Od juče je počela primena Zakona o konverziji kredita u švajcarskim francima. Zbog velikog broja dužnika koji kontaktiraju udruženje Efektiva, tražeći savet oko primene Zakona (Lex specijalis), dajemo kratko uputstvo u vezi sa tim.
Prvo, ne postoji univerzalni stav niti savet oko mogućeg prihvatanja odredbi Zakona. Određeni broj korisnika ovih kredita je u dilemi, da li prihvatiti ili ne, da li se to isplati, da li je bolje tužiti itd.
Vrhovni kasacioni sud je 2.4.2019. zauzeo stav o ništavosti valutne klauzule u CHF. Ona bi se postigla u sudskom postupku u kom banka ne bi uspela da dokaže da je na jasan i precizan način upozorila dužnika na rizike zaduživanja u CHF valuti, kao i o podacima o sopstvenom zaduženju u ovoj valuti. Pošto u nebrojeno postupaka koje se uveliko vode pred sudovima u Srbiji, znamo da ni jedna banka ne može da ispuni oba zahteva istovremeno, uvereni smo da će sve banke gubiti sporove za utvrđenje ništavosti valutne klauzule.
Šta su posledice? Rezutat takve presude je konverzija kredita u evro kredit, ali po paritetu koji je važio na dan svake uplate, od početka otplate kredita. Time korisnik dobija određeni benefit, odnosno stvara mu se određena novčana razlika kao višak preplaćenog novca, koja bi mogla biti uračunata u umanjenje glavnice. Okvirna procena je da se na ovaj način ostvaruje dosta veća korist od primene Lexa, odnosno otpisa 38% TRENUTNOG duga. Korsnici kredita treba da znaju da se najveća kamata na bilo kom kreditu, otplaćuje upravo u prvoj polovini kredita, što znači da je glavni deo troška u tom smislu, većinski već plaćen banci.
Drugi deo okolnosti koji treba uzeti u obzir je kamata. Prihvatanjem Lexa i konverzijom postojećeg duga u evro, na dalje će se obračunavati kamata na evro kredit koja će se, po našoj proceni, kretati u rasponu od 2,5 do 3,4%. Dosta CHF korisnika, svoje kredite trenutno otplaćuje po kamatama koje se kreću od 0,3 do 4,5%. Oni koji kredit otplaćuju po kamati u rasponu od 0,3 do 1,7%, a ima dosta takvih ugovora, u kojima je kamata vezana za vrednost Libora, koji je negativan (oko -0,7 u ovom trenutku), svakako treba da uzmu u obzir i ovu okolnost, tj činjenicu da će im otpis od 38% umanjiti glavnicu, ali da će dva ili tri puta veća kamata poskupeti otpatu novog kredita.
Dalje, primena Lexa se svakako ne isplati korisnicima kojima je ostalo još par godina za otplatu kredita. Primer, kredit je uzet na 12 godina, 11 je plaćeno, ostalo je još godinu dana. U tom slučaju, prihvatanje umanjenja sadašnje glavnice je gotovo beznačajno, te se svakako daleko više isplati da se podnese tužba za utvrđenje ništavosti valutne klauzule ili raskid ugovora. Korisnicima kojima je ostalo još 10, 15 ili više godina, se prihvatanje Lexa više isplati, u poređenju sa prethodnim primerom, ali svakako bi tužbom dobili više.
Korisnici koji su imali delimične prevremene otplate, takođe mogu biti u grupi onih kojima se ne isplati primena Lexa. Imamo primer jednog člana koji je nedavno prodao roditeljsku kuću, kako bi sebi umanjio glavnicu, i banci uplatio inos od 20.000 evra. Da je sačekao primenu Zakona, od uplaćenih 20.000 evra, sačuvao bi 8.000 evra, tako da po njegovoj logici, tužba ima daleko veći smisao.
Zakon se odnosi i na one dužnike kojima je prodata nepokretnost, ali i dalje duguju banci određeni iznos novca. Primera je i tu dosta, ali okvirno se može reći da primena Lexa ne znači ništa nekome ko je ostao bez doma, i ko banci duguje još neki manji deo kredita.
Primena Zakona je krenula juče. U narednih 30 dana banke će dostaviti ponude svim dužnicima na koje se Zakon primenjuje. Od trenutka prijema ponude, oni imaju rok od 30 dana da se na istu izjasne.
Naš savet je da se sa tim ne žuri i da se iskoristi maksimalni rok za razmatranje svih doadašnjih činjenica, postojeće sudske prakse, ali i drugih okolnosti koje utuču na odluku. Ovih dana smo dobili nezvaničnu informaciju, iz vrlo pouzdanog izvora, da je Vrhovni kasacioni sud, potvrdio jednu pravnosnažnu presudu za raskid ugovora u korist dužnika, te očekujemo da ta odluka stigne i odmah ćemo je objaviti. Ako se ova informacija potvrdi, to će faktički biti i stav VKS po pitanju raskida ugovora zbog promenjenih okolnosti, pa će svi koji su u tužbama, ili koji u njih planiraju da uđu, moći sa ogromnom izvesnošću da računaju na uspeh sovjh sporova.
Na kraju, nekadašnji dužnici, koji nisu obuhvaćeni primenom Lexa (zatvoreni krediti u celosti, konvertovani u evro prihvatanjem modela NBS), imaju mogućnost da pokrenu tužbu za utvrđenje ništavosti valutne klauzule, sa velikom izvesnošću za uspeh postupka, s obzirom na pozitivan stav VKS po tom pitanju. Nekoliko naših članova je uveliko pokrenulo takve sporove, uz minimalne troškove sudske takse i veštačenja.
Odluka o prihvatanju odredbi Zakona je indivudualna i svako treba da je donese ceneći svoje interese. Svi kojima je potrebna pomoć i savet oko primene Zakona, istu mogu potražiti u udruženju Efektiva, na kontake sa ovog linka: https://efektiva.rs/kontakt/
Zakon o konverziji CHF kredita možete pročitati na ovom linku:
http://www.parlament.gov.rs/upload/archive/files/lat/pdf/zakoni/2019/1496-19%20-%20Lat..pdf