Zatezna kamata – I deo

Iako je pitanje ugovaranja stope zatezne kamate regulisano Zakonom o visini stope zatezne kamate, veći broj banaka se toga ne pridržava već ugovara i obračunava stope zateznih kamata koje su suprotne pomenutom Zakonu. Nedavno se i Ustavni sud umešao u ovu problematiku pa je oborio primenu konformnog obračuna zatezne kamate na potraživanja, ne samo banaka već i poverilaca koji su u vlasništvu države, Infostan, EPS itd.

Za početak, šta je u stvari zatezna kamata i kada se obračunava?

Zatezna kamata je sredstvo očuvanja vrednosti novčanog potraživanja poverioca i obračunava se i naplaćuje kada dužnik zapadne u docnju, tj kada ne izmiri novčani dug na vreme. U praksi se najčešće primenjuje na novčana potraživanja u relacijama banka-korisnik bankarske usluge, ali i u docnjama građana prema komunalnim uslugama.

U Srbiji postoji Zakon o visini stope zatezne kamate  (“Sl. list SRJ”, broj 9/01i “Sl. glasnik RS, br 31/11 ), kojim se propisuje kako se obračunava zatezna kamata na dinarska potraživanja a sama stopa je vezana za rast cena na malo, tj rast potrošačkih cena. Na osnovu objavljenog podatka o indeksima potrošačkih cena u Republici Srbiji koji se objavljuje oko 12-og u mesecu za prethodni mesec i fiksne stope od 0,5% utvrđuje se mesečna stopa zatezne kamate za prethodni mesec. Ova stopa zatezne kamate se primenjuje i za dane docnje nastale do objavljivanja novog podatka o potrošačkim cenama (objavljivanje se očekuje oko 12. u mesecu za prethodni mesec). Takvim načinom obračuna se čuva vrednost “originalnog” novčanog potraživanja od obezvređivanja, čime se štite interesi poverioca.

Tabela mesečnih stopa zatezne kamate za 2012. godinu.

 

Dakle, obzirom da je na snazi Zakon koji to reguliše, ne postoji mogućnost ugovaranja stope zatezne kamate jer je ona već ugovorena i primenjuje se po određenom matematičkom šablonu. Na sajtovima sudova postoje kalkulatori za obračun zakonske zatezne kamate u kojima se može tačno obračunati iznos kamate za određeni period. Iste kalkulatore koriste i sudski veštaci za obračun zatezne kamate u predmetima koji se rešavaju na Sudu.

U “Sl. glasniku RS”, br. 73/2012 od 27.7.2012. godine objavljena je Odluka Ustavnog suda kojom se utvrđuje da odredba člana 3. stav 1. Zakona o visini stope zatezne kamate (“Sl. list SRJ”, broj 9/01), u delu koji glasi: “primenom konformne metode”, nije u saglasnosti sa Ustavom i prestaje da važi danom objavljivanja Odluke Ustavnog suda u “Službenom glasniku Republike Srbije”.

Ustavni sud je ovu odluku doneo iz dva razloga. Prvi je da se primenom konformne metode obračuna kamate (tzv kamata na kamatu), narušavaju
neka od načela Zakona o obligacionim odnosima gde primena konformne metode dovodi do toga da novčani iznos štete poverioca premašuje stvaran iznos štete nastao zbog docnje dužnika, što u stvari predstavlja novčanu kaznu za dužnika i prekomernog obeštećenja poverioca.

Drugi razlog je taj što je Odlukom o načinu obračuna, naplate i plaćanja kamate Narodne banke Srbije („Službeni glasnik RS”, broj 45/11) propisano da Narodna banka Srbije na kredite i druge plasmane, kao i na druga potraživanja Narodne banke Srbije i na sredstva koja su kod nje deponovana obračunava kamatu proporcionalnom metodom, čime se povređuje i ustavno načelo zabrane diskriminacije po bilo kom osnovu i jednakosti pravnog položaja subjekata na tržištu propisanog odredbom člana 84. stav 1. Ustava, jer se različitim metodama kamatnog obračuna banke kao dužnici prema Narodnoj banci Srbije dovode u povoljniji pravni i ekonomski položaj u odnosu na ostale subjekte (pravna i fizička lica) kada se zadužuju kod istih banaka.To u praksi znači da dužnik banke plaća veći iznos kamate za novčanu docnju od iznosa kamate koju bi banka platila NBS-u za docnju u identičnom iznosu i roku docnje.

Ovoj odluci najviše će se obradovati kreditni dužnici, kao i oni koji duguju za komunalije. Međutim, i banke imaju u jednom delu razlog za zadovoljstvo, pošto će i njihove obaveze prema potencijalnim poverenicima, tj korisnicima kredita koji ih tuže za povraćaj novca od nezakonitog povećanja kamata i marži u kreditima, biti obračunavane proporcionalnom metodom, što će im “uštedeti” značajne iznose novca po okončanju sporova. Ipak, treba reći da one ubiraju mnogo veće prihode na docnjama svojih dužnika, tako da će ovom odlukom ipak biti u “minusu”.

 

Izvor:  časopis “Lege artis”, autor: Dejan Gavrilović