„Švajcarac” će tek zatresti Srbiju

Učenje lekcije o komercijalnom bankarstvu žitelje tranzicionih zemalja do sada je skupo koštalo. Još plaćaju svoju neukost i neobazrivost. Račun je u mnogima od njih postao tako papren da se i država umešala da pomogne, negde sa više a negde sa manje uspeha. U Srbiji, za sada, sve ostaje po starom. Nezadovoljnim klijentima ostaje da se oslone na Zakon o zaštiti korisnika finansijskih usluga koji se primenjuje od decembra.

Kako stvari stoje u komšiluku? Najdalje su otišli u Mađarskoj. Zbog teškoća u otplati stambenih zajmova indeksiranih u švajcarskim francima udruženje banaka i Vlada su lane postigli saglasnost o olakšicama. Klijentima je omogućeno da otplate kredit po povoljnijem kursu, a gubici koji su tako nastali podeljeni su između Vlade i banaka. Ove godine na snazi je sličan model, ali se pogodnosti ne odnose na ceo period otplate već je mera oročena na narednih pet godina. Rata koju klijent plaća će u tom periodu biti niža od one koja je dogovorena sa bankom pri zaključenju ugovora. Sada razliku između ove dve stope delom nadoknađuje Vlada a delom banka. Ova mera se ne primenjuje automatski već samo za klijente koji zatraže. U dogovoru je precizirano da će kod jačeg skoka franka država na sebe preuzeti taj deo gubitka.

U Hrvatskoj nisu bili ni blizu tako precizni kao Mađari. U memorandumu koji su lane bankari potpisali sa Vladom opet su „švajcarci” bili glavna tema. Dogovoreno je da se produže rokovi otplate i to najviše do 75 godine života korisnika kredita. Banke su se obavezale da će skratiti rokove ovako produženih zajmova kada franak padne i klijent to zatraži. Bankari su se obavezali i da će to raditi bez naknade.

Kakav je sve imalo epilog najbolje se može videti u medijima ovih dana. A naslov koji sve odslikava je „Afera franak tek počinje”. Udruženje potrošača pokrenulo je spor protiv banaka zbog promenjive kamate. Banke su ih povećale a rate su porasle od 35 do 100 odsto Ova muka muči 120.000 građana bivše SFRJ republike. Građani su se organizovali i podigli tužbu. Rasplet se očekuje na sudu.

Ista muka muči i 30.000 srpskih klijenata. Banke kod kojih su zaduženi su različite, a zajedničko za njih je da su zbog teškoća vezanih za rast franka i promena kamata podigli tužbe. Četiri su već rešene pozitivno u korist klijenata. U Crnoj Gori je centralna banka predložila bankarima da do oktobra smanje kamate. Ukoliko to ne učine ona će ih propisati.

U banakrskom sistemu Srbije a u skladu sa našim propisima Narodna banka nema mogućnost da ograničava bankarske kamate direktno. Banke stope određuju u skladu sa svojom poslovnom politikom.

Domaći dužnici dobili su početkom decembra zakon o zaštiti korisnika finansijskih usluga, a koji štiti brojna prava. Kamate nisu ograničene ali moraju se tako koncipirati da budu odredive. Odnosno ako nije fiksna mora biti vezana za presek evropskih kamatnih
stopa, euribor, referentnu stopu NBS ili kretanje cena na malo. Od lane više nema kredita koji su indeksirani u francima ili drugoj valuti. Zadužuje se u dinarima i indeksirano u evrima.

Treba li učiniti nešto više?

– Mislim da bi NBS mogla da obrati pažnju na banakrsku maržu. To je ona razlika u stopama imeđu novca na koji banke plaćaju kamatu i dela po kome one ta sredstva plasiraju – objašnjava međunarodni konsultant Milan Kovačević. – Tu bi bila dobrodošla dodatna regulativa.

Očigledno, države su shvatile da će banke itekako iskristiti mogućnost za dodatnu zaradu zbog neukosti klijenta pa su se tu umešale, da pomognu i spreče veću štetu. Najbolje je kada se postigne dogovor i pritekne u pomoć kao u mađarskom slučaju. A da su i bez pomoći vlade oštećeni počeli da traže pravdu pokazuju podaci iz NBS. Oni su za pola godine primene zakona o zaštiti dobili 70 odsto više prigovora nego lane.

Očigledno svi u regonu učimo lekciju o pozajmljivanju novca ali dosta sporo i dosta skupo. Dobro je kada država hoće da pomogne i nađe zajednički jezik sa bankarima. A još je bolje što su građani počeli da se sami organizuju i tuže bakne preko svojih udruženja. Pravi pogodak će biti kada bez pomoći država i vlada mogu da se izbore za svoja prava. To će biti i signal za banke da se priklone dobrim poslovnim običajima. Bankarski sektor je još dosta tvrd i ne pristaje na nagodbi ni kod nas kao ni u Hrvatskoj.

– Pokretanje kolektivne tužbe u Hrvatskoj i ove četiri presude u Srbiji u korist klijenata mnogo znače. To je zbir znanja i iskustva koji će nam pomoći da vratimo novac koji je nezakonito oduzet – kaže Dejan Gavrilović iz udruženja bankarskih klijenata” Efektiva„.

 

Izvor: Dnevnik, 16.7.2012.