Zakon o konverziji chf kredita primenjuje se od 7.5.2019. 30 dana od tog dana, najkasnije do 6.6.2019, banke imaju obavezu da svojim korisnicima dostave ponudu za zaključenje ugovora o konverziji chf kredita. Dostava mora biti takva da banka poseduje dokaz da je korisnik ponudu primio (preporučena pošiljka, lična dostava ili putem elektronske pošte).
Od trenutka kada primi ponudu, korisnik kredita ima 30 dana da donese odluku o prihvatanju.
Šta dobijaju korisnici kredita?
Lex-om se postojeća glavnica, uz pripisanu dospelu a neplaćenu redovnu kamatu u slučaju korisnika koji su u docnji, konvertuje u evro po paritetu koji važi na dan potpisivanja Ugovora o konverziji, a zatim se umanjuje za 38%. Na novi kredit se obračunava kamata koju je banka imala u ponudi za stambene kredite u evrima na dan 31.3.2019, a koja može biti promenljiva (max 3,4% + euribor) ili fiksna (max 4%). Koliko znamo, ni jedna banka do ovog trenutka nije ponudila fiksnu od 4%, upravo jer na dugi rok očekuju rast Euribora.
Što se budućeg rasta Euribora tiče, on će svakako uticati na povećanje mesečne rate kredita, ali neke projekcije pokazuju da bi Eurobor morao da poraste na čak 5-7% kako bi nove evro rate izjednačio sa onim postojećim u chf. S obzirom da je teško verovati da bi on u narednih 5 godina mogao da poraste toliko, to bi značilo da korisnici koji konvertuju svoj kredit, a kojima je ostalo do 10 godina otplate, mogu da računaju na to da će im kredit biti jeftiniji. Ako i dođe do značajnijeg rasta Euribora, svakako će postojati mogućnost reprograma kredita radi smanjenja rate.
Primena odredbi Lex-a, ne donosi svim korisnicima isti efekat, koji zavisi od preostalog roka otplate i trenutne kamate na chf kreditu. Korisnici kojima je preostao kraći rok otplate (npr 2-3 godine), nemaju interes da prihvate ovu ponudu, jer su do sada platili gotovo svu kamatu, pa im se više isplati da tuže za ništavost valutne klauzule. Korisnicima koji imaju još 15-20 godina za plaćanje, svakako se Lex više isplati, ali treba razmotriti i ostale činjenice.
Drugi faktor je kamata. Prihvatanjem Lexa i konverzijom postojećeg duga u evro, na dalje će se obračunavati kamata na evro kredit koja će se, po našoj proceni, kretati u rasponu od 2,5 do 3,2% (kamata u ovom trenutku, a koja će se menjati).
Većina CHF korisnika, svoje kredite trenutno otplaćuje po kamatama koje se kreću od 0,3 do 4,5%. Oni koji kredit otplaćuju po kamati u rasponu od 0,3 do 1,7%, a ima dosta takvih ugovora (nekadašanje KBC, ALFA, Volks i HYPO banka), u kojima je kamata vezana za vrednost Libora, koji je negativan (oko -0,7 u ovom trenutku), svakako treba da uzmu u obzir i ovu okolnost, tj činjenicu da će im otpis od 38% umanjiti glavnicu, ali da će dva ili tri puta veća kamata poskupeti otplatu novog kredita.
S druge strane, korisnici kredita koji trenutno plaćaju fiksnu kamatu u rasponu od 3,9% do 4,9% (bivša Pireus, Komercijalna, Rajfajzen, Unikredit, OTP, bivša Marfin i deo ugovora EFG banke), umanjenjem nove kamate dobijaju i veći efekat u vidu smanjenja mesečne obaveze. Tako ima primera kod ovih banaka gde će rata biti smanjena za oko 40%, u dinarskoj protivvrednosti.
Korisnici koji su imali delimične prevremene otplate, takođe mogu biti u grupi onih kojima se ne isplati primena Lexa. Imamo primer jednog člana koji je nedavno prodao roditeljsku kuću, kako bi sebi umanjio glavnicu, i banci uplatio inos od 20.000 evra. Da je sačekao primenu Zakona, od uplaćenih 20.000 evra, sačuvao bi 8.000 evra, tako da po njegovoj logici, tužba ima daleko veći smisao.
Takođe, korisnici kredita koji su u postupku izvršenja, odnosno kojim je prodata nekretnina i namiren veći deo duga, nemaju razlog da prihvate Lex, već je bolje da podnesu tužbu (opet postoje izuzeci). Oni koji su u postupku izvršenja ili im je tek raskinut ugovor, i kojima nekretnina još uvek nije prodata, prihvatanje Lexa svakako donosi umanjenje duga prema banci, te bi ponudu morali ozbiljno da razmotre i prihvate.
Posledice prihvatanja i ne prihvatanja Lexa!
Korisnici koji su u tužbama po osnovu valutne klauzule (tužbe za ništavost celog ugovora, ništavost valutne kluzule i raskid ugovora zbog promenjenih okolnosti), ovih dana dobili su rešenja od sudova o prekidima postupaka, kako je i predviđeno članom 5. Zakona.
Članom 12. stav 2. Zakona, kako ga u pomenutim rešenjima očigledno tumače i sudovi, predviđa se da se prihvatanjem konverzije pokrenuti postupak obustavlja i dalje svaka strana snosi svoje troškove. Odmah po saznanju na postojanje ovog člana, upozorili smo da on znači da korisnik koji prihvati Lex MORA da obustavi postupak koji vodi protiv banke (tri vrste spora iz prethodnog pasusa), a sudska rešenja to i potvrđuju, te se u njima kaže da će se nastaviti samo oni postupci u kojima korisnik kredita nije obavestio banku da prihvata Lex, što zapravo znači da se neće nastaviti oni u kojima je Lex prihvaćen!
Korisnici koji nisu tužili po nekoj od tri nabrojana osnova, prihvatanjem Lexa gube pravo da tuže za raskid ugovora zbog promenjenih okolnosti, jer će na dalje biti korisnici evro kredita. Što se tužbi za ništavost ugovora ili valutne klauzule tiče, prema odredbama ZOO, ništavost se konverzijom u evro ne može konvalidirati (ozakoniti), ali ostaje nepoznanica kako bi sudovi reagovali na činjenicu da je korisnik prihvatio Lex a zatim podneo tužbu, s obzirom da se kod onih koji su uradili obrnuto, prvo podneli tužbu pa prihvatili Lex, isti postupci obustavljaju. Isto važi i za one koji su tužili za raskid, a zatim prihvatili Lex.
Korisnici koji su tužili za raskid da odbiju Lex, kod njih postoji mogućnost, opet u zavisnosti od preostalog roka otplate i kamate, da sud proceni da je banka ponudom za konverziju, zapravo ponudila pravičnu izmenu ugovora, koju je korisnik odbio, te bi time doveeo u opasnost sudski postupak, tj njegova tužba bi mogla biti odbijena! Za ovu situaciju važi objašnjenje sa početka teksta, a to je da se pravičnom izmenom gotovo sigurno ne može smatrati situacija korisnika sa malim preostalim rokom otplate, ili kod onih koji će dobiti nekoliko puta veću novu kamatu!
Dosadašnji problemi!
Prvi problem na koji smo odmah reagovali, je sporna odredba ugovora o konverziji, koja je predviđala da banka i korisnik u buduće NEMAJU MEĐUSOBNIH POTRAŽIVANJA. Iako po prethodnom obrazloženju, banka i korisnik ne mogu svojim potpisom da ozakone ništavu odredbu (recimo za troškove obrade kredita), ova odredba je odmah unela paniku među korisnike, koji su pomislili da će u sklopu primene Lex-a, morati da povuku i tužbe za obradu kredita, povećavanje kamate, kursne razlike, NKOSK itd, ili da će se istih tužbi odreći u budućnosti. NBS je svojim odgovorom otklonila ovu dilemu, tj potvrdila je naše tumačenje, da se ova odredba ne odnosi na u prethodnoj rečenici nabrojane tužbe. (odgovor NBS kopiramo na dnu ovog teksta, kao i odgovor Direktne banke).
Drugi problem koji se pojavio su kamate na novom kreditu. Neke banka su ponudile čak i različite kamate za svoje klijente (Eurobanka), koja određenom broju klijenata daje maržu od 2,97% a drugoj grupi maržu od 3,4%. Do pisanja ovih redova, nismo uspeli da saznamo koji je kriterijum, ali svakako savetujemo korisnike koji su dobili maksimalnu maržu od 3,4% da se pisanim putem obrate i banci i NBS.
Što se NBS tiče, oni su nam svojim odgovorom potvrdili da neće sprovoditi nadzor nad primenom Lex-a po pritužbama, već po svojoj metodologiji i unapred definisanim terminima. Drugim rečima, uradiće svoj posao ako im nekada tako dođe… Na NBS se i do sada nismo mogli pouzdati, ali dobro je da su makar nešto odgovorili.
Treći problem je uslovljavanje korisnika da odmah potpišu ugovor o konverziji. Neke banke pozivaju svoje klijente telefonskim putem i zakazuju im sastanak u banci, na kom ih primoravaju da odmah potpišu ugovor. Ovakvo postupanje je protivno članovima 6. i 7. Zakona o konverziji, koji propisuju obavezu banke i rokove za dostavu (objašnjeno na početku).
Takođe, neki korisnici su nam prijavili da su ponudu za konverziju našli u poštanskom sandučiću, bez da su pošiljku lično primili i potpisali. Pretpostavljamo da se radi o tome da je poštar potpisao prijem i pošiljku zatim samo ubacio u sanduče. Savetujemo ovim korisnicima da se odmah obrate banci pisanim putem i prijave nepravilnost, upravo zbog roka od 30 dana koji teče, a ne zna se zapravo od kog trenutka.
Još jedna činjenica na kojima banke varaju klijente, to je uslovljavanje dužnika da prvo izmire postojeći dug, kako bi uopšte dobili ponudu od banke! Ovo je velika laž, jer se Zakon o konverziji odnosi i na dužnike sa raskinutim ugovorom, kojima je ceo kredit na naplati. Znači, korisnik kredita NE MORA da izmiri trenutni dug (recimo, dve rate docnje) i od banke MORA dobiti ponudu za primenu Lex-a!
Koriscnima kredita koji ne prihvate Lex, a najviše onima na koje se Lex ne odnosi (već konvertovani u evro od ranije ili otplaćeni krediti), savetujemo da tuže za utvrđenje ništavosti valutne klauzule, prema stavu Vrhovnog kasacionog suda koji je dana 2.4.2019. zauzeo stav o ništavosti valutne klauzule u CHF. Ona bi se postigla u sudskom postupku u kom banka ne bi uspela da dokaže da je na jasan i precizan način upozorila dužnika na rizike zaduživanja u CHF valuti, kao i o podacima o sopstvenom zaduženju u ovoj valuti. Pošto u nebrojeno postupaka koje se uveliko vode pred sudovima u Srbiji, znamo da ni jedna banka ne može da ispuni oba zahteva istovremeno, uvereni smo da će sve banke gubiti sporove za utvrđenje ništavosti valutne klauzule.
Šta su posledice?
Rezutat takve presude je konverzija kredita u evro kredit, ali po paritetu koji je važio na dan svake uplate, od početka otplate kredita, što znači da bi se svaka uplata konvertovala u evro po tadašnjem odnosu franka i evra. Time korisnik dobija određeni benefit, odnosno stvara mu se određena novčana razlika kao višak preplaćenog novca, koja bi mogla biti uračunata u umanjenje glavnice. Okvirna procena je da se na ovaj način ostvaruje veća korist od primene Lexa, odnosno otpisa 38% TRENUTNOG duga, a svakako ostaje kao jedina opcija korisnicima na koje se Lex ne odnosi.
Kopiran odgovor NBS:
“Поводом Ваше представке којом подносите притужбу на рад банке, указујући на поједине одредбе предлога уговора о конверији које сматрате спорним, и захтевате да Народна банка Србије наложи Банци измену тих одредаба – обавештавамо Вас о следећем:
Народна банка Србије, на основу одредбе члана 15. Закона о конверзији стамбених кредита индексираних у швајцарским францима („Службени гласник РС“, бр. 31/2019; у даљем тексту: Закон о конверзији), спроводи надзор над применом одредаба овог закона, али не у поступку по појединачним притужбама и у складу са Законом о заштити корисника финансијских услуга, него у поступку посредне и непосредне контроле у складу са Законом о банкама („Службени гласник РС“, бр. 107/2005, 91/2010 и 14/2015). Имајући у виду да је поступак контроле уређен Законом о банкама сложен, формалан и да захтева време, као и ангажовање других значајних ресурса, а с обзиром на број уговора којима се врши конверзија и број банака које спроводе конверзију – Народна банка Србије не може ту контролу спровести унапред, већ накнадно, у складу са својим планом и методологијом.
Независно од свега наведеног, у вези са вашим наводима указујемо на следеће:
1. На основу информација које сте Ви доставили, не видимо да се цитираном одредбом члана 4. Предлога уговора о конверзији („Закључењем овог Уговора, уговорне стране сагласно констатују да, у вези са стамбеним кредитом који је предмет конверзије, немају међусобних потраживања осим оних предвидјених Уговором о конверзији.“) корисник одриче права да убудуће покреће спорове, односно да у поступку пред судом оспорава одређена друга поступања Банке у вези са стамбеним кредитом, која се не односе на валутну клаузулу.”
Odgovor Direktne banke:
