Fiskna ili promenljiva kamata?

Pojedine banke ovih dana građanima nude prelazak s fiksne kamatne stope na  promenljivu kamatnu stopu za stambene kredite u otplati. Činjenica je da im u ovom trenutku nude povoljnije kamatne stope za otplatu postojećih kredita. Međutim, pre nego što donesu odluku, klijenti bi morali da imaju u vidu da su vrednosti libora i euribora bile na minimumu i da su sve tendencije da će u budućnosti rasti, što bi dovelo i do rasta rata u evrima.

 

Izvor: Blic, Efektiva, 16.03.2012.

 

Početkom primene Zakona o zaštiti korisnika finansijskih usluga 5. decembra prošle godine, uslovi svih kredita u otplati morali su da budu vraćeni na prvobitno ugovorene. Više nema ni nedoumica na osnovu čega banka menja kamatnu stopu, a termin „promena kamate na osnovu poslovne politike“ otišao je u istoriju.

Međutim, banke ne miruju. U borbi da dugoročno očuvaju svoju zaradu, sada klijentima nude mogućnost prelaska s fiksne na varijabilnu kamatnu stopu za ranije uzete stambene kredite koja, kada se pogleda računica, trenutno jeste povoljnija. Ali moraju se uzeti u obzir i potencijalni rizici.

Banke su po novom zakonu bile prinuđene propisom i pojedinim članovima da primene određene formule kada je reč o varijabilnoj kamatnoj stopi. Takođe, one su morale da pošalju anekse ugovora klijentima i da ih primene automatski u skladu sa zakonom. Mnogima od njih taj povratak na prvobitne uslove nije išao u prilog, pa su se zato dosetile da sada ponude druge uslove. Klijenti moraju da imaju u vidu da je to ponuda, a ne obaveza, koja može da se veže za lošiji aranžman nego što im pripada po zakonu. Zato treba biti oprezan i razmotriti sve dugoročne efekte i rizike koji se preuzimaju, pa tek onda doneti odluku – upozorava Zoran Grubišić, profesor na Beogradskoj bankarskoj akademiji.

Dva osnovna rizika kod svakog zaduživanja su: kamatni (kod kredita s promenljivom kamatnom stopom) i valutni (svako eventualno slabljenje domaće valute u odnosu na evro ili franak povećava ratu u dinarima).

Na primeru to izgleda ovako. Trenutna fiksna kamatna stopa za postojeći stambeni kredit je 4,4 odsto. Banka sada nudi promenljivu kamatu koju čini marža od 3,65 odsto i libor 0,15 odsto. Odnosno ukupno 3,8 odsto. Naravno, to je povoljnije od prvobitnog uslova kada je kamata bila veća za 0,60 procentnih poena. Ali reč je o trenutnim uslovima, zato i treba obratiti naročitu pažnju i imati na umu dugoročnost.

– Na ovaj način banka zapravo želi da zaštiti svoju zaradu od očekivanog rasta libora u narednom periodu, tako što bi rizik povećanja libora prebacila na klijenta. Deljenjem kamatne stope na fiksni, koji čini marža od 3,65 odsto i varijabilni deo, odnosno šestomesečni libor za franke, trenutno 0,15 odsto, banka zapravo osigurava vrednost svoje zarade, koja bi konstantno iznosila 3,65 odsto, za iznos marže – kaže Dejan Gavrilović iz Udruženja bankarskih klijenata „Efektive“.

U slučaju fiksne kamate i rasta euribora ili libora, banka bi bila na gubitku. Konkretno, u slučaju da libor nastavi da raste, a istorijski pokazatelji govore da je njegova maksimalna vednost u poslednjih pet godina bila i do skoro tri odsto, korisniku koji bi prihvatio predlog banke ukupna kamata bi porasla za 3,65 odsto plus tri odsto. Ukupno 6,65 odsto.

Ako bi libor dalje rastao, a kamata ostala na fiksnom nivou, sadašnjih 4,4 odsto, jedini gubitnik je banka jer bi joj se učešće zarade u ukupnoj kamati rastom libora smanjilo. Koliko se u sva tri scenarija menja rata, najbolje se vidi u tabeli.

 

PRIMER: Stambeni kredit 50.000 CHF sa rokom otplate 240 meseci

 

                  Fiksna kamata     Trenutna promenljiva       Sa maksimalnim Liborom*

NKS                  4,4%                          3,8%                                  6,65%

Rata              313,63 chf                    297,75 chf                             377,22 chf

* kamatna stopa u slučaju da se Libor vrati na maksimum