NBS je pre tri dana, objavila uslove novog moratorijuma, kojim se obaveze dužnika odlažu na još dva meseca.
Tačnije, ovaj moratorijum će obuhvatiti obaveze koje dospevaju između 1. avgusta i 30. septembra, što znači da će njime biti obuhvaćene po dve mesečne obaveze (kada su krediti u pitanju).
On je, na prvi pogled, sličan uslovima prethodnog moratorijuma, ali ima i par razlika, koje će omogućiti bankama veću zaradu na kamati.
Dakle, i ovoga puta, banke imaju obavezu da dužnike, o okvirnim uslovima moratorijuma (uz navođenje “reprezentativnog primera”), obaveste putem svog sajta. To znači da dužnici opet imaju obavezu da svakodnevno prate sajtove banaka, NBS i medija, kako bi uopšte saznali da moratorijum postoji. Oni koji to ne urade i ne znaju da i ovaj moratorijum postoji, faktički su ga prihvatili, a NBS će opet da se hvali velikim procentom dužnika koji koriste “olakšicu”.
Umesto da banke, kako to predviđa Zakon o zaštiti korisnika finansijskih usluga, o uslovima i ceni koštanja moratorijuma, svoje dužnike obaveste pre prihvatanja, a za isto obezbede pisanu saglasnost u vidu potpisa, opet se ide obrnutom logikom, (ko se ne javi, prihvatio je), kako bi se bankama omogućila nova zarada a NBS u oktobru pohvalila procentima.
I tokom ovog moratorijuma, banke će naplaćivati redovnu kamatu, ali ovoga puta veću u iznosu. S obzirom na to da će redovna kamata biti obračunavana na nedospeo dug, a da po planu otplate nedospeo dug opada nakon plaćene avgustovske rate, pa je kamata za septembar manja, jasno je da će banke ovog puta zaraditi malo više, jer će kamata za avgust i septembar biti ista. Podsećamo, da će ista ta kamata, opet biti plaćena i na kraju otplate kredita, jer je ona sadržana u anuitetima koji se odlažu za kraj.
Još jedna novost, koje nije bilo prošlog puta, a čiju cenu će platiti privredna društva, daje mogućnost bankama da redovnu kamatu obračunaju i na glavnicu anuiteta koji se odlažu, pa će ovaj deo dužnika, platiti cenu moratorijuma više nego građani, preduzetnici i poljoprivrednici.
Kako bi se sve to nekako malo ublažilo, dužnicima je omogućeno da zateznu kamatu za obaveze koje su nastale pre 1. avgusta, prerasporede na preostali broj otplatnih meseci.
Sve u svemu, ponovo upozoravamo građane na netransparentnost uslova moratorijuma. NBS je očito stalo do marketinga, moguće i do zarade koju će ostvariti banke, a manje do stvarnih efekata na dužnike, jer ni nakon prethodnih naših kritika, “Narodna” banka Srbije nije učinila ništa da bankama naloži da dužnike detaljno informišu u ceni moratorijuma.
Pitamo se: Kada bi banke transparentno obavestile dužnike o ceni ove “olakšice”, da li bi moratorijum prihvatilo 94% dužnika?