Prema novoj Uredbi o uslovima isporuke i snabdevanja električnom energijom, račun za struju mora da sadrži uplatnicu sa podacima o broju tog računa i obračunskom periodu za koji je on izdat, a novi vlasnik nekretnine ne može biti sprečavan da sklopi ugovor o snabdevanju ako dugovi za struju prethodnog vlasnika nisu plaćeni.
To je ogroman poraz Elektroprivrede Srbije i vetar u leđa potrošačkm organizacijama Republička unija potrošača i Efektiva, koje već dugo traže da se EPS onemogući u tome da, služeći se svojim neobeleženim uplatnicama i uvek istim pozivom na broj, knjiži uplate potrošača kako on hoće, da mesečne račune koristi, mimo njihove zakonske namene, za naplatu ukupnih sabranih dospelih potraživanja iz više meseci, uz izbegavanje primene pravila zastarevanja, kao i da ucenjuje nove vlasnike nekretnina zahtevom da izmire dugove ranijeg vlasnika kako bi mogli da zaključe ugovor o snabdevanju i električno brojilo prevedu na sebe. Ovo uslovljavanje je primenjivano i na naslednike umrlog vlasnika nekretnine, iako u ostavinu po Zakonu o nasleđivanju ulaze i dugovi – uključujući dug za električnu energiju.
Ono što je veoma zanimljivo jeste da navedene izmene i dopune Uredbe, do kojih je došlo u septembru 2023. godine, nisu spominjane u saopštenjima Vlade Srbije i resornog ministarstva energetike, što se lako može proveriti na internetu, a EPS ni posle šest meseci od stupanja Uredbe na snagu nije izmenio izgled svojih uplatnica.
Osnovano sumnjamo da je do izmena i dopuna došlo uz pritisak Evropske unije, nakon niza pokušaja pojedinaca, ali i potrošačkih organizacija među kojima je Efektiva, da se izmene u računima i prestanak uslovljavanja novih vlasnika nekretnina izdejstvuju u postupcima pred nadležnim organima Republike Srbije – Ministarstvom trgovine odnosno Ustavnim sudom Srbije. Ti organi su ili donosili odluke u korist Vlade Srbije i EPS-a (Ustavni sud) ili prosto ćute (Ministarstvo trgovine). Međutim, tiha voda i javne prozivke na kraju su odronili breg.
ŠTA JE TAČNO IZMENJENO
U Uredbu, koju je Vlada Srbije dramatično izmenila u jesen 2023. godine, ubačena je potpuno nova odredba (član 75 stav 7) koja glasi: „Uz račun se prilaže uplatnica koja sadrži podatak o broju računa i obračunskom periodu za koji je račun izdat, za krajnje kupce na garantovanom snabdevanju.“
Iz Uredbe je izbačena višestruko sporna odredba (nekadašnji član 62 stav 6) koja je glasila: „Ukoliko novi vlasnik podnese dokaze o promeni vlasništva na objektu i dokaz o izmirenju računa na ime obaveza do dana očitavanja stanja na brojilu električne energije, može da zaključi ugovor o prodaji i ugovor o pristupu sistemu.“ Ona je zamenjena novom odredbom (član 47 stav 4): „Neizmirene obaveze prethodnog vlasnika objekta ne mogu biti smetnja da novi vlasnik zaključi ugovor o snabdevanju i ugovor o pristupu sistemu.“
Ovim izmenama stvoreni su uslovi da se računi za struju i pripadajuće uplatnice, a sledstveno tome i opomena pred obustavu pružanja usluge i opomena pred utuženje, konačno upodobe sa Zakonom o zaštiti potrošača, Zakonom o obligacionim odnosima, Zakonom o energetici i dobrim poslovnim običajima drugih pružalaca usluga od opšteg ekonomskog interesa (pored struje to su komunalne i telekomunikacione usluge).
Takođe, novom sopstveniku nekretnine napokon je i Uredbom potvrđeno njegovo zakonsko pravo da nevezano za prethodnikova dugovanja zaključi sa EPS-om ugovor o elektrosnabdevanju. To mu je Vlada Srbije kroz raniju Uredbu tako dugo i uporno negirala – suprotno Ustavu Srbije, Zakonu o osnovama svojinskopravnih odnosa, Zakonu o zaštiti potrošača, Zakonu o obligacionim odnosima, Zakonu o nasleđivanju, Zakonu o energetici i Zakonu o poreskom postupku i poreskoj administraciji.
POSTUPCI PRED USTAVNIM SUDOM JER JE DUG ZA STRUJU VEZIVAN ZA NEKRETNINU
Ucenjivačka odredba ranije Uredbe na štetu prava novog sopstvenika nekretnine da zaključi ugovor o snabdevanju sa EPS-om i prebaci brojilo na svoje ime bila je predmet višestrukih osporavanja pred Ustavnim sudom, i sve te inicijative su odbačene, jer je Ustavni sud branio politički stav Vlade – koji je tako očigledno u suprotnosti sa Ustavom i sa šest zakona Republike Srbije: da dug za struju nije klasična obligacija koja se vezuje za čoveka, već je navodno teret koji opterećuje nekretninu, a samim tim i svakog ko pribavi tu nekretninu.
Time je Ustavni sud štitio jedno u suštini feudalno pravilo, predviđeno podzakonskim aktom Vlade kojim je neustavno ustanovljen pravni ekskluzivitet duga za struju – u korist Elektroprivrede Srbije kao monopoliste. O svemu ovome detaljno je još 2016. godine pisao dr Nenad Tešić sa Pravnog fakulteta u Beogradu, u tekstu, https://www.harmonius.org/wp-content/uploads/2014/07/Harmonius-2016-Nenad_Tesic-O„IZUZETNOSTI“-DUGA-ZA-STRUJU.pdf koji toplo preporučujemo za čitanje svakom građaninu, pravniku i novinaru.
Dok je Vlada tvrdila, a Ustavni sud potvrđivao, da je član 62 bivše Uredbe u skladu sa Ustavom i zakonom, jer se na ovu situaciju tobože primenjuju pravila univerzalne sukcesije i preuzimanja duga iz člana 452 Zakona o obligacionim odnosima, dr Tešić je u svom radu jasno pokazao da nijedan od tri uslova za primenu navedene zakonske odredbe nije ispunjen, da dug za struju nije nikakav „teret“ već obligacija, i da na kraju krajeva taj „teret“ ne ispunjava uslov da se teretom smatra jer – nije upisan u zemljišne knjige. Ukratko, dr Tešić je ukazao da je Ustavni sud primenio pogrešno materijalno pravo i da sporna norma Uredbe predstavlja „pravnu proizvoljnost i ne može opstati u pravnom poretku zasnovanom na vladavini prava.“
Nakon brojnih odluka Ustavnog suda u korist Vlade i EPS-a, i nakon najnovijih izmena Uredbe postavljamo pitanje i javnosti i vrhu sudske vlasti Republike Srbije: ako svi ti silni podnosioci ustavnih inicijativa i dr Tešić nisu bili u pravu, kako je Ustavni sud tvrdio, otkud to da je Uredba sada promenjena na takav način da – svima njima daje za pravo?
POSTUPAK PRED MINISTARSTVOM TRGOVINE ZBOG EPS-OVIH RAČUNA I PRIZNANICA
U decembru 2021. godine organizacije Efektiva i Republička unija potrošača pokrenule su kolektivni potrošački spor protiv EPS-a zbog računa za struju i pripadajućih uplatnica, čiji problematični izgled i odsustvo zajedničkih elemenata dovode potrošače u zabludu u pogledu potraživanja koja namiruju kad koriste te uplatnice za plaćanje tekućih mesečnih obaveza ako imaju bilo kakve dospele dugove od ranije – neutužene ili utužene (https://efektiva.rs/aktuelnosti-efektiva/potrosaci-aktuelnosti/postupak-protiv-eps-a/). Potrošač, naime, ne zna šta tačno plaća kada koristi EPS-ove uplatnice, a u situaciji kada je utužen trpi i vrlo očiglednu štetu, jer se uplatama preko tih uplatnica, za koje on veruje da služe za pokrivanje zaduženja po osnovu potrošnje iz pripadajućeg mesečnog računa, zapravo pokriva utuženi dug, a taj dug će ponovo da naplati javni izvršitelj. Dokaze o pokušajima duple naplate preko javnih izvršitelja, Efektiva i Republička unija potrošača predale su Ministarstvu trgovine.
Koren problema je u tome što EPS ne želi da njegova potraživanja prema potrošačima zastarevaju, ali mu ne odgovara da to sprečava na zakonom propisan način (utuživanje neplatiša u roku zastare od godinu dana), pa pribegava vizuelnoj i pravnoj obmani potrošača koja se svodi na:
(1) odvojen tretman računa i s njim fizički povezane uplatnice: EPS-ov račun glasi na određen mesec i godinu dok uplatnica nema oznaku meseca i godine, tj bezlična je iz meseca u mesec, što je suprotno dobrim poslovnim običajima pružalaca usluga od opšteg ekonomskog interesa kod kojih se i račun i pripadajuća uplatnica odnose na potraživanje po potrošnji iz konkretnog meseca u konkretnoj godini, a na šta je potrošač naviknut stalnim ponavljanjem, pa osnovano očekuje istu takvu praksu kad plaća račune za struju.
(2) igranje na to da prosečni potrošač kao pravni laik ne zna za član 312 Zakona o obligacionim odnosima koji reguliše redosled uračunavanja uplata kod istovrsnih obligacija i na dužnika svaljuje obavezu da opredeljuje svoje uplate, što je sa EPS-ovim uplatnicama nemoguće, jer se dopisivanje meseca i godine na njima ne priznaje, pri čemu suština člana 312 glasi: ako dužnik uplatu opredeli, uplata će se uračunati u skladu sa svrhom koju je naznačio, a ako propusti da je opredeli, uplata će biti iskorišćena za namirenje najstarijeg nenaplaćenog potraživanja prema dužniku.
(3) igranje na to da prosečni potrošač kao laik za računovodstvo ne zna čemu služi poziv na broj koji se stavlja na uplatnicu, a koji je na EPS-ovim uplatnicama uvek isti. Kada je poziv na broj različit iz meseca u mesec, time se računovodstveno obezbeđuje da potrošačeva uplata po mesečnom računu, izdatom na osnovu mesečne potrošnje, pokrije upravo dug po tom računu. Ali ako je poziv na broj uvek isti iz meseca u mesec, uplatom se pokriva najstarije nenaplaćeno potraživanje – nevezano za potraživanje na koje glasi mesečni račun, ako potrošač ima bilo kakvih zaostalih dugovanja.
Računovodstvene posledice: ako potrošač ima bilo kakviih zaostalih dugovanja (npr redovno plaća račune, ali iz meseca u mesec „vuče“ dug od 5.000 dinara koji je napravio pre godinu dana, a pokriće ga „jednog dana kad bude imao para“), svaka uplata preko EPS-ovih neopredeljenih uplatnica (bez oznake meseca i godine) automatski će biti rasknjižena na najstarije nenaplaćeno potraživanje prema potrošaču, a ne na potraživanje iz mesečnog računa. Isto će se desiti kad potrošač za plaćanje koristi opšte uplatnice na kojima je sam opredelio svrhu uplate (npr „uplata po računu za mart 2024. godine“) jer je prinuđen da na njih stavi poziv na broj, prepisan sa EPS-ovog računa. Svojeručno opredeljene opšte uplatnice imaju, međutim, dokaznu snagu na sudu, pa će EPS po odluci sudije morati da preknjiži uplate u skladu sa svrhom koju je dužnik naznačio na uplatnici.
Pravne posledice: pravilo je da svaki mesečni račun stvara zasebnu mesečnu obavezu za plaćanje. Sledstveno tome, svaka mesečna obaveza odvojeno dospeva na naplatu, za svaku mesečnu obavezu odvojeno teče zatezna kamata, i za svaku odvojeno teče rok zastare. Ali kada se uplate vrše neopredeljenim EPS-ovim uplatnicama, one se računovodstveno ne razvrstavaju po mesecima, već se naprosto gomilaju i sabiraju. Umesto sistema razvrstavanja uplata po mesecima, koji je uobičajen u praksi pružalaca usluga od opšteg ekonomskog interesa, i u kojem svako pojedinačno mesečno potraživanje zastareva odvojeno, EPS ima sistem sabiranja (saldiranja) potraživanja u jedan veliki jedinstveni dug, koji jedinstveno zastareva, i svaki put kad potrošač nešto uplati neopredeljenom EPS-ovom uplatnicom, on prekida zastarelost tog jedistvenog duga (salda). Ako pažljivo pročita uputstvo koje postoji na svakom EPS-ovom računu, potrošač će zapaziti da se naznačeni rok dospeća ne odnosi na mesečno potraživanje iz tog računa već na ukupno sabrano potraživanje koje potrošač „vuče“, i da se u slučaju kašnjenja sa uplatom tog ukupnog sabranog potraživanja zatezna kamata ne obračunava na mesečno potraživanje povodom kojeg je račun izdat, već na zbir tog mesečnog potraživanja i sabrane mase ranijih potraživanja. Ali sva ta ranija potraživanja se iz meseca u mesec iznova kamatiraju (potrošaču koji godinu dana „vuče“ dug od 5.000 dinara taj dug je na 12 računa iznova prolazio kroz mesečni ciklus okamaćivanja), pa se kao posledica sistema saldiranja potraživanja javlja anatocizam, tj efekat zaračunavanja kamate na kamatu koji je Zakonom o obligacionim odnosima izričito zabranjen.
Taj sistem ima još jednu posledicu: EPS-ove opomene pred obustavu isporuke električne energije i pred podnošenje predloga za izvršenje na osnovu verodostojne isprave (kolokvijalno: opomena pred utuženje) nikada nisu specifikovane po mesecima, već sadrže samo ukupnu sumu (saldo duga), a kamata, kad je uopšte iskazana, prikazana je takođe kao jedinstvena, zbirna cifra.
Što se tiče kriterijuma za isključenje struje, kod EPS-a to nije dvomesečno kašnjenje sa plaćanjem nekog mesečnog računa, kako to nalaže član 85 stav 1 Zakona o zaštiti potrošača, već je to saldo, tj limit salda, koji EPS utvrđuje proizvoljno, a razlikuje se od opštine do opštine, od grada do grada, i – nigde nije javno dostupan.
Posebna priča je preusmeravanje potrošačevih uplata, namenjenih za namirenje tekuće potrošnje, na pokrivanje utuženog duga.Praksa drugih pružalaca usluga od opšteg ekonomskog interesa jeste da se utuženi dug izdvoji i preda javnom izvršitelju na prinudnu naplatu, dok potrošač nastavlja računima da plaća tekuću potrošnju povodom kojih se ti računi izdaju. Ali, pošto kod EPS-a račun nema veze sa pripadajućom uplatnicom, a EPS želi da unapred naplati troškove pokrenutog izvršnog postupka, onda svaka uplata preko EPS-ovih bezličnih, neopredeljenih uplatnica odlazi na namirenje utuženog duga i troškova postupka kao tobož najstarijeg nenaplaćenog potraživanja, iako će utuženo potraživanje, na osnovu predloga za izvršenje, odvojeno da naplati javni izvršitelj, a on je i jedini ovlašćen da odmeri troškove postupka. Ovde EPS višestruko krši Zakon o obligacionim odnosima time što (1) otežava izvršenje obaveze potrošača, (2) nanosi potrošaču štetu, (3) vrši zloupotrebu prava, unapred sebi prisvajajući troškove postupka koje mogu da mu priznaju samo javni izvršitelj, odnosno sud (ako potrošač uloži prigovor i predmet ode u parnicu). Ovakvo ponašanje predstavlja i nepoštenu poslovnu praksu.
Anatocizam, EPS-ove opomene, kriterijumi za isključenje struje i preusmeravanje uplata za tekuću potrošnju na utuženi dug ključni su razlozi zbog kojih su Efektiva i Republička unija potrošača zatražili od Ministarstva trgovine da onemogući EPS u daljoj primeni sistema sabiranja (saldiranja) potraživanja, koji se sprovodi preko bezličnih, neopredeljenih uplatnica i uvek istog poziva na broj, uz primenu čitavog niza oblika nepoštene poslovne prakse, kako obmanjujuće tako i nasrtljive (https://drive.google.com/file/d/1s8686fLv37LAmdZRn9GuWtb8DjT4_0DP/view).
S obzirom da je Uredbom sada izričito predviđeno da uplatnice uz račun moraju imati oznaku meseca i godine i da moraju sadržati broj računa uz koji se izdaju, čini se da je država odlučila – ili je primorana – da EPS-ovom sistemu saldiranja stane na put. Još samo da uradi najvažniju stvar: da počne da kontroliše ono što EPS radi, i da ga natera da promeni izgled svojih računa i uplatnica.
Napisao: Jovan Ristić, pravnik u udruženju Efektiva