarde evra, jer je osiromašeni narod, nezaposlen i bez sredstava za život, prodavao devize koje je dobijao od svoje rodbine iz rasejanja, odlazile na čuvanja u strane banke. Svake godine iz rasejanja u Srbiju stigne preko 5 milijardi dolara, što za 11 godina iznosi oko 60 milijardi dolara. Eto objašnjenja otkuda toliki spoljnotrgovinski deficit i kako se on pokriva.
Devizne rezerve su polagane u strane banke, ali niko nije znao gde, koliko i koji su bili uslovi. Bila je to državna tajna. Devizne rezerve su oročavane sa prosečnom kamatom do 2 odsto godišnje. Banke koje su dobile depozite, preko svojih partnerskih banaka vraćale su naš novac u Srbiju sa kamatom do 5 odsto godišnje. Bila je to velika prevara. Strane banke, koje su osnovane minimalnim osnivačkim kapitalom, zaduživali su državu, privredu i građane našim sopstvenim državnim rezervama.
Primljene devizne kredite su pretvarale u dinare i onda su te dinare plasirale srpskoj privredi po kamatama od 12 do 32 odsto ili su kupovali, putem repo operacija, hartije od vrednosti NBS sa kamatom od 10 do 22 odsto. Špekulacijom NBS država je opljačkana, preko visokih kamata u dinarima, potcenjenog deviznog kursa i repo operacija, preko 20 milijardi evra. Taj novac je nepovratno otišao iz Srbije. Kada je izbila kriza, svi guverneri centralnih banaka u svetu smanjili su eskontnu kamatnu stopu, stopu po kojoj centralne banke pozajmljuju pare poslovnim bankama, na 0,5 do 2 odsto, jer niska eskontna stopa potpomaže pokretanje privredne aktivnosti na tržištu. Naši guverneri su nastavili da drže eskontnu kamatnu stopu na viskom nivou, što je dokaz ne neznanja, nego namere da se uništi srpska privreda.
Danas ona iznosi neverovatnih 9,75 odsto. Da smo imali guvernere koji su radili za interese države Srbije i srpske privrede, onda bi oni držali eskontnu kamatnu stopu na niskom nivou, recimo po stopi od 1 odsto godišnje, što bi dovelo do smanjivanja svih kamatnih stopa na tržištu. Kamate privredi za proizvodnju mogle bi da se kreću od 2,5 do 3 odsto godišnje, što bi našoj privredi dalo podsticaj za razvoj. Na drugoj strani, obaveznom rezervom NBS je uzimala na devizne depozite i do 30 odsto sredstava, tako da je primoravala banke da podižu kamatnu stopu, da bi nadoknadile gubitke na obaveznoj rezervi, ali je istovremeno dovodila i do nelikvidnosti privrede, jer je neracionalno izvlačila novac iz finansijskih tokova. Opet, stabilizacijom deviznog kursa, veštačkim držanjem kursa, potcenjenim kursom i precenjenim dinarom, NBS je direktno omogućila da se u periodu 2001-2011. odlije iz zemlje, preko spoljnotrgovinskog deficita, skoro 60 milijardi evra.
Šta predlažem oko Narodne banke? Guverner NBS će biti prisutan na svim sednicama Vlade. Eskontna kamatna stopa će se odrediti na 1odsto i ukinuće se obavezna rezerva. Tako će se obezbediti likvidnost privrede i jeftini krediti.
Iz sredstava NBS po stopi od 3 odsto godišnje finansiraće se izvozna privreda, posebno poljoprivreda i energetski sektor. NBS će zatražiti od poverilaca refinansiranje dugova i napraviće projekciju realnog vraćanja duga države. Zabraniće se svako dalje zaduživanje države.
Ukinuće se odmah devizna klauzula. Napraviće se revizija svih ugovora sa deviznom klauzulom građana i privrede. Izvršiće se novi obračun svih dosadašnjih zaduženja isključivo u dinarima. Izradiće se novi plan otplata duga u dinarima i izvršiće se restrukturiranje celokupnih dugova građana i privrede. Na ovaj način građani i privreda će se osloboditi stegnutih i teških okova dugova.
NBS će propisati bankama da kredite daju samo u dinarima. Platni promet između građana, privrede i države može da se obavlja u dinarima i svim drugim valutama. NBS će osloboditi tržište deviza i neće više intervenisati da bi odbranila nerealan kurs. Na slobodnom deviznom tržištu će se slobodno određivati kurs dinara. NBS će postati i banka i radiće u interesu svoje države i svoga naroda.