Počela primena Zakona o zaštiti korisnika finansijskih usluga

Ono što je najbitnije u njemu je da Zakon onemogućava samovolju banke, da po svom nahodjenju i potrebi povećava kamatnu stopu ili maržu. To sprečavanje samovolje znači da banka neće moći da koristi izgovore pogoršanja tržišnih uslova ili promenu poslovne politike kako bi na štetu klijenta i bez njegovog odobrenja, korigovala kamatnu stopu. Banke su to do ovog trenutka radile, uprkos važećem Zakonu o obligacionim odnosima.

Druga bitna novina je da će se obračuni novih kredita, onih koji budu zaključeni nakon 5.12. obavljati isključivo po srednjem kursu NBS, što opet, na neki način diskriminiše postojeće korisnike kredita, koji su osim toga što su prolazili kroz faze rasta valuta u kojima su bili zaduženi i povećanja kamata od strane banaka, prinudjeni da nastave da otplatu svojih kredita vrše po gornjim kursevima koje će ima banke računati, a opšte je poznato da ti kursevi mogu biti znatno nepovoljniji od gornjeg kursa NBS.

Provizije za prevremenu otplatu kredita mogu biti maksimalno do 1%, a ne kao do sada i do 3-4% od ostatka glavnice.

Što se tiče ne kreditnih proizvoda, gašenje računa će biti besplatno (iako su neke banke već reagovale uvodjenjem naknade za otvaranje računa), kao i izdavanje potvrde o istom, zatim potvrde o otplaćenom kreditu itd.

Uvedeno je pravilo po kom će NBS na svakih 3 meseca objavljivati koje su banke kršile propise, kao i precizne visine kazni koje će te banke morati da plate. Smatramo da će javno ukazivanje na banku, koja krši propise, više uticati na pravilnu primenu Zakona od samog novčanog kažnjavanja, jer gradjanima, korisnicima bankarskih usluga, pomaže u donošenju odluke o odabiru banke, tj gradjnai će izbegavati banke koje ne poštuju Zakon, ako takvih, nakon obih mera, uopšte bude bilo.

Očigledna je namera donosioca Zakona da gore navedenim propustima iz prethodnog perioda, stane na put, i očigledan je zaključak da poslovanje banaka u tom periodu nije bilo u duhu dobrih poslovnih običaja. Zakon je u tom smislu propustio da nepravilnosti do kraja ispravi, tj vrati novac koji je gradjanima naplaćen po osnovu povećanja kamata i marži, a što je, već pomenuto, po važećem Zakonu o obligacionim odnosima, bilo protivzakonito.

Takodje, Zakon u tom smislu, na neki način, lagalizuje zatečeno stanje, jer je kao posledica podizanja kamata, došlo do prekomerne naplate kamate a smanjenje naplate glavnice kredita, kroz plaćene anuitete. U konkretnom slučaju to znači da je sada ostatak glavnice kredita nešto veći nego što bi bio da je klijent rate plaćao po prvobitnom planu otplate, pa se samim tim i nadalje pojavljuje nešto uvećana rata, nego što je bila na poečtku otplate (pre podizanja kamate). To novo uvećanje anuiteta je još značajnije i štetnije po klijenta koji ima stambeni kredit i kome je ostalo još 25 ili 30 god obaveze.

 

U tom cilju, gradjani i privreda, su upućeni na to da pravdu potraže na Sudu, a Udruženje Efektiva okuplja članove radi podnošenja grupnih tužbi protiv banaka koje su se neosnovano bogatile na gore objašnjen način i svi koji žele da učestvuju u tome su pozvani da nam se priključe.