Višegodišnja ekonomska kriza praćena stalnim porastom vrednosti evra i padom dinara uslovila je da građani Srbije budu sve zaduženiji i da, neretko, dođu u situaciju da ne mogu da otplaćuju kredit.
Izvor: S-Media, Efektiva
U slučajevima kada je u pitanju stambeni kredit, građanima preti i oduzimanje „krova nad glavom“.
Prema nekim podacima, u Srbiji ima oko 95.000 stambenih kredita – 35.000 zaduženo je u švajcarskim francima, a ostali u evrima. Onima koji su zaduženi u „švajcarcima“ otplata je znatno otežana zbog enormnog rasta kursa franka. I oni sa kreditima u evrima imaju poteškoće, jer je i kurs evra ojačao i tako uticao na povećanje mesečnih zaduženja u dinarima.
Uzeto 95.000 stanova, oduzeto 17
Prema podacima Nacionalne korporacije za osiguranje stambenih kredita, 287 građana više nije u stanju da otplaćuje svoje stambene kredite. Za njih je Korporacija preuzela obavezu otplate rata do trenutka prodaje hipotekovane nepokretnosti (koja se vodi ili u sudskom postupku prodaje ili u postupku vansudske prodaje, koju u skladu sa Zakonom o hipoteci vode banke).
Prema njihovim podacima, banke su pokrenule nešto veći broj postupaka prodaje od broja kredita po kojima je Korporacija preuzela obavezu plaćanja. Do sada je prodato 17 nepokretnosti.
Iako su visine rata kredita u proteklih nekoliko godina čak duplirane, utešno je što banke u Srbiji najpre pokušavaju da reprogramiraju dug, a tek onda posežu za aktiviranjem hipoteke i oduzimanjem nekretnine.
Procedura oduzimanja stana
Dejan Gavrilović, direktor Udruženja bankarskih klijenata „Efektiva”, kaže da bankama nije u interesu da oduzimaju stanove, jer tako “umrtvljuju” kapital.
– Zato sa klijentom, tamo gde to ima smisla, dogovaraju produženje roka otplate ili poček (grejs period) na otplatu kredita na neki period. Kada su te opcije isrpljene i kada u banci shvate da klijent više ne može da otplaćuje kredit, banka se odlučuje da proda stan – objašnjava Gavrilović.
Naš sagovornik navodi da ne postoji tačno određeni period do kada banka čeka pre nego što pokrene taj postupak. Ipak, naglašava on, banka prati svaku uplatu i već kod prvog kašnjenja kreće sa praćenjem situacije.
– Obično je potrebno da se “spoji” nekoliko neplaćenih rata, da nijedna od opcija reprograma ne pomogne, pa da banka preuzme nekretninu – kaže Gavrilović za S media portal.
“Nadam se da neću izgubiti stan“
M.S. (27) iz Beograda (puno ime i prezime poznati redakciji – prim. aut.) podigao je kredit za stan 2008. godine. Tada je mesečna rata iznosila 18.500, a danas je skoro duplo viša – 35.000 dinara!
Prošle godine u aprilu ostao je bez posla i nije platio četiri rate. U junu je nastavio da otplaćuje kredit, ali mu je nakon dva meseca stiglo utuženje zbog zaostalih rata, odnosno 150.000 dinara. Pre nekoliko dana dobio je i rešenje za pokretanje vansudske hipoteke u korist banke.
-Bio sam u banci, ali su mi rekli da je jedino rešenje da uplatim ceo iznos, tih 150.000 dinara, plus kamatu. Nisu mi dali mogućnost da podelim u više rata, niti su hteli da mi smanje kamatu. Tražili su da u potpunosti izmirim taj dug, što je za mene nemoguće – objašnjava naš sagovornik.
Kamate koje zbunjuju
Izgleda da teškoća otplate rata nije jedina muka kreditno zaduženih građana. Naš sugrađanin morao je da se izbori i protiv oprečno obračunatih kamata. Kaže da su mu u glavnoj filijali banke u kojoj je uzeo stambeni kredit, u telefonskom razgovoru rekli da je kamata 100.000 dinara i da ne mogu da mu pokažu dospela dugovanja, jer to nije u pravilniku banke. Međutim, u drugoj filijali iste banke dali su mu izveštaj dugovanja koje je čak 14 puta manje – nepunih 7.000 dinara!
– Zato sam se učlanio u „Efektivu“ i tražio pomoć od pravnih stručnjaka, jer mi nije jasno kako je to moguće – kaže M. S.
On se, ipak, nada da će uspeti da zadrži „krov nad glavom“:
– Očekujem da ću zadržati stan, jer banci nije u interesu da mi uzmu stan, pošto ga tek četiri godine otplaćujem. Da sam ga otplatio 15 godina, sigurno bi mi ga uzeli! Sada mi je glavni problem nabavka novca za te neisplaćene rate i kamate…
Kome se obratiti?
U “Efektivi” za S media portal podvlače da banci nije u interesu da klijentu oduzima nekretninu, već da naplati novac koji je pozajmila. Zato bi, poručuju iz ovog udruženja, kada dođe do problema sa plaćanjem rate kredita, građani najpre trebalo da se obrate za pomoć samoj banci.
Klijent ima mogućnost zamrzavanja otplate kredita na neko vreme, i tada plaća samo kamatu. Međutim, postoji problem ukoliko se radi o stambenom kreditu na duži rok otplate, recimo 30 godina; učešće kamate u jednoj rati mnogo je veće od učešća glavnice kredita, pa onda plaćanje kamate ne znači puno dužniku jer se obaveza neznatno smanjuje. U slučaju da je kredit sa kraćim rokom otplate, ova mera može značajno pomoći i smanjiti mesečnu obavezu. Zato treba sa bankom, ako je to moguće, pregovarati o što većem smanjenju mesečne obaveze ili po mogućstvu u totalnom zamrzavanju kredita na neki period – kaže direktor “Efektive”.
Osim ovog načina rešenja problema, postoji i mogućnost produženja roka otplate kredita, tako što bi bile smanjene mesečne obaveze. Međutim, kako upozorava naš sagovornik, i tu može doći do problema:
– Ako je rok već maksimalni, recimo 30 godina, onda često nema prostora za produženje roka, mada to zavisi od broja plaćenih rata. Uglavnom se za toliko može maksimalno produžiti rok, ali opet u zavisnosti od iznosa kredita, i to može tek neznatno smanjiti ratu.
Žiranti prvi na udaru
Gavrilović naglašava da će svim ovim opcijama restruktuiranja kredita banka pribeći samo ako postoji realni izgledi da će se klijent izvući iz finansijskih problema i da će “stati na noge”.
– U slučaju da banka proceni suprotno, aktiviranje sredstava obezbeđenja je neminovno – upozorava Gavrilović. – Prvo se pokušava naplata preko najlikvidnijih sredstava, i tada su prvi na udaru žiranti, tj njihove plate. Potom sledi pokretanje postupka prodaje nekretnine. U takvim situacijama, ni advokat ne može da pomogne osim da malo ‘kupuje vreme’, a to opet sa sobom nosi zatezne kamate…
| Stambeni krediti – samo za bogate! |
|---|
| Subvencionisane stambene kredite koriste oni koji zarađuju više od 80.000 dinara mesečno, pokazale su analize korišćenja povoljnosti dotiranog kreditiranja građana koji kupuju svoju prvu nekretninu. Podstanari sa prosečnom platom od 36.639 dinara ili oko 350 evra i dalje će, uz ovakvu politiku subvencionisanog kreditiranja stanogradnje, biti daleko od mogućnosti kupovine stana. Čak ni porodica sa dve prosečne plate ne može da otplaćuje subvencionisani stambeni kredit, jer joj je samo za hranu potrebno oko 56.000 dinara, a to je gotovo dve trećine njihovih primanja |