Dužničko ropstvo

Udruženje FRANAK iz Hrvatske je objavilo je šokantne rezultate istraživanja koji pokazuju da se kod 34% ispitanika barem jedan mesec dogodilo da su im rate kredita bile veće od mesečnih primanja. Verujemo da većina podataka oslikava stanje i kod nas.

Oko 35% ispitanika plaća između 50 i 75% mesečnih primanja na kredite, dok čak 32% njih izdvaja preko 75% mesečnih primanja na kredite.

“S obzirom na to da je temeljni uslov procene kreditne sposobnosti prilikom podizanja kredita bio da rate ne prelaze preko trećine primanja, ti podaci ukazuju na to da je velika većina ispitanika, prema istim tim kriterijumima, danas kreditno nesposobna”, pišu iz Udruženja Franak i dodaju kako ipak ti ljudi moraju do daljnjeg nastaviti plaćati kredite prema sadašnjim uslovima, jer za većinu njih je potrebna ponovna procena kreditne sposobnosti kod izmena osnovnih ugovornih uslova, koji uključuju i promenu valute kredita.

29% ispitanika je kazalo da nije imalo mogućnost izbora banke, “već su iz raznih razloga morali kredit podići upravo u onoj banci u kojoj su to učinili”. “Najčešće se radi o tome da izbor banke uslovljava poslodavac ili investitor stambenog objekta. Radi razlike u procenama kreditne sposobnosti, u nekim slučajevima se radilo o tome da su sve druge banke kreditnu sposobnost procjenjivale negativno”, pišu iz Udruženja Franak.

Čak 31% ispitanika tvrdi da nije imalo izbora valute kredita. “Kao najčešći razlog za to ispitanici navode da im je prilikom procene kreditne sposobnosti bilo rečeno da su, radi uslova da rata ne prelazi 1/3 primanja, kreditno sposobni samo za kredit u CHF. Rate kredita s valutnom klauzulom u CHF zbog manjih su kamata tada bile niže nego rate za kredit s valutnom klauzulom u eurima u istom kunskom iznosu. Zbog toga je bilo moguće da je osoba koja je kreditno nesposobna za kredit u eurima, bila proglašena kreditno sposobnom za kredit u CHF. Takav način procene kreditne sposobnosti ukazuje na to da su banke svesno velikom broju građana plasirale izrazito rizične ‘kreditne proizvode'”.

Samo 6%  ljudi je uspelo da promeni uslove kredita

Samo 6%  ispitanika je u dogovoru s bankama uspelo, nakon potpisivanja prvog ugovora, izmeniti obveze u svoju korist. Najčešće su dužnici uspeli dobiti poček ili produženje roka otplate kredita, dok se kod 1% slučajeva prinudna naplata već dogodila. Ljudi koji su uzimali kredite u “švajcarcima” u proseku imaju između 30 i 39 godina, žive s decom te imaju prosečna ili nešto viša lična primanja o odnosu na hrvatski prosek. Najveći broj njih, je uzimalo stambene kredite u francima i to 2006. i 2007. godine.

“Upravo to je bilo razdoblje kada su banke propulzivno marketinški reklamirale stambene kredite kao ‘akcijske’ s povoljnim uslovima. Najveći broj stambenih kredita s valutnom klauzulom u CHF podignut je u Zagrebačkoj banci (30,4%), Hypo Alpe Adria banci (21,4%) i PBZ-u (19,1%)”. Oni koji imaju kredite u “švajcarcima” susreću se s dva glavna problema, a to su naglo povećanje rate i porast glavnice zbog čega im je nemoguće prebaciti kredit u drugu valutu, prodati stan ili promeniti banku.

“Dužnici su postali taoci situacije”

“Povećanjem glavnice dužnici su postali taoci situacije. Kod 51,7% ispitanika koji imaju stambeni kredit s valutnom klauzulom u švajcarskim francima radi se o povećanju mesečne rate između 1.000 i 2.000 kuna (prosek 1675,66 kuna, odnosno 50,94% u odnosu na početnu ratu) dok se u čak 31,9% slučajeva radi o povećanju većem od 2.000 kn”, pišu iz Udruženja Franak.

Najveći porast rate kredita dogodio se onima koji su novac pozajmili u Hypo banci te oni i najčešće izdvajaju više od 75% ukupnih prihoda domaćinstva na rate i češće im se događa da taj iznos pređe mesečna primanja. “Klijenti Hypo banke, češće u odnosu na klijente ostalih banaka, mogućnost da im se dogodi prinudna naplata procenjuju kao veliku i izrazito veliku (ili im se to već dogodilo)”, napominju iz Udruženja.

“S obzirom na to da banke imaju uvid u sva primanja preko računa, činjenicu da nekome na rate kredita kontinuirano odlazi preko tri četvrtine ličnih primanja banke bi trebale svakako uzimati u obzir kao alarm. Banke bi u ovakvim slučajevima zajedno s  klijentima trebale pokušati naći rešenje pre nego se dogodi najcrnji scenarijo”, pišu iz Udruženja Franak te stoga pozivaju banke na trenutno smanjenje previsokih kamatnih stopa, HNB na bolji nadzor kreditnog poslovanja banaka, a Vladu RH da hitno donese mere (uključujući Zakon o ličnom bankrotstvu) kojima će  prekinuti trend povećanja broja prinudne naplate nad domovima građana.

 

Izvor: Index.hr, 12.3.2012.