Ima li spasa od dugova?

Građani Srbije u proseku duguju 812 evra. Najviše dugujemo za stambene kredite, oko tri milijarde evra kada se saberu sva dugovanja građana Srbije.

Na drugom mestu su gotovinski krediti, za koje smo zaduženi gotovo milijardu i po evra. Svako ko je imao posla sa bankama, uzeo kredit pa se pokajao, zna da nije lako izvući se iz dugova. Iako su banke uglavnom voljne da klijentu u problemu reprogramiraju kredit ili daju grejs period, za čoveka sa prosečnom platom od 40.000 dinara to nije rešenje već samo odlaganje problema. U borbi s dospelim ratama mnogi posežu i za drugim kreditom čime se dalje uvlače u začaran krug dugovanja.

Prosečan građanin Srbije zarađuje mesečno oko 40.000 dinara, što znači da kad plati komunalije, hranu i druge neophodne stvari, na kraju meseca na računu nema više para, a vrlo je verovatno i da je na platnoj kartici ušao u “crveno”. Na sve troškove veće od osnovnih, hteo ne hteo, u Srbiji mora da se zaduži.

– Probali smo da odvajamo novac sa strane za nepredviđene situacije, ali to je nemoguće. Muž i ja mesečno zarađujemo po 38.000 dinara i jedva pokrivamo tekuće troškove. Vozimo jedan auto, a registraciju plaćamo na rate. Preko sindikata kupujemo ugalj za zimu, opet na rate. Pa i ne sećam se kad nam je na račun legla puna plata jer stalno nešto otplaćujemo. I kada nam se pre 2 meseca pokvario frižider, šta smo mogli nego da dignemo kredit i kupimo nov. Sad nam svakog meseca i to zakida platu za 3.500 dinara – kaže za Blic Svetlana Marinković, medicinska sestra iz Mladenovca, i dodaje da se zbog dugova često svađa s mužem, a nekad i ne razogvaraju po nekoliko dana.

– Kad mi ne trebaju pare za režiju, telefon, struju, onda iskresne kvar na kolima, požalio se Ljubiša Ristić, beogradski taksista, koji ima troje dece i jedini u porodici radi.

– Posao je takav da ne znam koliko će mi ljudi sesti danas u auto. A i taj auto sam kupio na kredti 2008. Pozajmio sam od banke 17.000 evra, ali mi je tada zbog kursa rata bila 26.000 din. Ove godine je narasla na oko 45.000 din i nije bilo ni govora da to plaćam. Srećom pa mi je banka produžila rok otplate i prebacila kredit u dinare. Ali sada, umsto da sam izašao iz kredita u poslednjoj godini, ja još dve godine moram da otplaćujem – kaže Ristić.

Reprogram je jedna od opcija kada banke obično ponude duži rok otplate, čime se mesečne obaveze smanjuju. ekonomisti kažu da je u nekim situacijama moguće dobiti i nižu kamatu, ali to je izvesnije ako se kredit refinansira u drugoj banci.

– Prvo treba razgovarati sa bankom u kojoj ste uzeli kredit da se vidi šta oni mogu da urade. Mnogi greše pa idu iz duga u dug ili reaguju kasno kad već nisu platili nekoliko rata. Zbog docnje oni ne mogu u drugoj banci da nađu spas – kaže Dejan Gavrilović iz Udruženja Efektiva.

Mnogima više od reprograma znači grejs period, odnosno mogućnost da na određeni rok (najčešće godinu dana) plaćaju samo kamatu, ne i glavnicu. To dosta smanjuje mesečno opterećenje, naročito ako je kredit u prvoj polovini otplatnog roka, kada je udeo glavnice u rati manji, a kasnije se povećava. Ako je recimo, rata 300 evra, na početku je udeo kamate npr. oko 200 evra a glavnice 100 evra. U tom prolongiranju banke se nadaju da će im klijent stati na noge i lakše finansirati ostale obaveze. Jedno je sigurno, o oprostu dugova nema ni govora. pojedine banke ne daju čak ni olakšice.

Na primer, Marija Bunčić iz Beograda uzela je gotovinski kredit od 3.000 evra sa kojim su ona i majka, sa kojom živi, renovirale stan, kupile nameštaj, frižider, šporet… U međuvremenu ostala je bez posla, pa žive od 35.000 dinara, koliko iznosi majčina penzija, od koje plaćaju i ratu od 60 evra.

– Bolje se živi od vazduha nego od kredita. Na nos mi je izašao. Imale smo vanredne troškove kad je baka bila u bolnici, zbog čega smo tražile reprogram, ali su nas odbili. Zato smo kasnile sa otplatom kredita. Sada smo već dospele u kreditni biro i zbog kašnjenja ne možemo da dobijemo drugi kredit ni u drugim bankama. Uopte ne znam kako ćemo isplatiti taj dug – priča Marija.

 

Izvor: Blic, 4.11.2012.