Prigovor na rad Centra za zaštitu korisnika

Danas smo, putem punomoćnika advokata Vojina Biljića, direktno na ličnost Guvernera NBS, gđe Jorgovanke Tabaković, uputili prigovor na rad i izveštavanje Centra za zaštitu korisnika finansijskih usluga.
 

PRIGOVOR NA IZVEŠTAJ CENTRA ZA ZAŠTITU KORISNIKA FINANSIJSKIH USLUGA ZA JANUAR-JUN 2012.GODINE

 

Poštovana,

 

Imajući u vidu činjenicu da je dana 19.10.2012.godine objavljen Izveštaj Centra za zaštitu korisnika finansijskih usluga, ovom prilikom prigovaramo povodom pomenutog izveštaja, i to pre svega zbog neverodostojnosti i nepotpunosti istog. Konkretne primedbe su sledeće:

 

  1. U pogledu rada na informisanosti korisnika finansijskih usluga, Centar ne samo da nije ostvario svrhu svog postojanja, već je, suprotno od toga, u većoj meri od poslovnih banaka, uneo pometnju među korisnike. Naime, na internet prezentaciji Centra, u periodu na koji se odnosio izveštaj, postojala je preporuka bankama kako da usklađuju kamatne stope sa promenama poslovne politike. Kako je ova preporuka DIREKTNO SUPROTNA Zakonu ( i to ne samo Zakonu o zaštiti korisnika finansijskih usluga, već i Zakonu o zaštiti potrošača te Zakonu o obligacionim odnosima), osnovano se postavlja pitanje kome korisnici mogu da veruju- Zakonu ili Centru? Sa druge strane, samo postojanje ove preporuke dovodi Narodnu banku u realnu opasnost da regresno bude tužena, ukoliko poslovne banke zbog kršenja Zakona o zaštiti korisnika finansijskih usluga izgube sporove, jer će svaka od poslovnih banaka moći da se sa pozivom na koncept legitimnih očekivanja, oslobodi od odgovornosti. U ovom smislu postoji i bogata praksa Evropskog suda za ljudska prava, kroz koju je iskristalisan stav da svaki subjekt koji se pouzda u ocene državnih organa ne može za to snositi štetne posledice. Da li je tu u pitanju zaštita korisnika i javnog poretka ili zaštiti poslovnih banaka?
  2. Takođe, Centar je različito postupao kada su po sredi bila pitanja banaka o primeni Zakona o zaštiti korisnika finansijskih usluga i onda kada su korisnici postavljali pitanja. Na pitanja korisnika se u određenim slučajevima uopšte nije odgovaralo, a svakako se ti odgovori nisu objavljivali na internet prezentaciji NBS.  Dakle, Centar je pre funkcionisao kao servis poslovnih banaka, nego kao servis građana.
  3. U medijima gotovo da nije bilo istupa predstavnika Centra po tako značajnim pitanjima, kao što su presude koje su se odnosile na utvrđivanje ništavosti pojedinih bankarskih ugovora, kao i na osude pojedinih banaka pred Sudom časti PK Srbije, niti je postojao bilo kakav aktivan rad Centra po pitanju obaveštavanja korisnika o zaista značajnim problemima.  Napominjemo da su te presude dostavljane Centru.
  4. Izveštaj Centra po pitanjima osnovanih prigovora i neosnovanih prigovora, negativno i pozitvno rešenih, u najmanju ruku nije jasan. Ako je prigovor osnovan, onda to, u najvećem broju slučajeva vodi ka prekršajnom postupku. Imajući u vidu da je NBS kaznila tek dve banke, nije jasno ŠTA JE SA OSTALIM OSNOVANIM prigovorima, ili preciznije GDE SU TI PREKRŠAJNI POSTUPCI?
  5. Šta znači pozitivno ili negativno rešen prigovor? U čiju god korist da je rešen (da li klijenta ili banke) OVO JE OSNOV ZA DISKRIMINACIJU. (pravilna terminologija koja ne favorizuje ni jednu stranu je „usvojen „ ili „odbijen“).
  6. Kad se ima u vidu činjenica da se Centar  bavio  isključivo prosleđivanjem pošte i da se nije GOTOVO NIKADA mešao u suštinu odnosa, KAKO JE ONDA BILO ŠTA REŠIO (POZITIVNO ILI NEGATIVNO) I AKO JESTE GDE SU TA REŠENJA (u upravnom postupku se rešava upravnim aktom)? Napominjemo da se REŠAVANJE BEZ UPRAVNOG AKTA UVEK SMATRA KRŠENJEM PRAVA NA PRAVNO SREDSTVO (u tom smislu Odluka Ustavnog suda Republike Srbije Už.1507/09)
  7. Zbog čega se ignorišu najznačajniji prigovori klijenta koji se odnose na nezakonito povećanje marže, obračun po prodajnom kursu, kredite u francima ili zloupotrebu sredstava obezbeđenja. Nismo sigurni da bi se to moglo nazvati „nemogućnošću plaćanja“ ili“ teškim materijalnim položajem“, te da bi adekvatniji termini bili prigovori na „zloupotrebu“,“zelenaštvo“,“ iskorišćavanje ekonomske nadmoći“ i sl.
  8. Nigde u izveštaju nema pomena o masovnom odbijanju posredovanja od strane banaka. Sistem prigovora u praksi funkcioniše tako što se korisnik obrati banci, dobije paušalan odgovor, zatim Centar pozove banku da se izjasni prihvata li medijaciju, i kad banka odbije, predmet se zatvara. Osim dodatnih opterećenja nepotrebnim stipulacijama, i dodatnih troškova korisnika, tu ne vidimo nikakav efekat. Možda je i to razlog zašto u izveštaju nema podataka o tome koliko je banaka ODBILO POSREDOVANJE NBS?

 

Stoga smo stava da pomenuti izveštaj predstavlja  dokument bez suštinskog sadržaja , čija je prevashodna svrha opravdavanje besmisla Centra, a ne posledicu stvarnog napora da se zaštite korisnici finansijskih usluga.

Zbog svega iznetog prigovaramo izveštaju kao NEVERODOSTOJNOM, i molimo da nas Guverner obavesti o osnovanosti naših tvrdnji te da naloži Centru izradu POTPUNOG I VERODOSTOJNOG IZVEŠTAJA, koji bi VERNO PREDSTAVIO STANJE ZAŠTITE KORISNIKA.