Penzioneri, kao ranjiva kategorija stanovništva zbog starosti i sklonosti oboljevanju, omiljeni su plen raznoraznih predatorskih kompanija čiji putujući trgovci i promoteri, na mutan način snabdeveni ličnim podacima svojih žrtava,
tačno znaju čiji će telefon okrenuti i na čija će vrata pokucati kako bi uvalili svoje masažere, ćebad, magnetske prostirke i druge hokus-pokus artikle sa navodno čudesno lekovitim svojstvima – po čudovišno visokim cenama u odnosu na njihovu stvarnu vrednost i delotvornost. Prodaja ovih medicinski neispitanih aparata uz „ogroman popust“ koji važi samo u tom trenutku i daje se „samo za vas“, pretvara se u teško i dugotrajno finansijsko opterećenje. Nešto što se po prodavnicama i internet-platformama može nabaviti za nekoliko desetina evra biva „uvaljeno“, uz pomoć lukavih psiholoških igara, za barem desetostruko viši iznos, a taj iznos će se u narednih, recimo, godinu dana naplaćivati žrtvi na rate preko PIO fonda.
Na ovu temu je mnogo članaka objavljeno i televizijskih priloga snimljeno, ali se problem nikako ne rešava – uglavnom zbog dovitljivosti prevaranata koji, da bi zavarali potrošače i tržišne inspektore, menjaju sedišta, vlasnike, brojeve žiro računa, nazive itd. Da se ne bismo ponavljali, tema ovog teksta biće isključivo najbitniji pravni aspekti kupovine izvan poslovnih prostorija prodavca, uključujući neka manje poznata zakonska rešenja koja bi potrošačima i advokatima mogla biti od pomoći u borbi sa beskrupuloznim trgovcima. Takođe ćemo pravno obraditi tri slučaja iz prakse: (1) slučaj kad putujući trgovci uz proizvod predaju potrošaču svu zakonom propisanu dokumentaciju koja je, međutim, sabijena na jedan list A4 formata i tendenciozno ispisana izrazito sitnim fontom, (2) slučaj kad putujući trgovci ne ostave potrošaču nikakvu dokumentaciju već mu samo ostave „čudotvorni“ artikal, pa potrošač najčešće ne zna od koga ga je kupio i (3) slučaj kad se „čudotvorni“ artikal „daje“ potrošaču u tobožnji zakup.
PRAVO NA ODUSTAJANJE OD KUPOVINE (PRAVO POKAJANJA)
Opisani način prodaje potpada pod tzv prodaju izvan poslovnih prostorija, a za nju se – kao i za prodaju na daljinu – vezuje jedno naročito potrošačko pravo, a to je pravo pokajanja, to jest odustajanja od kupovine zbog toga što potrošač ne pribavlja robu u prodavnici gde može da je isproba, već praktično pribavlja „mačku u džaku“ koju mu neko donosi u kuću ili mu je nudi na nekakvoj promociji. Ovo pravo se ostvaruje kroz vremenski ograničenu mogućnost potrošača da raskine ugovor zaključen izvan poslovnih prostorija prodavca – uz pravo na povraćaj novca, pod uslovom da prodavcu vrati robu u neoštećenom stanju. Rok u kojem se pravo odustajanja od kupovine može ostvariti je 14 dana, i to pravo se realizuje bez navođenja razloga za odustajanje, a rok počinje da teče od trenutka kada je potrošač primio robu. Smatraće se da je roba vraćena u roku ako ju je potrošač poslao pre isteka roka od 14 dana. Odustajanje mora biti praćeno pisanom izjavom potrošača na posebnom obrascu, a taj obrazac je prodavac dužan da dostavi potrošaču zajedno sa ugovorm/porudžbenicom i pisanim obaveštenjem o načinu realizacije prava na odustajanje. Potrošač nije vezan obrascem, što znači da može sam da sastavi izjavu o odustajanju ukoliko mu trgovac ne dostavi obrazac. Međutim, trgovac je prekršajno odgovoran ako potrošaču ne dostavi obrazac, a prekršajno je odgovoran i ako potrošaču ne dostavi pisano obaveštenje u vezi sa njegovim pravom na odustajanje, i ovakvo ponašanje obavezno treba prijaviti tržišnoj inspekciji. Ako potrošaču obrazac nije dostavljen, rok za odustajanje ne teče, ali ako prodavac dostavi obrazac u roku od godinu dana od dana zaključenja ugovora, rok od 14 dana za odustajanje počinje da teče od dana kada potrošač dobije obrazac za odustanak. Skrećemo pažnju potrošačima i pravničkoj javnosti da je član 28 stav 7 Zakona o zaštiti potrošača, koji reguliše pravne posledice nedostavljanja obrasca, nedopustivo konfuzno napisan – kao da je neko prilikom redakture uradio copy-paste formulacije iz prethodnog stava koji se odnosi na pravne posledice nedostavljanja obaveštenja – s tim što se iz drugog dela rečenice ipak može izvuči zaključak da se odredba odnosi na obrazac a ne na obaveštenje.
PREDUGOVORNO OBAVEŠTAVANJE POTROŠAČA
Obaveštenje o pravu na odustajanje deo je šire obaveze prodavca da u potpunosti informiše potrošača. Prodavac je generalno dužan da na jasan i razumljiv način na srpskom jeziku ili jeziku nacionalne manjine u potpunosti predugovorno informiše potrošača o svemu što se tiče sebe kao prodavca, robe koju prodaje, cene robe, načina plaćanja cene, reklamiranja robe, trajanju ugovora, uslovima za raskid ugovora, itd, a u skladu sa članom 12 Zakona o zaštiti potrošača (ZZP). Kada se prodaja vrši izvan poslovnih prostorija, prodavac ima dodatne obaveze u vezi sa predugovornim obaveštavanjem potrošača koje su propisane članom 26 stav 1 i 2 ZZP, a među njima je naročito istaknuta obaveza prodavca da potrošača obavesti o uslovima, roku i postupku za ostvarivanje prava na odustanak od ugovora (član 26 stav 1 ZZP). Povreda obaveze na potpuno predugovorno obaveštavanje daje potrošaču pravo da pred sudom zatraži poništaj ugovora (tzv rušljivost ugovora) nezavisno od toga da li je trgovac imao nameru da ga propuštanjem obaveštavanja navede na zaključenje ugovora. Pravo da se zahteva poništaj ističe godinu dana od dana zaključenja ugovora (član 12 stav 7 ZZP).
POSEBNO OBAVEŠTENJE O PRAVU NA ODUSTANAK OD KUPOVINE
Član 29 ZZP kaže da obaveštenje o uslovima, roku i postupku za ostvarenje prava na odustanak od ugovora – kao deo šireg obaveštenja u cilju predugovornog informisanja potrošača – mora biti predato potrošaču u pisanoj formi najkasnije prilikom isporuke robe, i da mora biti čitko i razumljivo. Dakle, za davanje informacija koje su obuhvaćene prodavčevom obavezom potpunog predugovornog obaveštavanja potrošača, uključujući činjenice u vezi sa pravom na ostvarivanje prava na odustanak od ugovora, propisana je obavezna pisana forma. Povreda te forme je prekršaj iz člana 188 stav 1 tačka 9 ZZP. Nedostavljanje ovog obaveštenja u propisanoj formi je prekršaj iz člana 188 stav 1 tačka 9 ZZP, a ima i veoma važnu posledicu u vezi sa rokom za odustajanje od kupovine: on nije 14 dana već – godinu dana. Veoma je važno da potrošač zna da se obrazac i obaveštenje o njegovim pravima uključujući pravo na odustanak moraju potrošaču uručiti. Dakle, svako vajkanje prodavca da je obrazac i obaveštenje stavio na svoj sajt – što nam je poznato iz prakse – irelevantno je za prava potrošača a prodavca vode u prekršajnu odgovornost.
TRI DOKUMENTA KOJA SE MORAJU PREDATI POTROŠAČU
Radi jasnoće daljih izlaganja koja se tiču nepoštene prakse trgovaca masežerima, magnetnim prostirkama itd, bitno je da na ovom mestu još jednom rezimiramo i jasno naglasimo da je prema članu 29 stav 1 ZZP prodavac dužan da najkasnije u vreme isporuke robe na trajnom nosaču zapisa preda potrošaču:
- Obrazac za odustanak
- Čitko i razumljivo obaveštenje na srpskom jeziku koje je deo obaveze predugornog obaveštavanja potrošača a koje uključuje obaveštenje o uslovima, roku i postupku za ostvarivanje prava na odustanak od ugovora.
- Ugovor ili ispravu o ugovoru
SLUČAJ 1: SVA DOKUMENTACIJA NA JEDNOM LISTU PAPIRA, SITAN FONT
OPIS: Jedan nasrtljivi trgovac masažerima prepoznatljiv je po praksi da potrošačima-penzionerima uz robu ostavlja svu zakonom propisanu dokumentaciju. Ali ta dokumentacija je tendenciozno „zbudžena“ na jedan list papira A4 formata. Sa njegove prednje strane je ugovor/porudžbenica, a na zadnjoj strani je prilično obiman ugovor, odštampan liliputanski sitnim slovima koji sadrži i detaljno obaveštenje o uslovima, roku i postupku za ostvarivanje prava na odustanak od ugovora, kao i maleni obrazac za odustajanje od ugovora koji se nalazi u dnu stranice i – otcepljuje se od nje.
Videli smo iz zakona da potrošač koji kupuje robu izvan poslovnih prostorija prodavca mora od prodavca, najkasnije prilikom predaje robe, da dobije ugovor, uputstvo o pravima potrošača uključujući pravo na odustanak od kupovine i obrazac za odustajanje od ugovora. Pošto zakon ne kaže izričito da ova tri dokumenta moraju biti fizički odvojena, dovitljivi prodavac ih je sabio na jedan papir, znajući da time ispunjava zakonsku formu ako ga potrošač prijavi tržišnoj inspekciji. Pitanje je, međutim, da li pisano obaveštenje potrošaču o njegovim pravima koje je odštampano veoma sitnim fontom, ispunjava kriterijum čitkosti iz člana 29 stav 1 tačka 2 ZZP. Kako primećuju druge potrošačke organizacije, ZZP ne pominje minimalnu veličinu fonta, ali to ne znači da se manipulatorima ne može doakati. Naime, pošto su ciljna grupa trgovaca masažerima, magičnim ćebićima i sl. gotovo isključivo penzioneri, postavlja se pitanje da li je izuzetno sitan font čitljiv delu populacije za koji se, po prirodi stvari – zbog starosti – očekuje da vidi slabije od mlađih i sredovečnih ljudi. Smatramo da se prilikom ocene čitljivosti teksta koji je ispisan veoma sitnim fontom u obzir mora uzeti ne samo stanje vida individualnog potrošača već i činjenica da je potrošač pripadnik populacije koja je ranjiva zbog starosti, kod koje se opravdano i uobičajeno očekuje oslabljen vid, a da nepošteni trgovci upravo s time računaju kad biraju veličinu fonta i sabijaju tri različita dokumenta na jedan list hartije, čime postupaju suprotno načelu savesnosti i poštenja u obligacionopravnim odnosima. S obzirom na to, mišljenja smo da tržišni inspektori treba da zauzmu stav da obaveštenja iz članova 26 stav 1 i 2 ZZP nisu čitljiva ako su ispisana veoma sitnim fontom – onda kad je potrošač u poodmakloj starosnoj dobi. Na tome treba insistirati i u eventualnim sudskim postupcima za poništenje ovakih ugovora.
SLUČAJ IZ PRAKSE 2: ROBA URUČENA, NEMA UGOVORA I DOKUMENTACIJE
OPIS: U medijima je veoma poznat slučaj – kakav smo i mi imali u praksi – da su predstavnici nesavesnog prodavca posetili jednu penzionerku, prodali joj nekakav preskupi naddušek, ali joj nisu ostavili nijedan dokument u vezi sa obavljenom kupovinom – dakle ni primerak potpisanog ugovora ni obaveštenje o njenim pravima ni obrazac za odustajanje od ugovora.
Ovakve mahinacije se dešavaju sa ciljem onemogućavanja potrošača da odustane od kupovine. Ovako se nepošteni trgovac ponaša kada je siguran da će ostvariti naplatu preko PIO fonda. Međutim, identitet prodavca biće razotkriven čim PIO fond počne sa odbijanjem novca, jer potrošač ima pravo da zna za koga se odbijanje vrši. Kada preko PIO fonda sazna identitet prodavca, potrošač će prodavčeve podatke potražiti na sajtu APR-a i na prodavčevu prijavljenu adresu preporučenom poštom poslati (1) kupljenu robu u originalnoj ambalaži i (2) svojeručno potpisanu izjavu o odustajanju od ugovora u kojoj će navesti da kupljenu robu vraća, zatražiće prestanak daljeg odbijanja novca i povraćaj već uzetog novca, i navešće da mu prodavac, suprotno Zakonu o zaštiti potrošača, nije ostavio ni ugovor/porudžbenicu ni obaveštenje o njegovim pravima pri odustajanju od kupovine ni obrazac za odustajanje od kupovine, i da stoga rok za odustajanje od ugovora nije 14 dana već – godinu dana. Potrošač će potom o svemu u pisanom obliku obavestiti tržišnu inspekciju sa područja na kojem prodavac ima prijavljenu adresu, uz pisane dokaze (izvod dobijen od PIO fonda iz kojeg se vidi za koga se tačno vrše odbijanja od penzije, izvod iz APR-a iz kojeg se vidi prijavljena adresa prodavca, sken ili fotografija svojeručno potpisane izjave o odustajanju od kupovine koja je poslata prodavcu na njegovu prijavljenu adresu, sken ili fotografija povratnice kao dokaza da je potrošač kupljenu robu i izjavu o odustanku od kupovine poslao prodavcu na prijavljenu adresu). Potrošač će u podnesku tražiti od tržišne inspekcije da sprovede inspekcijski nadzor zbog toga što mu prodavac nakon kupovine nije ostavio ni ugovor ni obaveštenje o njegovim pravima iz kupovine na daljinu odnosnu kupovine izvan poslovnih prostorija prodavca, ni obrazac za odustajanje od kupovine. Zatražiće inspekcijski nadzor i zbog toga što prodavac obavlja nepoštenu poslovnu praksu, za čije je suzbijanje tržišna inspekcija nadležna na osnovu člana 185 stav 3 Zakona o zaštiti potrošača.
SLUČAJ 3: UMESTO UGOVORA O PRODAJI – UGOVOR O ZAKUPU
OPIS: Jedan slučaj koji nas je naročito razbesneo jeste pokušaj jednog trgovca masažerima da zarađuje na penzionerima tako što sa njima zaključuje ugovor o zakupu a ne ugovor o prodaji. Tim pre što nesrećni potrošač nije ni dobio čudotvorni proizvod koji je tobož „zakupio“ jer po slovu ugovora prvo mora da isplati polovinu paprene cene da bi mogao da ga preuzme i koristi!
Ovakav jedan ugovor je ništav, jer je pre svega protivan pravnoj prirodi zakupa, a protivan je načelima savesnosti i poštenja i jednake vrednosti uzajamnih davanja. Naime, kod ugovora o zakupu zakupodavac je obavezan da preda stvar zakupcu na upotrebu, a ovaj se obavezuje da mu za to plaća zakupninu. U konkretnom slučaju, stvar neće biti predata zakupcu dok one ne isplati zakupodavcu polovinu ukupnog iznosa „zakupnine“, to jest šest od 12 mesečnih rata posle čije isplate će zakupac postati vlasnik. Ovakv ugovor je, po našem mišljenju, prividan, jer na površini izigrava ugovor o zakupu, a sadrži neke elemente ugovora o prodaji sa obročnom isplatom cene uz očitu zloupotrebu člana 550 Zakona o obligacionim odnosima koji predviđa da „pravila o prodaji sa obročnim otplatama cene važe i u slučaju drugih pogodbi koje imaju istu suštinu, kao što je, na primer ugovor o zakupu sa odredbom da će stvar koja je data u zakup preći u svojinu zakupca ako bude plaćao zakupninu za određeno vreme“, ali to uopšte nije zakup, jer stvar zakupcu nije ni predata na korišćenje. Zakon o obligacionim odnosima previđa ništavost prividnog ugovora, i u članu 66 kaže: „Prividan ugovor nema dejstva među ugovornim stranama (stav 1), ali ako prividan ugovor prikriva neki drugi ugovor, taj drugi važi ako su ispunjeni uslovi za njegovu pravnu valjanost (stav 2).“
Autor: Jovan Ristić, pravnik Efektive