Nove tužbe hrvatskog udruženja Franak protiv banaka

Nakon što joj je odbijena prva tužba protiv hrvatskih banaka zbog nepoštovanja pravne procedure, udruženje Franak najavljuje novu grupnu tužbu koju će podići s udruženjem Potrošač.

Izvor: Glas Istre, 23.02.2012.

 

Nakon neuspelog pokušaja mirenja s bankama, vjerujem da ćemo tužbu podići u roku od dve nedelje. Suština ove tužbe ista je kao i kod prve: nedopuštena primena valutne klauzule i nedopušteno menjanje kamatnih stopa, kaže Tomislav Prpić iz udruženja Franak.

Tužbom će se od banaka zatražiti ukidanje valutne klauzule za kredite indeksirane u švajcarskim francima, obračun rata po kursu franka na dan sklapanja kredita te ukidanje promenjivih kamatnih stopa za kredite indeksirane u drugim stranim valutama, čija promena u ugovorima nije transparentno uređena.

Prva tužba je odbijena uz obrazloženje da Franak nije među institucijama koje mogu podizati grupne tužbe.

Udruženje je, podsećamo, jesenas tužilo sedam banaka u Hrvatskoj radi zaštite prava 125.000 građana dužnika koji otplaćuju kredite s valutnom klauzulom u švajcarskim francima. Prpić kaže da mu nije poznato koliko je Istrana podiglo kredit u švajcarcima, ali ističe da je ukupan iznos takvih kredita u Hrvatskoj oko 32 milijarde kuna.

Neki su dužnici uspeli zatvoriti kredite u švajcarcima drugim kreditima, ali nije mi poznato koliko je njih to uspelo. Znam da su to učinili po nepovoljnim uslovima, kaže Prpić.

Na web stranici Franka još je uvek otvorena anketa kojom će u ovom udruženju nastojati da dobiju što bolji uvid u situaciju kreditnih dužnika, kao i saznati što više detalja o problemima s kojima se suočavaju. Zato pozivaju sve kreditne dužnike u Hrvatskoj s kreditima u švajcarskim francima i eurima da ispune upitnik koji će odgovoriti na nekoliko ključnih pitanja o ponašanju banaka prema kreditnim dužnicima i dati uvid u to jesu li banke prema jednakim principima tretirale sve dužnike.

Prpić ističe da se dosad anketi odazvalo više od hiljadu dužnika, od kojih je trećina istakla da uopšte nije imala izbora jer nisu bili kreditno sposobni za dojivanje kredita s valutnom klauzulom u eurima. Trećina ih je odgovorila da su ih na švajcarce nagovorili lični bankari, dok je deset procenata njih izjavilo da je odlučujuća za izbor kredita u švajcarcima bila 15-ak procenata niža rata od one koja se nudila po drugim kreditima.