Primer konverzije CHF kredita!

Napravili smo primer konverzije CHF kredita u EVRO kredit po paritetu na dan isplate.

opasnostUzet je kao primer kredit od 113.000 chf koji je u trenutku isplate vredeo kao 69.000 evra ili 5.338.000 dinara, na rok od 264 meseca sa kamatom od 3M Libor plus 2,5% marže, i napravljen je isti takav kredit u evrima sa kamatom od 3M Euribor plus 2,5% marže. Treba reći da je tako formirana kamata na početku ovog kredita u CHF bila negde oko 5,25% dok je u EVRO kreditu bila 7,45%, zbog osetno veće vrednosti Euribora u odnosu na Libor.

Dakle, početna rata CHF kredita je bila 730 chf ili 460 evra, dok bi u istom EVRO kreditu bila oko 535 evra. Jasno je da su početne rate na početku, poredeći u evrima, bile veće u evro kreditu, zbog veće ukupne kamate, ali se tokom otplate i rasta vrednosti franka taj odnos menja u korist EVRO kredita.

U ovom trenutku rata CHF kredita iznosi 495 chf ili 455 evra, dok bi rata u EVRO kreditu iznosila 320 evra, što je za oko 135 evra manje od postojeće rate u CHF kreditu.

Ostatak glavnice CHF kredita je sada 75.000 chf što je oko 69.000 evra, a do sada je plaćeno oko 57.000 chf ili oko 45.000 evra, gledajući paritet na dan svake uplate. Napominjemo dakle da je korisnik podigao oko 69.000 evra, koliko trenutno i duguje banci, a da je do sada već otplatio (poklonio) oko 45.000 evra!?

Ostatak glavnice u potencijalnom EVRO kreditu bi bio oko 46.000 evra, što je za oko 23.000 evra MANJE od trenutnog stanja duga u postojećem CHF kreditu!?

Da je kredit od starta bio u EVRIMA, korisnik bi do sada platio manje za oko 7.000 evra.

U dinarima to izgleda ovako:

Podignuto je oko 5.338.000 dinara, do sada je plaćeno 4.828.000 dinara a trenutni dug po glavnici je još 8.530.000 dinara, bez pripadajuće kamate i novih kursnih oscilacija!?

Iz ove kalkulacije se vidi na koji način se banke bogate na račun CHF dužnika, kojih u Srbiji ima oko 20.000. Pomnožiti broj korisnika sa ciframa iz ovog primera i dobija se neka okvirna srazmera ukupne pljačke koju strane banke sprovode nad građanima Srbije. Umesto da taj novac bude iskorišćen za plaćanje računa i poreza, povećanje domaće potrošnje, država nemo gleda kako strane banke iznose taj novac iz zemlje i nose ga u svoje matice. U isto vreme sve veći broj korisnika stambenih kredita suočava se sa prodajom nepokretnosti u kojima živi i završava na ulici, bez ičije zaštite.

STOP ZELENAŠENJU! Stop-znak-slika