U periodu 2006-2008 mnoge grčke domaće banke odobravale su svojim grčkim klijentima kredite denomirane u švajcarskim francima. U poslednje vreme grčki sudovi poništavaju sporne odredbe kredita u švajcarskim francima
OBJAVLJENO 31/05/2016 · OBJAVLJENO U ČLANCI, KIPAR, GRČKA
U periodu 2006-2008. Godine mnoge grčke domaće banke (Alfa banka, Pireus banka, Nacionalna banka Grčke) odobravale su svojim grčkim klijentima kredite denomirane u švajcarskim francima.
Kao i u drugim evropskim državama, razlog je bio taj što je tih godina Euribor bio prilično visok, a kao rezultat toga krediti povezani sa tom kamatnom stopom postali su skupi i stoga manje privlačni za klijente. Nije slučajno da je u tom periodu (2006-2007) Libor (London Interbank offered Rate) bio niži i zbog toga jeftiniji za plasiranje na tržište. Takođe, banke su se reklamirale tvrdeći da su krediti denominovani u švajcarskim francima stabilniji i bez ikakvog rizika. Ali, kao što pravnik Evangelos Moshopoulos kaže “Ono što ipak nisu objasnili je da su se u stvarnosti oni koji su potpisali takve ugovore kockali svojim nekretninama zbog fluktuacije između evra i švajcarskog franka, koja se zapravo jako brzo promenila na štetu samih tih ljudi.”
Ugovori su bili standardi u pogledu forme, sa prethodno napisanim uslovima u ime banke u vezi sa kojima klijenti nisu imali mogućnost pregovaranja. Klijent ih je samo potpisivao bez saznanja o tome da je time opteretio sebe dodatnim troškom za otplatu kredita zbog činjenice da je dug porastao nakon što se vrednost švajcarskog franka značajno povećala u odnosu na evro.
Sa druge strane, naš predstavnik u Grčkoj Evi Avlogiari poslao nam je dva članka o kreditima u stranoj valuti (PDF1 + PDF 2) koji nam pomažu da bolje razumemo način na koji ovi krediti funkcionišu i koji su rizici za porodice. Evi Avlogiari će biti sa nama 7. juna u Briselu kako bi sa svima podelio problematiku oko CHF kredita u Grčkoj i na Kipru, a takođe će biti i u Madridu 9. juna.
“U poslednje vreme grčki sudovi su počeli da favorizuju ideju da ovakve uslove ugovora treba dosuditi kao totalno ništavne” kazao je g. Moshopoulos. Tako se u Izveštaju sa Kipra može pročitati vest o slučaju koji je dobijen pred Prvostepenim sudom u Atini, a primenjuje se takođe i na veliki broj grčkih i kiparskih korisnika koji su sklopili ugovore o kreditiranju u stranim valutama, kaže pravnik Theodoros Makris.
Grčki sudovi su u poslednje dve godine priznali da su uslovi iz ugovora o kreditiranju, koji ustvari dovode do toga da klijent ispašta zbog fluktuacije evra i švajcarskog franka, u potunosti ništavni. Obrazloženje za to uglavnom se nalazi u članu 2. grčkog Zakona o Potrošačima 2251/1994 koji se bavi pravima potrošača, koja se u ovom slučaju odnose na poslove sa bankama. Tačnije, ovaj zakon je deo evropske regulative 93/13 koja je objavljena 5.4.1993. godine, a članom 3. predviđeno je da “Uslov iz ugovora koji nije bio deo pregovora između strana mora da se proglasi ništavim u slučaju kada taj uslov prouzrokuje ozbiljni nesklad u pogledu prava i obaveza između strana”.
Odluke 35/2015 suda na Rodosu, 373/2015 prvostepenog suda na Rodosu, kao i 248/2015 istog suda, iznose mišljenje da klijent treba da nastavi da otplaćuje svoj kredit po deviznom kursu koji je prvobitno uzet u obzir, a NE po deviznom kursu koji je naknadno menjan na štetu prava klijenata.
Prvostepeni sud u Atini doneo konačnu presudu protiv Eurobanke za plasman CHF kredita fizičkim licima
· Više od 60.000 porodica pogođeno CHF kreditima u Grčkoj
SAŽETE INFORMACIJE – Evi Avlogiari · Dodatne informacije Amalia Sarantopoulos
Prvostepeni sud u Atini je 24. maja 2016. godine doneo presudu pod brojem 334/2016 koja se odnosi na postupak pokrenut od strane Instituta za zaštitu potrošača – Grčke federacije potrošača, Unije potrošača – Instituta potrošača sa Krita i Udruženja korisnika kredita u švajcarskim francima protiv banke “ΕFG Eurobank Ergasias SA”. Na osnovu dispozitiva prethodno pomenute presude, operativnom delu Eurobanke zabranjuje se da u budućnosti u ugovorima o kreditu u švajcarskim francima koristi bilo koji ugovorni uslov koji ima za cilj da se potrošač obaveže da plaća bilo koju ratu na osnovu kursa na dan plaćanja, kao i uslove kojima banka ima pravo da konvertuje ceo preostali dug u evre na osnovu kursa koji važi na dan raskida ugovora. Presudom se takođe zabranjuje da se ova banka u budućnosti u svojim ugovorima o kreditima u švajcarskim francima poziva na i koristi bilo koje uslove, svojstvene slučajevima prilagođavanja otplate duga ili smanjenju mesečnih rata kredita, koji dovode do toga da dužnik potvrđuje svoje dugove u švajcarskim francima i prihvata pomenute iznose kao legitimne i tačne. Pored toga, prema ovom Sudu, Eurobanka treba da se usprotivi svakom plaćanju, delimično ili u celosti, koje je zasnovano na kursu na dan plaćanja i treba da prihvati plaćanje u evrima na osnovu kursa koji je važio u vreme puštanja kredita u tečaj. Eurobanci je takođe zabranjeno da raskine svaki CHF kredit zbog plaćanja tog kredita u evrima na osnovu kursa koji je važio na dan puštanja kredita u tečaj, a u slučaju raskida ugovora mora da se uzdrži od konvertovanja preostalog iznosa kredita u evre na osnovu kursa koji važi na dan raskida ugovora.
Konačno, Sud je naložio Eurobanci da ponovo obračuna sve kredite u stranim valutama, na mesečnom nivou i u slučaju nenamirenih potraživanja po kreditu, u odnosu na kurs koji je važio na dan isplate i izrekao novčanu kaznu od 3000 evra Eurobanci za svako kršenje pomenute odluke.
Grčki sud je svojom odlukom zaključio da određeni uslovi kredita u švajcarskim francima ne ispunjavaju zahteve transparentnosti iz Zakona 2251/1994 (grčki zakon kojim je u grčki pravni sistem transponovana Direktiva 93/13). Obrazloženje ovde odluke je da određeni uslovi mogu biti jezički nejasni i nerazumljivi potrošačima, a uzimajući u obzir sve relevantne dokaze i posebno činjenicu da potrošači nisu dobili odgovarajuće informacije u vezi sa valutnim rizikom i ekonomskim posledicama tih uslova, kao i njihovu vezu sa ugovornim obavezama i uslovima, potrošači ne mogu na jasan i razumljiv način da predvide eventualne ekonomske posledice koje na osnovu toga proizilaze, a posebno ne značajne ekonomske posledice ukupnih troškova kredita koje ostaju nedefinisane i potencijalno mogu da se uvećaju ne samo na nivou mesečne rate već i u slučaju nenamirenih potraživanja po kreditu.
Po grčkim sudovima, nedostatak transparentnosti nije nadoknađen čak ni ostalim ugovornim uslovima i obaveštenjima koje je banka slala ili bankarskim proizvodima za zaštitu rizika koje su banke nudile istovremeno sa kreditima u stranim valutama. Razlog za to leži u činjenici da sve to zajedno nije na jasan i razumljiv način objasnilo potrošačima suštinu pomenutih uslova, kao i posledice, posebno one ekonomske prirode.
Grčki sud je svojom odlukom veoma uvažio i priznao ekonomske posledice pomenutih uslova, ne samo na nivou mesečne rate, već i na nivou nenamirenih potraživanja po kreditu, kao i obavezu bankarskih institucija da obelodanjuju podatke u slučaju kredita denomiranih u stranoj valuti, u skladu sa Zakonom br. 2051/2002 Guvernera Banke Grčke, i preduzeo hrabar korak tvrdeći po prvi put da je nepravičnost određenih uslova kredita povezana sa rizicima koji su svojstveni ovim kreditima a koji se mogu svrstati u rizične investicije, čime je prihvaćen stav o investicionoj prirodi kredita u stranim valutama.
Gore pomenuta odluka se u opštem smislu tiče 70.000 kredita u CHF valuti u Grčkoj, ali još uvek nije jasno koliko njih se odnosi na Eurobanku.
Ova odluka je prva koja se odnosi na ponašanje banaka koje je u suprotnosti sa Zakonom o potrošačima i na tu odluku se svaki potrošač može pozivati pred sudom.
Advokati koji su zastupali potrošače su g. Marinakos, g Mitaloulis i gđa Nouka. Odluka je pozitivna ali nije još uvek pravosnažna.