Privredni apelacioni sud u Beogradu doneo je još jedno Rešenje kojim se ukida prvostepena presuda a kojom je Sud odbio i zahtev za utvrđenje ništavosti ugovora, raskid ugovora, pa čak i zahtev za isplatu kursnih razlika (srednji-prodajni kurs).
Apelaciono veće je UKINULO ovu presudu u celosti, vratilo nazad na prvi stepen i dalo jasna uputstva sa objašnjenjima, šta treba utvrditi i ispitati.
Izdvojićemo nekoliko veoma zanimljivih detalja iz ove presude:
Prvo, potvrđeno je i u ovom slučaju da je korisnik u banku došao u nameri da podigne EUR predit, da za CHF nije ni znao, te da mu prilikom zaključenja ugovora nisu prezentovani priroda i rizici ugovora u CHF, što je na saslušanju potvrdio i zaposleni banke.
Drugo, u odgovoru na tužbu, banka potvrđuje da je isplatila dinarski kredit, ne u stranoj valuti (što proizilazi i iz sadržine Ugovora o kreditu) i prvi put se spominje zanimljiv termin za korišćenje valutne kaluzule u CHF – OBRAČUNSKA FIKCIJA!
Dalje, u obrazloženju koje se tiče zahteva za raskid ugovora, a gde je prvostepeni sud odbio predlog za izvođenje veštačenja, kojim se jedino precizno može na matematički način utvrditi kretanje franka u odnosu na dinar i evro, te se na osnovu toga steći jasnija slika o promenjenim okolnostima. Apelaciono veće smatra da je takva odluka “zasnovana na PAUŠALNIM zaključcima”!!!
Dakle, Apelaciono veće je dalo jasna uputstva u kojima treba utvrditi:
- Da li Ugovor povređuje osnovna načela Zakona o obligacionim odnosima (najviše spominjani član 15 – jednakost uzajamnih davanja), na šta se ukazuje tužbom
- Dozvoljenost primene naznačene valutne klauzule
Još jedan udarac za banke i još jedna potvrda da smo na dobrom putu da sudskim putem rešimo problem CHF kredita.
Presuda je u nastavku:
