Stambeni krediti u CHF – I deo

Nekada najpovoljniji oblik zaduživanja, stambeni krediti u „švajcarcima”danas predstavljaju noćnu moru svima onima koji su se zadužili u ovoj valuti. Korisnici ovih kredita su se suočili sa dve nevolje: naglim skokom kursa franka i jednostranim uvećanjem kamate od strane banke. Istina, nisu sve banke to činile, ali one koje to je su ozbiljno su uticale nafinansijski položaj svojih klijenata, ugrožavajući njihovu egzistenciju i mogućnost redovne otplate, ali su istovremeno pokrenule i lavinu nezadovoljstava i inicijativu građana da koncentrišu i udruže svoje snage i iskustvo u pokušaju da se povrati neosnovano naplaćeni novac.

Dakle, saga o stambenim kreditima indeksiranim u švajcarskim francima kreće od 2006. godine. U početku su ti krediti nuđeni u okviru standardne ponude banaka, možda i u  podjednakoj meri sa kreditima indeksiranim u evrima. Tek 2007. i 2008.ovi krediti doživljavaju pravu ekspanziju i banke kreću u znatno agresivniju kampanju nuđenja ovih oblika kreditnog zaduživanja. Ove okolnosti se poklapaju sa neopisivom potrebom građana za boljim životom na poček i rešavanjem stambenog pitanja, u situaciji kada se ekonomska slika Srbije popravljala iz godine u godinu. Cene nekretnina vrtoglavo rastu, jagma za stanovima je u konstantnom porastu i oni se prodaju još dok su samo deo projekta o izgradnji. U roku od samo nekoliko meseci događalo se da cene stanova u istom delu grada porastu i do 30%.

Banke su tu priliku iskoristile pojačanom ponudom stambenih kredita, s obzirom na činjenicu da je najvećem delu stanovništva to bio jedini način za rešavanje stambenog pitanja. U toj ponudi prednjačili su krediti indeksirani u francima. Kamatna stopa je bila nešto povoljnija u odnosu na kredite indeksirane u evrima, pa je ta kreditna mogućnost od samog početka bila znatno prihvatljivija za budućeg korisnika. I same banke su kumovale u slučaju bilo kakvih nedoumica, isticanjem podataka da je franak najstabilnija valuta.Često je klijentu saopštavano i da ne ispunjava uslove za dobijanje kredita u evrima, te da zato postoji rezervna opcija kredita u francima, koji je uz to i povoljniji. Ko bi se tada moga onadati potopu koji će ubrzo uslediti?

U periodu u kom su ovi krediti odobravani građanima, prema raspoloživim podacima, ukupno je plasirano oko 25.000 ovih kreditnih proizvoda. S obzirom na to da je namena ovih kredita kupovina stana ili kuće, realno je očekivati da je minimum 50.000 ljudi direktno vezano za otplatu ovih kredita (misli se na supružnike, bez dece). Ovom broju treba dodati kredite u francima plasirane privredi, auto kredite i lizing ugovore.

Svim ovim kreditima zajedničko je jedno: korisnicima je rata, posmatrano u dinarima koji je zvanična i jedina valuta platnog prometa u Srbiji, udvostručena u odnosu na period kada je kredit podignut. Dakle, ako je 2008. godine rata kredita iznosila 400 franaka, što je tada bilo oko 20.000 dinara, po kursu od 50 dinara za jedan franak, danas ta ista rata od 400 franaka iznosi oko37.600 dinara, što predstavlja povećanje od oko 90% u odnosu na početnu ratu. Plate u istom periodu sigurno nisu pratile taj trend rasta kursa, pa je jasno koliki pritisak trpe korisnici ovih kredita. Treba uzeti u obzir i to da je evro u istom periodu ojačao za oko 45%, što je dvostruko manje od rasta švajcarske valute. Takođe, ako ratu kredita konvertujemo u evre, dolazimo do činjenice da je ona u startu bila oko 255 evra,a da je sada oko 330 evra, što je uvećanje od oko 30%.

Ali, to nije jedina velika šteta koju trpe ovi klijenti. U ogromnoj većini ovih kredita, a naročito u stambenim kreditima sa dužim rokovima otplate, korisnik i nakon nekoliko godina redovne otplate, duguje više novca nego što je dobio na početku, pretvarajući iznose odobrenog kredita i trenutnog duga iz franka u evro.

To se najbolje može videti na sledećem primeru:

Kredit je podignut polovinom 2008.n aiznos od 100.000 franaka, što je tada iznosilo oko 63.000 evra, sa rokom otplate od 30 godina i nekom prosečnom fiksnom kamatom od 4% godišnje. Nakon četiri i po godine redovne otplate ovog kredita, korisnik banci duguje iznos od oko 91.500 franaka, što u ovom trenutku iznosi oko 75.000 evra. Dakle, gledano u evrima, nakon četiri i po godine otplate kredita, klijent banci duguje oko 12.000 evra više nego što mu je u startu odobreno.

 

Izvor: Lege Artis, februar 2013. Autor: Dejan Gavrilović