Kada je NBS objavila preporuke o kreditima u švajcarskim francima i vraćanju novca naplaćenog povećavanjem kamate, uz ubeđenje da će banke to prihvatiti, nije bilo razloga da se u to uverenje sumnja. Međutim, udruženja potrošača (UBK Efektiva) smatraju da preporuke pogoduju bankama, a da korisnicima ne donose ništa dobro. Manje je važno da li su preporuke u interesu banaka ili klijenata, da li čuvaju finansijsku stabilnost ili je urušavaju. Ono što je od ključne važnosti je odgovor na pitanje: Koje su posledice za konkretnog korisnika kredita ukoliko potpiše aneks koji mu banka ponudi u skladu sa preporukama? Zbog kompleksnosti teme, razmotrićemo problem iz ugla korisnika.
Kupili ste stan 2007. godine za 80.000 evra i tom prilikom potpisali ugovor sa valutnom kaluzulom u švajcarskim francima. Vaš dug se gotovo duplirao, delom zbog dizanja kamate, delom zbog skoka švajcarca, delom zbog slabljenja dinara. Saznajate da je veliki broj klijenata (15-ak do sada) u sudskim postupcima oglasio ništavom odredbu ugovora po kojoj banka ima pravo da vam jednostrano menja kamatu. Iz toga zaključujte da ste banci platili 3.500 evra više nego što biste bili obavezni po ugovoru. Dakle, čini se da vam je banka neosnovano uzela taj novac i da vam sada duguje taj iznos. Sa kamatom, valjda… Na jedinstvenu sudsku praksu poziva se i NBS prilikom predstavljanja preporuka.
Saznajete i da je podneta kolektivna tužba po kojoj udruženje potrošača (UBK Efektiva) zahteva da se valutna klauzula u švajcarcima oglasi nedopuštenom i da će u slučaju uspeha u toj tužbi vaš kredit biti upravo onoliki koliko vas je stan i koštao – 80.000 evra. A onda vas banka pozove i da potpišete aneks kojim ćete:
– pristati da od banke ne potražujete onih 3.500 evra, čime ćete potvrditi da ste svojevoljno, a ne protivzakonitim radom banke platili više nego što ste morali po ugovoru.
– imati “olakšicu” da u naredne tri godine platite baš tih 3.500 evra manje nego što bi vam banka obračunala, da biste kasnije nastavili da plaćate po uslovima banke
– odreći se svih prava koja bi vam pripala u slučaju uspeha kolektivne tužbe
– biti zahvalni NBS zato što vas je zaštitila
Sa druge strane, vaš prijatelj koji ne potpiše aneks će:
– potraživati od banke 3.500 evra, ali i zakonsku zateznu kamatu na taj iznos, koji će ga uvećati na oko 5.000 evra
– u slučaju uspeha kolektivne tužbe, dugovaće banci za oko trećinu ukupnog duga manje od vas
– plaćati u periodu od tri godine isti iznos kao i vi, i to zato što vas banka ne sme diskriministati, ili pak 80 evra više od vas, ako se NBS ogluši o zakonske zahtee
– na kraju obračuna kredita platiće banci svakako manji iznos od vas, sve i da ni jedan od postupaka na uspe, i to po osnovu dospele kamate.
Po srpskom zakonu o zaštiti potrošača, za razliku od hrvatskog, nije potrebno dokazivati da je valutna klauzula u švajcarcima posledica nesavesnosti banke. Dovoljno je dokazati da je narušena jednakost davanja da bi se ovakva klauzula smatrala nepravičnom ugovornom odredbom. Bez obzira da li je razlog ove velikodušnosti našeg zakonodavca loš prevod Direktive Saveta EU 93/13 ili pak svesne garancije koje su višeg stepena nego one u Eu, činjenica je da postoji realna šansa da se u kolektivnoj tužbi uspe, i da je pozicija naših udruženja potrošačau sudskim sporovima daleko povoljnija nego u Hrvatskoj i EU. Da li je to ono na šta je mislilia NBS , kada je kao argument za prihvatanje proporuke, banke podsetila da “jako dobro znaju ono što zna NBS”?
Advokat Vojin Biljić
Specijalista evropskog prava i pravni zastupnik Udruženja Efektiva u kolektivnoj tužbi