Klijent KBC banke nedavno je izdejstvovao sudsku odluku protiv te finansijske institucije zbog podizanja fiksne marže na stambeni kredit.
Sud je doneo presudu da je ništava odredba Ugovora o stambenom kreditu podignutom kod KBC banke indeksiranom u CHF valuti, kojoj banka sebi daje za pravo da koriguje kamatnu stopu u skladu sa promenom poslovnih akata banke, tj poslovne politike. Ta odredba je ništava po dva osnova. Prvi je neodredivost ugovorne obaveze, što praktično znači da banka nije smela jednostrano i samo na osnovu svoje volje, a bez precizno utvrđenih kriterijuma, da menja visinu početne marže. Prosto, banka je u ovom slučaju podigla maržu sa 1% na 3,5% (oktobar 2010) a mogla je da podigne i na 5.000%. Šta bi je u tome sprečilo? To je isto kao kada biste u prodavnici pazarili robu za 2.000 din, zatim otišli kući i sve to utrošili, a da vas mesec dana nakon toga zove prodavac i traži da mu doplatite još 1.000 din za sve to jer je rukovodstvo prodavnice upravo donelo odluku o poskupljenju.
Drugi osnov je kršenje načela dobrih poslovnih običaja, ravnopravnosti stranaka, savesnosti i poštenja, što je nastalo kao posledica iskorišćavanja ekonomski slabije strane (klijenta banke).
Oba osnova proističu iz Zakona o obligacionim odnosima, o čemu Udruženje Efektiva priča poslednjih meseci i na čemu je ova tužba, a i sama presuda bazirana. Banke jesu ugovarale takvu mogućnost i klijenti jesu to potpisivali ali to ne znači da je takvo ugovaranje po zakonu, a ova presuda samo potvrđuje naše ranije tvrdnje, među kojima je i ona da je Zakon o zaštiti korisnika finansijskih usluga samo detaljnija verzija Zakona o obligacionim odnosima koji su banke morale da poštuju. Tako je viceguverner NBS-a Mira Erić Jović više puta u svojim javnim nastupima isticala da je Zakonom o obligacionim odnosima zabranjeno sklapati ugovore koji sadrže obavezu klijenta koja nije određena ili odrediva, odnosno da nije dozvoljeno da se banka poziva na svoju poslovnu politiku ili promenjene tržišne uslove kako bi podigla kamate, jer takva vrsta obaveze za klijenta nikako ne može da bude odrediva, a to ova presuda i potvrđuje.
Smatramo da je ova presuda veliki korak napred u nastojanjima građana da povrate novac koji su im banke na taj način naplatile, a često se tu radi o ozbiljnim iznosima novca, po nekoj našoj dosadašnjoj evidenciji u proseku od 1.000 do 5.000 eura, u zavisnosti od banke i visine kredita. Da podsetimo, u Srbiji ima oko 35.000 stambenih CHF kredita u kojima su banke jednostrano podizale kamatnu stopu.
Udruženje Efektiva se neće zaustaviti na ovoj presudi već ćemo ići dalje u dokazivanju da su ništave odredbe po kojima banka isplaćuje kredit po srednjem, a naplaćuje ga po svom gornjem, prodajnom kursu, gde se takođe narušava jednakost uzajamnog davanja kao i odredivost obaveze, kao i u podnošenju krivičnih prijava protiv odgovornih lica u bankama koja su naredila jednostranu promenu kamatnih stopa i marži.
Svi koji žele da se bore za svoj novac mogu se obratiti Udruženju Efektiva za svu potrebnu stručnu i pravnu pomoć.