U nastavku analiziranja podizanja kamata na kreditima u otplati, pokazujemo na koji način je to radila EFG Banka. Ono što ovu banku izdvaja od ostalih je to što je u svojoj ponudi imala kredite u CHF sa obe vrste kamate,tj sa kamatom iskazanom u jednom broju, bez jasne definisanosti šta je čini, kao i kamatu iskazanu kao zbir Libor-a i marže.
Uzeli smo u obradu po jedan primer obe vrste kamate.
Prvi primer je kredit u iznosu od 110.000 chf isplaćen krajem 2007 na rok od 25 godina. Kamata u tom kreditu je iskazana kao zbir 3M Libor-a i 2% marže. Od isplate kredita pa do druge polovine 2008, banka je kamatu uskladjivala samo sa promenama Libor-a, a zatim je maržu prvo podigla na 3%, a sa početkom 2009, kada je u obračunskom kvartalu Libor drastično pao, banka maržu podiže na 4,5%. U tom periodu, ukupna kamata je varirala od 4,7% do 5,8%.
Koliko je banka sigurna u to da je radila po zakonima govori i podatak da je svojim klijentima slala tabelu sa obaveštenjem o datumima kada je maržu podizala, kao i iznosima na koje je to radila, što nam je donekle olakšalo posao računanja.
Na ovaj način, povećanjem marže, banka je u periodu od 3,5 godine, naplatila dodatnog novca u iznosu od 6.400 CHF, i uzrokovala smanjenje u otplati glavnice kredita u iznosu od 3.600 CHF.
Drugi primer je kredit u iznosu od 35.000 chf isplaćen krajem 2006. na rok od 25 godina. Kamata u tom kreditu je iskazana kao ukupna varijabilna u broju, u ovom slučaju u iznosu od 4,85%. U ovom slučaju podizanje kamate je počelo još polovinom 2007. kada nije bilo ni naznake krize, na koju su se banke kasnije pozivale u izgovorima za poskupljenje kredita u otplati.
Samo u prvoj polovini 2007. iznosi anuiteta nisu menjani, da bi kasnije, nakon povećanja kamate, anuiteti bili uvećavani za iznose od 5 do 30 chf po jednoj rati, sve do početka primene novog Zakona. Nismo uspeli da, matematičkom analizom, dodjemo do saznanja na koji način i koji kriterijum je banka koristila u korekcijama kamate, ali je sama banka u dopisima koje je slala klijentima to opravdavala rastom vrednosti Libor-a, koji se u ovom ugovoru nigde ne pominje. Isti izgovor, nakon pada vrednosti libor-a od kraja 2008. banka nije uzela u obzir kako bi smanjila kamatu.
Na ovaj način, povećanjem kamate, banka je u periodu od skoro 4,5 godine, naplatila dodatnog novca u iznosu od 900 CHF.
Na ova dva primera se jasno može videti da kriza niti “promene tržišnih uslova” nisu mogle biti izgovor za povećanje kamate, jer se sve dešavalo u skroz odvojenim vremenskim periodima, čak i u okviru iste banke. I onda kada je Libor padao, banka nije smanjivala kamatu, već je nastavila da naplaćuje dodatni novac od svojih klijenata. Ako se uzme u obzir da EFG Banka poslednje 4 godine završava sa dobitkom, opravdano se postavlja pitanje da li je uvećanje kamata stvarno bilo u cilju pokrića troškova ili je predstavljalo extra zaradu banci i da li bi banka poslovala sa gubitkom da to nije radila?
Odgovore na ova pitanja će morati da daju nadležni organi a mi ćemo, u slučaju da se utvrdi da su ove radnje bile nezakonite, zahtevati i krivičnu odgovornost pojedinaca koji su to odobrili.