Kako domaći mediji javljaju a Službeni glasnik Republike Srbije br 15/2023 potvrđuje, cene u sklopu javnoizvršiteljske tarife otišle su naviše.
To je učinjeno odlukom ministarke pravde Maje Popović, koja je po Zakonu o izvršenju i obezbeđenju jedina ovlašćena da ovu tarifu propisuje, i samim tim da je menja.
Možemo se ljutiti na ministarku, ali ona to nije učinila sama od sebe. Izvan šire javnosti već neko vreme se priča o svojevrsnoj krizi među izvršiteljima, iako znamo da se generalno radi o vrlo lukrativnoj profesiji. Da nije lukrativna, ne bi u nju bežale bivše sudije i bivši advokati, nezadovoljni ranijim primanjima. Ali navodno su se vremena promenila, pa se sada šuška da neki izvršitelji razmišljaju o tome da pređu u advokate.
Teška vremena prijatelju moj, đavo ih odnio, pevali su Neki to vole vruće.
Naravno, svima su teška vremena i svi mi imamo neke svoje tužne priče, a dobra stara inflacija – za koju se predstavnici javnoizvršiteljske profesije hvataju u medijskim nastupima kako bi opravdali poskupljenja u tarifi – dežurni je krivac za sve. Inflacije je izgovor svakom trgovcu i proizvođaču koji želi da podigne cene. „Poskupljuje sve, a i svi oko mene to rade, pa što ne bih malo i ja.“ Bilo bi sjajno kad bi obični ljudi mogli da kažu: „Poskupljuje sve, pa daj da ja sebi povećam platu.“ Al’ to samo u bajkama.
Da vidimo šta je tačno u Javnoizvršiteljskoj tarifi poskupelo, i za koliko?
Konkretno, za 20 odsto, to jest sa 120 dinara (bez PDV-a) na 150 dinara (bez PDV-a) uvećana je vrednost boda od kojeg zavise iznosi (1) izvršiteljske naknade za pripremanje, vođenje i arhiviranje predmeta, (2) izvršiteljske naknade za uspešnost sprovođenja izvršenja i (3) izvršiteljskih naknada za pojedinačne radnje, među kojima su lična dostava rešenja izvršnom dužniku, isticanje na oglasnu tablu, dostavljanje pismena poštom, pribavljanje podataka od državnih organa i imalaca javnih ovkašćenja, fotokopiranje spisa predmeta, izdavanje potvrda i uverenja, itd.
Konstatujemo da se, uz jedan izuzetak, nisu promenili iznosi naknada izraženi u bodovima, niti su se promenili procenti tamo gde se iznos naknade utvrđuje u procentima. Deluje utešno, ali nije. Kad se promeni vrednost boda praktično sve naknade u tarifi poskupljuju.
Što se tog jednog izuzetka tiče, iako je naizgled mali, on uopšte nije beznačajan u konačnom iznosu sume za plaćanje po osnovu izvršiteljskih naknada. Radi se o naknadi za dostavljanje poštom strankama, učesnicima u postupku, sudu, državnim organima, pravnim licima, preduzetnicima i imaocima javnih ovlašćenja. Povećan je, naime, bodovni iznos ove naknade, koja se u jednom predmetu – u zavisnosti od faze postupka i broja subjekata kojima se pismena dostavljaju poštom – može javiti više puta, pa na poskupljenje te naknade ne utiče samo uvećana vrednost boda već i uvećan broj bodova koji čini njen iznos. Po ranijoj tarifi, naknada za dostavu poštom je iznosila 2,5 bodova a sada iznosi 3,5 bodova. Dakle, za poštansku dostavu više se neće plaćati 300 dinara bez PDV-a (120 dinara x 2,5 bodova) već 525 dinara bez PDV-a (150 x 3,5 dinara). To je poskupljenje od 75 odsto, i odnosi se na dostavu samo jednog podneska.
Usput, kao razlog za poskupljenje ove naknade navodi se nedavno podizanje cena poštanskih usluga. Ali se ne navodi da je razlika između redovne (poštanske) i izvršiteljske cene slanja pismena poštom bila i ostala krupna, čak i sa novim cenama slanja preporučenih i drugih pisama koje je objavila PTT Srbija (https://www.euronews.rs/biznis/novac/79535/novi-cenovnik-usluga-u-unutrasnjem-postanskom-saobracaju-za-pismo-najmanje-48-za-poziv-za-glasanje-10-dinara/vest).
Kome će ovo poskupljenje da donese korist? Naravno, javnim izvršiteljima. A profitiraće i država – po osnovu za 20 odsto uvećane osnovice za PDV.
Kome će ovo poskupljenje da naškodi? Naravno, izvršnom dužniku, koji konačno snosi sve troškove izvršnog postupka uključujući naknade koje je izvršni poverilac morao da plati javnom izvršitelju. Što nas dovodi do činjenice da će poskupljenje da naškodi i izvršnom poveriocu, koji će sada morati da plati više da bi došao do pravde. Lako se izgubi iz vida da poverioci nisu samo svemoćna javna preduzeća. To mogu biti i obični građani, čiji džep u proseku nije naročito dubok. Oni će kao poverioci morati da izdvoje više novca na ime predujma javnom izvršitelju, a izvršni poverilac po tarifniku predujmljuje: (1) naknadu za pripremanje, vođenje i arhiviranje predmeta, (2) sve one naknade za preduzimanje pojedinačnih radnji uključujući dostavljanje pismena poštom, (3) naknadu za stvarne troškove izvršnog postupka, a u nekim slučajevima – koji zbog protivurečnih odredbi same tarife nisu precizirani – i (4) naknadu za uspešno sprovođenje izvršnog postupka. Dakle, od četiri stavke sa ovog spiska, tri se oslanjaju na bodovni sistem, a među njima je i naknada za dostavljanje pismena poštom kod koje je uvećan bodovni iznos. Pri svemu tome, u zavisnosti od faze i kompleksnosti izvršnog postupka, postojanja i dostupnosti dužnikove imovine, kao i spremnosti izvršnog dužnika da plati dug u roku za dobrovoljno plaćanje zavisi i broj predujama koje će poverilac morati da plati kako bi mašinerija javnoizvršiteljskog sprovođenja izvršenja mogla da radi za njega…
Ako je za neku utehu, nova javnoizvršiteljska tarifa neće se primenjivati retroaktivno već će se primenjivati samo na izvršne postupke koji budu pokrenuti posle njenog stupanja na snagu.
Predstavnici javnoizvršiteljske profesije ovih dana preko medija savetuju dužnike da plaćaju račune na vreme, jer im je to, navodno, najbolji način da izbegnu prinudnu naplatu a samim tim i primenu nove, skuplje tarife. A nama se čini da je ipak najbolji način da se ovo ne dešava – poboljšanje ekonomske klime u zemlji, jer nisu građani pokrenuli ovu sumanutu inflaciju, i teško da oni mogu biti krivi za upadanje u tzv dužničku spiralu: situaciju kada im zbog pokrenutog izvršnog postupka budu umanjena ionako mizerna primanja koja su dodatno obezvređena inflacijom, što generiše nove dugove i nove izvršne postupke. Nagledali smo se takvih slučajeva, u kojima za izvršenje na plati ili penziji potrošača u redu čeka pet ili šest izvršitelja, namirujući potraživanja za isto komunalno preduzeće koje utužuje potrošače na samo nekoliko meseci – kao na pokretnoj traci.
Mnogo bismo više voleli da se Javnoizvršiteljska tarifa izmeni tamo gde stvarno treba da se izmeni, u smislu da se precizira šta se tačno i kad predujmljuje, da ne bismo imali sadašnju situaciju da zbog kolizije normi u samoj tarifi (videti naš članak https://efektiva.rs/aktuelnosti-efektiva/potrosaci-aktuelnosti/troskovi-izvrsnog-postupka-i-izvrsiteljske-naknade/) praksa izvršitelja rešava pitanje da li se i kada predujmljuje naknada za uspešnost sprovođenja izvršenja. I valjalo bi jasno razdvojiti pojam „troška“ od pojma „naknade“ u smislu izvora izvršiteljeve zarade. I valjalo bi pozabaviti se svrhom i smislom tzv naknade za pripremanje, vođenje i arhiviranje predmeta, za koju nam nije najjasnije čemu služi, a koja se delom podudara sa naknadom za sastavljanje raznih rešenja i zaključaka – jer sastavljanje akata svakako spada u vođenje predmeta.
Za razliku od Zakona o izvršenju i obezbeđenju, Javnoizvršiteljska tarifa nikada nije bila predmet skupštinske ili druge javne rasprave, a mi ne vidimo nijedan valjan razlog zbog kojeg se ovaj socijalno osetljivi akt – koji određuje koliko će vođenje izvršnog postupka koštati strane u postupku – izuzima od prava javnosti da utiče na njegovu sadržinu i da time uspostavi kakvu-takvu ravnotežu između interesa građana i interesa javnoizvršiteljske profesije.
Napisao: Jovan Ristić, pravnik u udruženju Efektiva