Nezakonite stope zatezne kamate i kako se zaštiti?
U takvim situacijama je jako bitno obratiti se banci za proveru zakonitosti obračunatih stopa zatezne kamate, kako bi iste bile poništene. Obraćanje banci treba da bude u pisanoj formi, a to se može uraditi preporučenom pošiljkom, mejlom ili podnošenjem prigovora u najbližoj expozituri, sa obaveznim prijemnim pečatom i datumom podnošenja prigovora. Time se otpočinje zvaničan process prigovaranja, a banka ima rok od 30 dana da na prigovor odgovori. U prigovoru obavezno navesti što je moguće više gore pomenutih argumenata, zakona i eventualno sudskih praksi, čime se banci stavlja do znanja upućenost u problematiku.
Na taj način se taj problem može rešiti, a mi smo imali nekoliko slučajeva, gde smo u pregovorima sa bankom uspevali da otpišemo nezakonito obračunate zatezne kamate, u jednom slučaju čak i iznos od 12.000 evra, koji je bio pripisan za relativno kraći period docnje.
U slučaju da banka ne prihvati prigovor, što je sasvim moguće da će se desiti, potrebno je obratiti se Centru za zaštitu korisnika finansijskih usluga, pri NBS, sa istim primedbama i argumentima. Takođe, treba navesti da banka prigovor nije prihvatila, ili na njega nije ni odgovorila, što se takođe može desiti. Prigovor NBS-u se može poslati u elektronskoj formi putem mejla, na adresu zastita.korisnika@nbs.rs. Centar se zatim obraća ponovo banci, a po dobijanju, najverovatnije istog obrazloženja, sledi pokušaj medijacije. Obično ni taj postupak ne dovede do zadovoljavajućeg rešenja, pa je korisnik kredita upućen da se obrati Sudu.
Treba napomenuti brojne primere sudske prakse u kojima Sud presuđuje u korist klijenta, u slučajevima kada banke obračunavaju nezakonite zatezne kamate, pa je u tom smislu, mogućnost dobijanja spora je veoma izvesna. Ipak, sudski proces treba izbegavati, pa je zato pokušaj dogovora sa bankom možda i najbolje rešenje, bar za početak.
Često se u praksi dešava da dužnik, nakon određenog perioda docnje, sa bankom napravi dogovor o reprogramu duga, tj zamenom postojećeg kredita novim, uz nove instrumente obezbeđenja prema banci ili neke druge moguće korekcije prvobitnih uslova kredita. U tim slučajevima je jako bitno staviti banci do znanja da je došlo do obračuna zatezne kamate većeg od propisane, jer kompletan dug ulazi u sumu novog kredita, a kada je iznos kredita veći, uz ostale parametre koji se ne menjaju (rok i visina kamate ostaju isti), na taj iznos se plaća i veći iznos redovne kamate. U primeru koji je gore naveden, da je u iznos novog kredita ušlo i 12.000 evra zatezne kamate, korisnik bi u novom kreditu plaćao dosta veću kamatu nego što će plaćati na dug koji je manji za tih 12.000evra, tako da je sprečena potencijalna nova šteta za klijenta.
Obzirom da je ekonomsko stanje u srbiji sve lošije, da postoji konstantan rast loših kredita, pa samim tim sesmanjuje i broj “dobrih”, tj kreditno sposobnih klijenata, a da bi se sprečile komplikacije u budućnosti, pre potpisivanja ugovora o kreditu, dozvoljenom minusu ili kreditnoj kartici, ugovor treba dobro proučiti. U većini ugovora je unapred definisana stopa zatezne kamate koja će se naplaćivati u slučaju docnje. Ako je ta kamata nezakonita, tj suprotna stopama koje su gore objašnjenje, službeniku banke treba sugerisati, tj predložiti da se sporni član ugovora promeni i uskladi sa zakonskim propisima.
Istina, retko koji klijent u startu razmišlja o kašnjenju sa otplatom kredita, ali u sitiuaciji kada kurs neprestano raste, da plate ostaju nepromenjene godinama i da samim tim može doći do pogoršanja mogućnosti za redovnu otplatu, bolje je u startu delovati ka ispravljanju delova ugovora koji nisu zakoniti, nego se kasnije obraćati NBS-u, sudu itd. Iako to možda deluje kao “nemoguća misija”, banke su u “borbi” za svakog klijenta često spremne da promene neki član ugovora, kako bi klijenta zadržale u svom portfoliju. U svakom slučaju, banke i same govore da ugovori, koje nude na potpisivanja nisu
tipski, pa to onda treba i iskoristiti i uticati na promenu štetnih delova. Uslučaju da banka to ne prihvati, poželjno je razmotriti ponude drugih banaka.
Ono što u celoj ovoj priči predstavlja možda i najveći problem, to je odsustvo kontrole ovakvih ugovaranja, od strane NBS, koja ima nadzornu funkciju nad radom banaka, i ta funkcija je stalna, tj nije omeđena nikakvim rokovima. Po zakonu o bankama, uloga NBS je nadzor nad poslovanjem banaka, naročito u delu tipskog ugovaranja, gde druga strana samo potpisuje i nema mnogo prostora za uticaj na izmenu ugovora. NBS ne samo da nije izvršila kontrole tipskih ugovora, nego nije ni izrekla bankama zabranu ugovaranja takvih klauzula, koje stvaraju potpunu nesigurnost kod korisnika kredita u smislu člana 4, st 1, tačka 3 i 4 Zakona o NBS kao i Zakona o bankama.
Odsustvo reakcije NBS-a upravo i dovodi do toga da se banke neosnovano bogate na račun svog dominantog ekonomskog položaja i stručnosti same organizacije, kao i na račun nedovoljne upućenosti i ekonomskog obrazovanja korisnika bankarskih usluga, a sve po principu “ako prođe, prođe”. Mada, ni potencijalni korisnik kredita ne očekuje da bi u banci mogao da naiđe na odredbe ugovora koje nisu u skladu sa zakonom, pa se to ipak dešava.
Na kraju, treba sumirati stvari.
Prvo, stopa zatezne kamate na dinare se ne može ugovarati već je ona definisana Zakonom.
Ako u ugovoru stoji da se ona obračunava po drugačijoj stopi, to je protivzakonito.
Korisnici koji su uveliko potpisali takve ugovore treba da obrate pažnju u slučaju docnje i da se odmah pisano obrate centrali banke, a nakon toga i NBS.
Sud ne prihvata nijednu drugu stopu osim zakonske.
Za devizne kredite, tj indeksirane u evrima, koristi se stopa Evropske centralne banke, a za kredite u švajcarskim francima domicilna stopa Švajcarske centralne banke.
Ukinut je obračun konformnom metodom i nadalje će se koristiti isključivo povoljniji proporcionalni metod.
Savet: Ne dozvolite da upadnete u docnju, pa vas ova tema neće ni zanimati…
Izvor: Lege Artis, autor: Dejan Gavrilović