Prodaja polovnih automobila potrošačima „u viđenom stanju“ pravno je nemoguća, a njeno oglašavanje ili ugovaranje predstavlja – zakonski prekršaj.
Kada autoplacevi prodaju polovne automobile „u viđenom stanju“, moraju strogo voditi računa o tome kome prodaju takvu robu, jer za fizička lica važe posebna pravila, u odnocu na druge vrste kupaca (preduzetnici, poljoprivrednici, pravna lica).
Autoplacevi su mesta na kojima možete kupiti polovna kola. Autoplacevi se otkupom i prodajom polovnih kola bave profesionalno, iz zanata, a kada se time bave legalno, registrovani su kod Agencije za privredne registre kao preduzetničke radnje ili kao društva sa ograničenom odgovornošću. Kada prodaju polovna kola fizičkim licima, legalni autoplacevi imaju status trgovca u smislu Zakona o zaštiti potrošača, što znači, pored ostalog, da imaju zakonsku obavezu da potpuno obaveštavaju kupce-potrošače, da imaju obavezu da postupaju po reklamacijama i da su odgovorni za saobraznost robe, nezavisno od toga da li je ona polovna, tj da li autoplac prodaje polovna kola sa nekakvim garantnim listom ili „u viđenom stanju“.
Povod ovom tekstu je upravo to što autoplacevi kao profesionalni trgovci-prodavci oglašavaju prodaju kola „u viđenom stanju“, što implicira da tu nikakve garancije nema, i da „ono što si kupio to si i dobio.“ To, pod određenim zakonskim uslovima može da prođe kad je kupac preduzetnik, poljoprivrednik ili pravno lice, ali nikako ne može da prođe kada je kupac fizičko lice, tj kada od profesionalnog prodavca kupuje polovna kola u svojstvu potrošača – dakle, za svoje lične potrebe.
SAOBRAZNOST PROTIV „VIĐENOG STANJA“
Kada profesionalni prodavac prodaje polovna kola potrošaču bez garancije, oglašavajući ili ugovarajući njihovu prodaju u „viđenom stanju“, ona i dalje idu uz jednu posebnu vrstu garancije. Ta garancija je zakonska, potiče iz članova 49-52 Zakona o zaštiti potrošača (ZZP), i zove se saobraznost.
Svaki profesionalni trgovac odgovara potrošaču za saobraznost isporučene robe pune dve godine, svidelo se to trgovcu ili ne. Tako je naredio zakon, napravljen na osnovu direktiva Evropske unije, a u terminologiji Evropske unije izraz za saobraznost je „legal guarantee“, što znači zakonska garancija. Trgovac ne može da je isključi, ne može da je ograniči, a potrošač ne može da je se odrekne. Zato uzalud autoplacevima svako oglašavanje ili stavljanje ugovornih klauzula da se polovna kola prodaju u „viđenom stanju“, u smislu da za njih ne postoji nikakva odgovornost prodavca.
Sledstveno tome, svaki legalni autoplac koji oglašava ili ugovara prodaju „u viđenom stanju“ a pri tome ne pravi jasnu razliku između kupaca koji su preduzetnici, poljprivrednici odnosno pravna lica, i kupaca koji su potrošači, tj fizička lica, čini zakonski prekršaj jer potrošače dovodi u zabludu da im kao prodavac ne odgovara ni za kakve materijalne nedostatke kupljenih „polovnjaka“.
Prekršaj se ovde sastoji i u kršenju obaveze potpunog predugovornog informisanja potrošača (član 12 ZZP), i u sprovođenju nepoštene, tj obmanjujuće poslovne prakse nad potrošačima (članovi 16-20 ZZP). Za ove prekršaje nadležna je tržišna inspekcija (član 185 ZZP), a izričito su predviđeni članovima 187 (nepoštena poslovna praksa) i 188 (neobaveštavanje potrošača) ZZP. Sve što prodavac postigne nepoštenom poslovnom praksom ništavo je (član 16 ZZP), a ono što postigne na osnovu propusta u predugovornom informisanju podložno je poništavanju u roku od godinu dana od dana zaključenja ugovora (član 12 ZZP).
POSEBNA PRAVILA ZA POTROŠAČE KOJI KUPUJU POLOVNA KOLA
Kod prodaje polovnih proizvoda, Zakon o zaštiti potrošača predviđa da rok odgovornosti prodavca za saobraznost robe može trajati kraće od dve godine, ali ne i kraće od godinu dana, i da se to skraćenje mora ugovoriti. Dakle, ako ništa nije ugovoreno, rok saobraznosti je regularan – traje dve godine.
Član 52 Zakona o zaštiti potrošača kaže: „Prodavac je odgovoran za nesaobraznost robe ugovoru koja se pojavi u roku od dve godine od dana prelaska rizika na potrošača. Ako nesaobraznost nastane u roku od šest meseci od dana prelaska rizika na potrošača, pretpostavlja se da je nesaobraznost postojala u trenutku prelaska rizika, osim ako je to u suprotnosti sa prirodom robe i prirodom određene nesaobraznosti. Teret dokazivanja da nije postojala nesaobraznost snosi prodavac. Kod prodaje polovne robe, može se ugovoriti kraći rok u kome prodavac odgovara za nesaobraznost, koji ne može biti kraći od jedne godine.“
KUPOVINA POLOVNJAKA „U VIĐENOM STANJU“ – PRAVILA ZA KUPCE KOJI NISU POTROŠAČI
Što se tiče kupaca koji nisu potrošači, oni, kad na autoplacu kupe robu „u viđenom stanju“ uživaju zaštitu na osnovu Zakona o obligacionim odnosima (ZOO), a koja se tiče odgovornosti prodavca za materijalne nedostatke (članovi 478-500 ZOO).
Odgovornost za materijalne nedostatke ima niz sličnih pravila kao odgovornost za saobraznost. Zapravo, odgovornost profesionalnog prodavca za saobraznost robe iz Zakona o zaštiti potrošača je nadogradnja pravila odgovornosti prodavaca za materijalne nedostatke robe iz Zakona o obligacionim odnosima, s tim što traje duže i predviđa stroža i detaljnija pravila za prodavca. Skrećemo pažnju da Zakon o obligacionim odnosima ne pravi razliku između prodavca kao profesionalca i prodavaca koji su fizička lica. Dakle, tim pravilima podležu i oni koji se prodajom robe bave neregistrovano, „divlje.“
Kada se materijalni nedostatak sastoji iz vidljivih nedostataka stvari, pravila su ista nezavisno od toga da li robu – konkretno polovni automobil – kupuje potrošač ili druga vrsta kupca (preduzetnik, zemljoradnik, pravno lice). Ona su sadržana u članu 481 ZOO, a njegovi stavovi 1 i 2, koji su relevantni za našu priču, glase:
- Kupac je dužan da primljenu stvar na uobičajeni način pregleda ili je da na pregled, čim je to prema redovnom toku stvari moguće, i da o vidljivim nedostacima obavesti prodavca u roku od osam dana, a kod ugovora u privredi bez odlaganja, inače gubi pravo koje mu po tom osnovu pripada (član 481 stav 1 ZOO).
- Kad je pregled izvršen u prisustvu obeju strana, kupac je dužan svoje primedbe zbog vidljivih nedostataka saopštiti prodavcu odmah, inače gubi pravo koje mu po tom osnovu pripada (član 481 stav 2 ZOO).
Najuočljivija razlika u zaštiti kupaca postoji, pak, kod skrivenih nedostataka.
Kada je kupac potrošač, skriveni nedostaci su po Zakonu o zaštiti potrošača element (ne)saobraznosti, i za njih prodavac odgovara pune dve godine od trenutka kada je potrošač primio kupljenu stvar, i ne može ugovorom da isključi svoju odgovornost, niti kupac-potrošač može da se odrekne svojih prava po osnovu saobraznosti. Kao što smo napomenuli, kod polovne robe se jedino može ugovoriti skraćenje roka odgovornosti prodavca za saobraznost sa dve godine na ne manje od godinu dana.
Kada je kupac preduzetnik, zemljoradnik ili pravno lice, na njega se, međutim, primenjuju nepovoljnija pravila Zakona o obligacionim odnosima o materijalnim nedostacima koja glase:
- Kad se posle prijema stvari od strane kupca pokaže da stvar ima neki nedostatak koji se nije mogao otkriti uobičajenim pregledom prilikom preuzimanja stvari (skriveni nedostatak), kupac je dužan, pod pretnjom gubitka prava, da o tom nedostatku obavesti prodavca u roku od osam dana računajući od dana kad je nedostatak otkrio, a kod ugovora u privredi bez odlaganja (član 481 stav 1 ZOO).
- Prodavac ne odgovara za nedostatke koji se pokažu pošto protekne šest meseci od predaje stvari, izuzev kad je ugovorom određen duži rok (član 481 stav 2 ZOO).
- Kupac ne gubi pravo da se pozove na neki nedostatak i kad nije izvršio svoju obavezu da stvar pregleda bez odlaganja, ili obavezu da u određenom roku obavesti prodavca o postojanju nedostatka, kao i kad se nedostatak pokazao tek po proteku šest meseci od predaje stvari, ako je taj nedostatak bio poznat prodavcu ili mu nije mogao ostati nepoznat (član 485 ZOO).
- Ugovarači mogu ograničiti ili sasvim isključiti prodavčevu odgovornost za materijalne nedostatke stvari (član 486 stav 1 ZOO).
- Odredba ugovora o ograničenju ili isključenju odgovornosti za nedostatke stvari ništava je ako je nedostatak bio poznat prodavcu, a on o njemu nije obavestio kupca, kao i kad je prodavac nametnuo tu odredbu koristeći svoj poseban monopolski položaj (član 486 stav 2 ZOO).
- Kupac koji se odrekao prava da raskine ugovor zbog nedostatka stvari zadržava ostala prava zbog tih nedostataka (član 486 stav 3 ZOO).
Dakle, kod skrivenih nedostataka po klasičnim pravilima ZOO postoji objektivni rok od šest meseci u kojem kupac može da se kod prodavca pozove na taj nedostatak, osim ako ugovorom nije predviđen duži rok, a postoji i subjektivni rok od osam dana koji počinje da teče od trenutka kada je kupac saznao za nedostatak. Tu je, jasno, potrošač kao kupac u ogromnoj prednosti nad drugim vrstama kupaca koji pribavljaju robu od profesionalnih prodavaca.
Dalje, odgovornost za skrivene nedostatke kao vrstu materijalnih nedostataka može da se ograniči ili isključi ugovorom – čuvena kupovina polovnjaka „u viđenom stanju“ – ali bi takva odredba bila ništava ako bi profesionalni prodavac polovnjaka znao za skriveni nedostatak robe a prećutao ga je kupcu koji je preduzetnik, zemljoradnik ili pravno lice, ili ako bi prodavac takvu odredbu nametnuo koristeći svoj monopolski položaj.
Na posletku, ako se kupac, koji nije potrošač, odrekne prava da raskine ugovor zbog skrivenih nedostataka robe, on ne može da se odrekne ostalih prava zbog tih nedostataka.
Iako Zakon o obligacionim odnosima kod pravila o materijalnim nedostacima ne pravi razliku između prodavaca, tj onih koji su „obična“ fizička lica i onih koji se prodajom bave profesionalno (preduzetnici, pravna lica), valja imati na umu da je za prodavce-profesionalce predviđen povišen stepen odgovornosti u izvršavanju obaveza u članu 18 stav 2 ZOO, koji glasi: „Strana u obligacionom odnosu dužna je da u izvršavanju obaveze iz svoje profesionalne delatnosti postupa s povećanom pažnjom, prema pravilima struke i običajima (pažnja dobrog stručnjaka).“
KUPOVINA POLOVNJAKA OD FIZIČKOG LICA
Napominjemo da se pravila iz Zakona o obligacionim odnosima i materijalnim nedostacima primenjuju i onda kada fizičko lice kupuje polovne automobile od drugog fizičkog lica. To isto važi i kad je kupac preduzetnik, zemljoradnik ili pravno lice.
Napisao: Jovan Ristić, pravnik u udruženju Efektiva