Dinar je ponovo zabeležio najnižu vrednost prema evru, a štetu najviše trpe građani opterećeni kreditima. Sve više njih ne može redovno da izmiruje obaveze.
Izvor: B92, Efektiva
Dinar po dinar, i tako u poslednjih godinu dana, rata za kredit indeksiran u evrima poraste i za nekoliko hiljada dinara.
Uzmimo za primer jednu mesečnu ratu od 300 evra: U ovom trenutku srednji kurs evra je 117 dinara, a pre tačno godinu dana je bio 97 dinara, što znači to je razlika nekih 6.000 dinara samo na tim mesečnim anuitetima.
U Banci Inteza kažu da za sada nema većih problema kada je reč o vraćanju kredita, ali to pre svega pripisuju politici odobravanja kredita i padu euribora.
Danijela Tomašević iz te banke kaže da je euribor prošle godine prvog juna bio preko 1,7 odsto, a danas je ispod jedan, što je donekle amortizovalo rast kursa evra u odnosu na dinar.
U trenutku kada klijent nije u mogućnosti da plati ratu – postoji nekoliko mogućnosti – refinansiranje i grejs period. “Pojavljuju se klijenti koji zapadaju u teškoću da vraćaju svoje kredite. Banka je tu da sa svakim od njih pojedinačno popriča i da pokuša da nađe neko rešenje koje bi bilo prihvatljivo kako za banku, tako i za klijenta”, kaže ona.
Dejan Gavrilović iz Udruženja bankarskih klijenata Efektiva kaže da “ako banka ponudi nekome ko je ostao bez posla grejs period i reprogram kredita sa produženjem roka otplate tj. smanjenjem mesečne rate a sa druge strane ima najava smanjenja plata i otpuštanja koja je verovatnoća da ce neko naći uopšte posao u periodu od tri do šest meseci“.
Građani su i dalje najviše zaduženi u stranoj valuti. U Srbiji je krajem 2011. ukupno plasirano 1.700 milijardi dinara kredita. Najveći deo kredita indeksiran
je u stranim valutama, čak 70 odsto, od toga čak 84 odsto u evrima, a osam odsto u švajcarskim francima.
Rast kursa ne samo da nas mnogo košta, već nas i sve dublje uvlači u javni dug, pa se tako svaki put kada evro skoči za samo jedan dinar, javni dug povećava za 12 milijardi dinara