Još jedan svetski dan potrošača u Srbiji protiče u potpunoj obespravljenosti domaćih potrošača.
Koliko su prava potrošača u Srbiji unazađena, pokazuje i prošlonedeljni primer seminara koji je održan u Rimu, kom su prisustvovali i predstavnici ministarstva trgovine. Iza kulisa je ostalo zapažanje o začuđenosti italijanskih zaštitnika potrošača, obespravljenošću potrošača u Srbiji, kao i obrnuto, naših predstavnika nivoom prava italijanskih potrošača. Na žalost, predstavnici našeg ministarstva su tamo otišli da vide Rim, ne i da donesu neko pozitivno iskustvo.
Kako je i Ustavom RS predviđeno, stečena prava mogu samo da se unapređuju, što znači da sa svakim novim izmenama Zakona o zaštiti potrošača, prava potrošača mogu biti samo veća i bolja. Međutim, Srbija je i tu izolovani slučaj, pa su poslednjih izmenama ZZP, prava potrošača u nekim delovima derogirana.
Kao i svake godine, opšta ocena javnosti, naročito stručnog dela koji nije u direktnoj vezi sa interesima trgovaca, je da je ZZP dobar zakon, ali realno, mrtvo slovo na papiru. Godinama unazad, potrošače muče isti, nerešivi problemi. I to zna svako ko je probao da zameni obuću raspalu posle mesec dana nošenja, tehniku koja se pokvari posle 15 dana upotrebe, ili je probao, da u skladu sa Zakonom, raskine ugovor sa mobilnim ili kablovskim operatorom.
O problemima sa komunalnim preduzećima je nepotrebno i pričati, jer sudovi i nadležni organi, aktivno pružaju podršku nezakonitim radnjama. Tako je nemoguće otkačiti se sa centralnog grejanja, usluga parkiranja, preko tzv dnevne karte, potrošača koji propusti da plati jedan sat od 40-50 din, na kraju postupka to izađe 15.000 din, računi za struju su netransparentni, voda se plaća paušalno, nekada kao da je stan od 30m2 zapravo bazen iste površine. Grejanja u oktobru prošle godine nije bilo, beogradska toplana ga je uredno naplatila i novac ne želi da vrati.
Izboriti se za svoje pravo, u napred navedenim situacijama je gotovo nemoguće. Ne postoji organ, institucija ili sud, koji na brz i efikasan način mogu da reše nastali problem. Tržišnoj inspekciji je bitno da je trgovac na reklamaciju odgovorio u roku. Šta je odgovorio, u to se ne zalazi. Novouvedena medijacija je samo korak više, koji potvrđuje bespomoćnost sistema zaštite potrošača, u kom medijator nema nikakve ingerencije, već služi samo kako bi potrošaču uručio već dobijeni negativni odgovor na reklamaciju. Potrošački sporovi, koji bi prema odredbama Zakona o parničnom postupku, trebalo da se rešavaju po ubrzanom postupku i bez plaćanja sudske takse, godinama se razvlaće po sudovima, a nije mali broj primera u kojima sud čak odredi plaćanje sudske takse, iako je odredbama ZZP predviđeno da se ona ne plaća. Preostaje javna osuda.
Više od decenije unazad, niko ne pamti za neki veći slučaj iz medija u kom je saopšteno da je Tržična inspekcija kaznila nekog krupnog trgovca ili pružaoca usluge, zbog bilo kakvog prekršaja. Takođe, ni od nadležnog ministrstva gotovo da nema sličnih aktivnosti. Naše prijave za povredu kolektivnih interesa potrošača, protiv EPS i toplane iz Pančeva, stoje u fiokama Odeljenja za zaštitu potrošača pri ministarstvu trgovine, skoro 3 godine, a da se ročišta ne zakazuju, niti ima epiloga.
Prošle godine, turističke agencije su na nezakonitoj naplati doplate za gorivo, od putnika uzele oko 10 mil evra. Nekoliko puta smo se obraćali nadležnom ministarstvu molbom da pruže precizno tumačenje ove pojave. Odgovor nikada nismo dobili, niti je ministarstvo javno oglasilo. Turistička inspekcija je tek krajem letnje sezone počela da donosi rešenja koja potvrđuju da su agencije pokrale putnike, ali kazne i javne osude, kao ni naloga da se svim oštećenim putnicima vrati novac, nije bilo.
Svemu tome doprinose i paradržavna udruženja potrošača, koja često aminuju nezakonite poteze, uglavnom komunalnih preduzeća, jer učestvuju u radu komisija za rešavanje reklamacija potrošača, u kojima su plaćeni od tog istog JKP, kome treba da saopšte da krši Zakon.
Kada se to sve sabere, a sve to znaju i trgovci, lako im je da shvate da su zaštićeni i da mogu da se ponašaju kako žele, jer kazna izostaje. I dok je tako, prava potrošača postoje samo u samopohvalama predstavnika ministarstva, dok je sa realnošću upoznata većina građana koja je nekada probala da reklamira patike, uređaj, uslugu ili račun za komunalije.