Opomene za dugovanja-advokatski trošak!

Često dobijamo prijave potrošača, prema kojima trgovci, uglavnom komunalna preduzeća, angažuju advokate za pisanje opomena, ili im prodaju svoja potraživanja. Advokati te opomene pokušavaju da naplate od potrošača, u iznosu od 4.500 din.

Članom 12. stav 5. Zakona o zaštiti potrošača, zabranjeno je naplaćivanje izdavanja i slanja opomene o dugovanju:

Zabranjeno je naplaćivanje izdavanja i slanja opomena potrošaču radi naplate dospelih novčanih potraživanja.

Članom 160. ZZP, predviđena je novčana kazna u rasponu od 300.000 do 2 miliona dinara, za trgovca koji prekrši zabranu iz člana 12.

Dakle, prema Zakonu, potrošač nema obavezu da plati bilo kakvu opomenu, naročito ako se uzme u obzir da se ovde radi o postupku vansudskog namirenja potraživanja, u kom poverilac svojom voljom i izborom, angažuje advokata za pisanje opomene, i istog treba da plati. Treba uzeti u obzir da sva komunalna preduzeća imaju svoje pravne službe, pa je angažovanje advokata samo u svrhu dodatnog i nepotrebnog opterećenja potrošača.

Potrošač ima obavezu da plati glavni dug koji ima prema poveriocu, jer ako ne plati, protiv njega može biti pokrenut postupak prinudne naplate, koji uključuje dodatne troškove koji padaju na njegov teret.

VAŽNO: Ne postoji način niti zakonski osnov, da poverilac i angažovani advokat prinudnim putem od potrošača naplate trošak opomene, jer je advokata angažovao upravo poverilac, i ako advokat ima neka potraživanja, on ih može naplatiti samo od svog nalogodavca (komunalno preduzeće)! Isti je slučaj i kada je došlo do otkupa potraživanja od strane neke firme ili advokatske kancelarije!

Znači, slanje opomene PRED UTUŽENJE, spada u VANSUDSKI postupak pokušaja naplate potraživanja, u kom potrošač NEMA OBAVEZU plaćanja troškova advokata poverioca, ili firme i advokata koji su otkupili to potraživanje.

Dokaz za to su mnogobrojni slučajevi u kojima smo potrošače posavetovali na identičan način, tj da plate glavni dug a opomenu ne, i nikada ni jedan potrošač zbog toga nije tužen, jer kao što smo rekli, ne postoji zakonski osnov za to!

NAPOMENA: Gore napisano ne važi u postupcima koje pokreće izvršitelj ili koji su na sudu. U tim postupcima, potrošač plaća troškove izvršenja i suđenja, ako spor izgubi!

Gore napisano važi samo u postupku pre utuženja, kada poverilac, preko advokata pokušava da naplati dug bez tužbe!